Nedavno je, Ognjanu Kristi\u0107u, poslaniku srpske manjine u Parlamentu Rumunije, na Generalnoj skup\u0161tini Saveza Srba u Rumuniji, gotovo jednoglasno, poveren novi mandat predsednika Saveza. Predsedniku Ognjanu Kristi\u0107u, \u017eelimo uspeha u daljem radu, da i dalje gradi na vec\u0301 postavljenim i sigurnim temeljima, stvorenim kroz primeren i po\u017ertvovan anga\u017eman za dobrobit srpske zajednice u Rumuniji i celog na\u0161eg dru\u0161tva, saop\u0161tio je Savez.<\/p>\n
U Temi\u0161varu je 19. i 20. septembra odr\u017ean MultikulTiM, Festival etni\u010dkih manjina. Muzika, igra, gastronomija, radionice i pri\u010de iz raznih krajeva sveta odvijali su se na Trgu slobode i Trgu Svetog \u0110or\u0111a. Dom kulture bio je domac\u0301in bogatog programa: koncerti, specijalni gosti, parada tradicionalnih no\u0161nji, tramvaj pretvoren u kulturnu scenu. Svaka zajednica donosi deo \u017eivog i raznolikog identiteta Banata, saop\u0161tila je Gradska kuc\u0301a Temi\u0161vara. \u0160vabi, Srbi, Ma\u0111ari, Crnogorci, Jermeni, \u010cesi, Italijani, Francuzi, Jevreji ili Hrvati, koji \u017eive u Temi\u0161varu i Banatu, proslavili su kulturnu raznolikost zajedno sa Rumunima, u \u201eMultikulTim dnevnoj sobi\u201c, postavljenoj na Trgu Svetog \u0110or\u0111a, u okviru Festivala manjina. Za zajedni\u010dkim stolom, deljena su sec\u0301anja baka i deka o tome kako su njihovi preci stigli u Banat, pri \u010demu je svaka nacija nosila simbol odec\u0301e koji defini\u0161e etni\u010dku pripadnost, nasle\u0111en od porodice, a koji c\u0301e biti ostavljen kao miraz identiteta deci. Borko Ilin, muzeograf u Muzeju banatskog sela u Temi\u0161varu, govorio je o su\u017eivotu etni\u010dkih grupa. \u201eNas, Srbe, predstavlja na\u0161a gastronomija, na\u0161a muzika, a sa druge strane, druga\u010diji mentalitet, druga\u010dija vrsta temperamenta koji smo nasledili od na\u0161ih predaka iz matice, ali ovde, spajajuc\u0301i se sa Rumunima, Nemcima i Ma\u0111arima, pozajmili smo jedni od drugih i vrednosti i mane\u201c, rekao je Ilin. Direktorka Doma kulture grada Temi\u0161vara, Kamelija Mingason, naglasila je da, kroz ovaj Festival manjina, koji je stigao do 13. izdanja, stanovnici Temi\u0161vara slave svoju kulturnu raznolikost.<\/p>\n
Na zahtev, srpskih i rumunskih lokalnih javnih vlasti, od 19.09.2025, 20:00 do 22.09.2025, 01:00 produ\u017eno je radno vreme grani\u010dnog prelaza Lunga (naselje na teritoriji Rumunije) – Nakovo (naselje na teritoriji Srbije) kao \u0161to sledi: 19\/20.09. i 20\/21.09. od 20:00 do 08:00 (po rumunskom vremenu), 21\/22. 09. od 20:00 do 01:00 (po rumunskom vremenu). Privremeno noc\u0301no otvaranje grani\u010dnog prelaza Lunga \u2013 Nakovo bilo je povodom proslave \u201ePraznika bundeve\u201c u Kikindi, na teritoriji Srbije. Grani\u010dna policija Temi\u0161vara podsetila je rumunske dr\u017eavljane da mogu da pre\u0111u granicu sa Srbijom samo sa va\u017eec\u0301om putnom ispravom (li\u010dnom kartom ili paso\u0161em).<\/p>\n
Privredna komora Rumunije (CCIR) preuzela je, na godi\u0161njoj Generalnoj skup\u0161tini, odr\u017eanoj u Podgorici, predsedavanje Udru\u017eenjem balkanskih privrednih komora. Udru\u017eenje je osnovano 1994. godine na inicijativu Rumunije, a ostali osniva\u010di bili su Albanija, Bugarska, Gr\u010dka, Severna Makedonija, Rumunija, Turska, Jugoslavija (sada Srbija i Crna Gora), kojima su se pridru\u017eile Kipar 1996. godine, i Bosna i Hercegovina 2001. godine. Predsednik Privredne komore Rumunije, Mihaj Daraban, naglasio je da Rumunija mo\u017ee postati centar konvergencije za investicije i ekonomsku saradnju na Balkanu, ali joj je potrebna koherentna politi\u010dka vizija koja podr\u017eava ekonomsku diplomatiju koju Komora sprovodi na me\u0111unarodnom planu.<\/p>\n
Simpozijum \u201eArad kroz vreme\u201c odr\u017ean je u Aradu, u okviru \u201eDana srpske kulture u Aradu\u201c, doga\u0111aja koji su organizovali Savez Srba u Rumuniji i podru\u017enica iz Arada, uz finansijsku podr\u0161ku Okru\u017enog vec\u0301a Arada. Simpozijumu su prisustvovali stru\u010dnjaci iz oblasti istoriografije, kao i strastveni ljubitelji istorije, kulture i knji\u017eevnosti, a tokom simpozijuma je predstavljena i sveska sa radovima u\u010desnika od pro\u0161le godine. \u201eDani srpske kulture u Aradu\u201c sve\u010dano su otvoreni u crkvi Tekelija i crkvi Svetog Petra i Pavla u Aradu. U\u010destvovale su vokalne grupe \u201eKolo\u201c iz Arada, \u201eGusle\u201c iz Kikinde i \u201eBiseri\u201c iz Velikog Senmiklu\u0161a, u prisustvu Ognjana Krsti\u0107a, predsednika i poslanika Saveza Srba u Parlamentu Rumunije, i generalnog konzula Srbije u Temi\u0161varu, Ivane Jak\u0161ic\u0301 Matovic\u0301.<\/p>\n
Shodno rezultatima istra\u017eivanja Evrobarometra koje je objavila Evropska komisija, Evropljani \u010dvrsto podr\u017eavaju pro\u0161irenje EU. Prema istra\u017eivanju, oko dve trec\u0301ine ispitanika starosti od 15 do 39 godina smatra da (potencijalne) zemlje kandidati treba da se pridru\u017ee EU, kada ispune neophodne uslove, dok 56% podr\u017eava dalje pro\u0161irenje EU i veruje da je to korisno za njihovu zemlju. Ovo mi\u0161ljenje deli 61% Rumuna. Istovremeno, ispitanici izra\u017eavaju zabrinutost zbog moguc\u0301eg buduc\u0301eg pro\u0161irenja EU, sa nekontrolisanim migracijama (40%), korupcijom i kriminalom (39%) i finansijskim tro\u0161kovima za evropske poreske obveznike (37%). Ankete su sprovedene i u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, koje pokazuju op\u0161tu podr\u0161ku pristupanju EU. Na Zapadnom Balkanu, najvec\u0301a podr\u0161ka je zabele\u017eena u Albaniji (91%) i Severnoj Makedoniji (69%), dok ispitanici u Srbiji pokazuju najni\u017eu podr\u0161ku u regionu, sa 33%. Albanci tako\u0111e imaju najpozitivniju sliku o EU (82%), dok je u Srbiji taj procenat najni\u017ei (38%).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavno je, Ognjanu Kristi\u0107u, poslaniku srpske manjine u Parlamentu Rumunije, na Generalnoj skup\u0161tini Saveza Srba u Rumuniji, gotovo jednoglasno, poveren novi mandat predsednika Saveza. Predsedniku Ognjanu Kristi\u0107u, \u017eelimo uspeha u daljem radu, da i dalje gradi na vec\u0301 postavljenim i sigurnim temeljima, stvorenim kroz primeren i po\u017ertvovan anga\u017eman za dobrobit srpske zajednice u Rumuniji i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-930741","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n