Odluka o obaranju vojnih aviona koji kr\u0161e rumunski vazdu\u0161ni prostor pripada komandantu patrolne misije, u skladu sa pravilima NATO-a, izjavio je rumunski ministar odbrane Jonuc Mo\u0161teanu na kraju sastanka Vrhovnog saveta odbrane. On je naveo da je to \u201eposlednja mera, koja se primenjuje ako su svi ostali koraci ignorisani, a letelica se ne identifikuje i ne napusti vazdu\u0161ni prostor Rumunije\u201c. U slu\u010daju civilnih letelica sa pilotom, odluka o obaranju i dalje ostaje na ministru odbrane, precizirao je Mo\u0161teanu. Vrhovni savet nacionalne odbrane sazvao je predsednik Niku\u0161or Dan, nakon \u0161to je u poslednje vreme nekoliko dr\u017eava NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, prijavilo ulazak ruskih dronova u njihov vazdu\u0161ni prostor. Nedavno je ruski dron otkriven u rumunskom vazdu\u0161nom prostoru, iznad kojeg je leteo pribli\u017eno 50 minuta, a zatim se uputio ka Ukrajini. Dva borbena aviona su podignuta da prate situaciju, piloti su imali odobrenje da obore dron, ali su procenili kolateralne rizike i odlu\u010dili da ne otvare vatru.<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu je na dana\u0161njem sastanku usvojila, izme\u0111u ostalog, nacrt hitne uredbe o produ\u017eetku za \u0161est meseci, do marta sledec\u0301e godine, ograni\u010denja trgova\u010dkih mar\u017ei na odredjene osnovne namirnice. Odluku je objavio premijer Ilie Bolo\u017ean, koji je izjavio da je mera rezultat dogovora unutar stranaka u vladajuc\u0301oj koaliciji, ali i ozbiljnih analiza i relevantnih razgovora sa maloprodajnim lancima i proizvo\u0111a\u010dima. Normativni akt je namenjen ekonomskim operaterima u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, a cilj je da pomogne osobama sa niskim primanjima, za koje bi, da mera nije produ\u017eena, zna\u010dilo suo\u010davanje sa ekstremnim siroma\u0161tvom. Za 17 osnovnih namirnica, me\u0111u kojima su hleb, mleko, sir, ulje, jaja, krompir i sve\u017ee voc\u0301e, trgova\u010dka mar\u017ea c\u0301e ostati na istom nivou kao i sada.<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) revidirala je nani\u017ee prognozu rasta rumunske ekonomije za 2025. godinu, prema izve\u0161taju \u201eRegionalni ekonomski izgledi\u201c, koji je danas objavila ta me\u0111unarodna finansijska institucija. Tako se, prema EBRD-u, o\u010dekuje da c\u0301e BDP Rumunije porasti za 0,9% ove godine, \u0161to je za 0,7 procentnih poena manje u odnosi na raniju procenu od 1,6%. U 2026. godini o\u010dekuje se rast rumunske ekonomije od 1,6%, dok je EBRD u maju predvideo rast od 2,4%. Prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj, rast BDP-a Rumunije usporen je u 2024. godini. Industrija, usluge i gra\u0111evinski sektor zna\u010dajno su usporili, dok je poljoprivreda te\u0161ko pogo\u0111ena su\u0161om. U prvoj polovini 2025. godine prose\u010dan godi\u0161nji rast iznosio je 1,4%, usred usporavanja rasta plata, pogor\u0161anja spoljnog bilansa i pada industrije. Me\u0111utim, investicije su se oporavile nakon zna\u010dajnog pada u \u010detvrtom kvartalu 2024. godine, a o\u010dekuje se da c\u0301e se poljoprivreda zna\u010dajno oporaviti ove godine. Poverenje poslovnog sektora bilo je negativno pogo\u0111eno politi\u010dkom nestabilno\u0161c\u0301u u prvoj polovini 2025. godine i usvojenim merama fiskalne \u0161tednje.<\/p>\n
Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Rumuniji sastali su se danas kako bi razgovarali o najnovijim aspektima projekta restrukturiranja bud\u017eeta. Prema re\u010dima premijera Ilije Bolo\u017eana, dokument bi trebalo da bude objavljen u petak i usvojen na vanrednom sastanku izvr\u0161ne vlasti sledec\u0301e nedelje, najkasnije u utorak. Premijer je dao uveravanja da c\u0301e biti obezbe\u0111ena tekuc\u0301a plac\u0301anja, kao i da \u0107e biti dopunjena sredstva za socijalnu pomo\u0107, uz blago pove\u0107anje bud\u017eeta za investicije. Ranije je Sorin Grindeanu, predsednik Socijaldemokratske stranke (u ko-vladi sa PNL-om, USR-om i UDMR-om), izrazio nadu da c\u0301e predstavnici koalicije postic\u0301i dogovor o preraspodeli bud\u017eeta, na osnovu \u010dinjenice da c\u0301e se on zasnivati na deficitu od 8,4%, dogovorenom sa Evropskom komisijom. Sorin Grindeanu je najavio da c\u0301e Socijaldemokrate koaliciji podneti paket predloga za ekonomski oporavak, koji c\u0301e biti deo trec\u0301eg paketa reformi za koje c\u0301e vlada preuzeti odgovornost. Prva dva paketa su uglavnom obuhvatala mere \u0161tednje.<\/p>\n
Biv\u0161i francuski predsednik Nikola Sarkozi osu\u017een na pet godina zatvora, \u0161to je prvi put da je jedan francuski \u0161ef dr\u017eave osu\u0111en. Osu\u0111en je na pet godina zatvora i nov\u010danu kaznu od 100.000 evra zbog udru\u017eivanja sa kriminalcima radi pribavljanja sredstava za svoju predsedni\u010dku kampanju 2007. godine. U istom slu\u010daju, koji se odnosi na sumnje da je biv\u0161i libijski diktator Muamer Gadafi finansirao Sarkozijevu predsedni\u010dku kampanju, biv\u0161i predsednik je oslobo\u0111en po jo\u0161 tri ta\u010dke optu\u017enice: primanje ukradenih libijskih javnih sredstava, pasivna korupcija i nezakonito finansiranje izborne kampanje.<\/p>\n
Rumunija je danas osvojila zlatnu medalju u \u017eenskom dublu skul i srebrnu medalju u mu\u0161kom dublu skul u prvom finalu odr\u017eanom na Svetskom prvenstvu u veslanju koje je organizovano u \u0160angaju, u Kini. U \u017eenskom dublu skul, Simona Radi\u0161 i Magdalena Rusu su lako pobedile u trci ispred Francuske i SAD. U mu\u0161kom dublu skul, Florin Arteni i Florin Leha\u010di izgubili su prvo mesto od posade Novog Zelanda, dok je \u0160vajcarska zauzela trec\u0301e mesto. Rumunija ima 12 posada na Svetskom prvenstvu u veslanju koje se odr\u017eava u \u0160angaju od 21. do 28. septembra, uklju\u010dujuc\u0301i me\u0161oviti dubl skul i me\u0161oviti osmerac, koji su prvi put predstavljeni u takmi\u010denju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odluka o obaranju vojnih aviona koji kr\u0161e rumunski vazdu\u0161ni prostor pripada komandantu patrolne misije, u skladu sa pravilima NATO-a, izjavio je rumunski ministar odbrane Jonuc Mo\u0161teanu na kraju sastanka Vrhovnog saveta odbrane. On je naveo da je to \u201eposlednja mera, koja se primenjuje ako su svi ostali koraci ignorisani, a letelica se ne identifikuje i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-931627","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n