Tihi, ali izuzetno agresivni neprijatelj sve vi\u0161e osvaja tlo u prirodnim ekosistemima Rumunije. Pod imenom \u201einvazivne strane biljke\u201c krije se stvarna pretnja autohtonom biodiverzitetu, sa dubokim ekonomskim i ekolo\u0161kim posledicama. Od obala reka sa planina Fagera\u0161 do urbanih prostora, egzoti\u010dne vrste, kojima smo se nekad divili zbog svoje lepote, sada postaju faktor neravnote\u017ee. Da bismo bolje razumeli ovaj slo\u017eeni fenomen, razgovarali smo sa biologom Olivijuom Popom iz Fondacije Conservation Carpathia. \u0160ta je ta\u010dno invazivna biljka? To nije samo cvet donet sa drugog kontinenta. Proces je mnogo slo\u017eeniji i usko je povezan sa ljudskom aktivno\u0161c\u0301u.<\/p>\n
\u201eVrsta se mo\u017ee smatrati stranom kada prirodno ne pripada kontinentu, zemlji ili biogeografskom regionu i tamo je uneta zbog ljudske aktivnosti. Bilo namerno, kao \u0161to su biljke koje su prvobitno gajene u ba\u0161tama, ili slu\u010dajno, kao \u0161to je seme biljaka doneto sa drugim poljoprivrednim proizvodima. U trenutku kada se naturalizuju, pa po\u010dnu same da se razmno\u017eavaju, da proizvode plodno potomstvo, neke od njih po\u010dinju da se pojavljuju u prirodi, da napadaju veoma velika podru\u010dja i tada se nazivaju invazivnim stranim biljkama.\u201c<\/em><\/p>\n Pravi problem nastaje kada ove vrste, li\u0161ene svojih prirodnih predatora u svom mati\u010dnom okru\u017eenju, po\u010dnu eksplozivno da se razmno\u017eavaju. One uspevaju da brzo pokriju velike povr\u0161ine zemlje, gu\u0161ec\u0301i i elimini\u0161uc\u0301i lokalnu floru, koja je neophodna za ravnote\u017eu ekosistema.<\/p>\n \u201eProblem sa ovim biljkama je \u0161to se veoma brzo razmno\u017eavaju, uspevaju da pokriju veoma velike povr\u0161ine zemlje za kratko vreme i elimini\u0161u autohtone vrste od zna\u010daja za biodiverzitet, lekovite biljne vrste, vrste krmnog bilja i tako dalje. Dakle, postaju monodominantne. Problem nije u tome \u0161to imamo jo\u0161 jedan cvet, jo\u0161 jednu lepu biljku na na\u0161im poljima i \u0161umama, vec\u0301 u tome \u0161to su ove biljke toliko agresivne da elimini\u0161u sve ostale, uklju\u010dujuc\u0301i i pripadajuc\u0301e vrste faune.\u201c<\/em><\/p>\n Na nacionalnom nivou, situacija je zabrinjavajuc\u0301a. Identifikovano je preko 100 takvih potencijalno invazivnih vrsta. U podru\u010dju planina Fagara\u0161, tim fondacije je u po\u010detku identifikovao sedam posebno opasnih vrsta, ali njihov broj stalno raste. Jedna od najagresivnijih je, bez sumnje, japanski dvogubac. Ova biljka ne samo da elimini\u0161e konkurenciju, vec\u0301 ima i izuzetnu razornu silu, koja mo\u017ee \u010dak uticati na infrastrukturu.<\/p>\n \u201eFokusirali smo se na vrstu koja je jedna od najopasnijih, japanski dvogubac ili Reynoutria japonica, koja na kraju zauzima veoma velike povr\u0161ine, elimini\u0161uc\u0301i sve autohtone vrste, \u010dak spre\u010davajuc\u0301i obnavljanje \u0161uma du\u017e reka. Ima sposobnost da klija kroz asfalt, ako se asfalt sipa, a korenje ove biljke se ne ukloni, ili kroz podove kuc\u0301a, ako su kuc\u0301e izgra\u0111ene na tom podru\u010dju. Dakle, uti\u010de i na biodiverzitet i na ekonomsku vrednost livada, \u0161uma, pa \u010dak i na vrednost nekretnina zemlji\u0161ta.\u201c <\/em><\/p>\n Borba protiv ovih vrsta je te\u0161ka i dugoro\u010dna. Evropska unija je izdala direktivu koja obavezuje dr\u017eave \u010dlanice da identifikuju i kontroli\u0161u \u0161irenje ovih osvaja\u010da. Na lokalnom nivou, organizacije poput Conservation Carpathia sprovode konkretne projekte. Upravljanje invazivnim biljkama postalo je su\u0161tinska komponenta aktivnosti ekolo\u0161ke rekonstrukcije degradiranih stani\u0161ta. U Rukaru je odr\u017ean informativni doga\u0111aj, gde su me\u0161tani mogli iz prve ruke da vide uticaj japanskog dvogubca i saznaju kako mogu doprineti njegovoj kontroli.<\/p>\n \u201eDoga\u0111aj koji smo organizovali bio je demonstracija, informativna aktivnost za podizanje svesti i uklju\u010divanje lokalnih zajednica u upravljanje invazivnim stranim vrstama. Odr\u017eao se du\u017e reke Rau\u0161orul, koja je bila u velikoj meri napadnuta ovom vrstom. Zajedno sa kolegama iz fondacije, demonstrirali smo lokalnim stanovnicima koji su u\u010destvovali, deci i nekim predstavnicima \u0161tampe, kako se ova vrsta mo\u017ee dr\u017eati pod kontrolom redovnim orezivanjem. Tako\u0111e smo im objasnili i oni su mogli prakti\u010dno, na terenu, da vide \u0161ta zna\u010di podru\u010dje napadnuto japanskim dvogubcem.\u201c<\/em><\/p>\n Iako problem ponekad deluje ogroman, biolog Olivio Pop nagla\u0161ava da svaka osoba mo\u017ee igrati klju\u010dnu ulogu u ograni\u010davanju ove pojave. Svest po\u010dinje u sopstvenoj ba\u0161ti, a naizgled mali gest, poput odgovornog odlaganja biljnog ostatka, mo\u017ee napraviti ogromnu razliku. Prevencija je najefikasnija metoda, jer kada se invazivna vrsta jednom uspostavi na velikoj povr\u0161ini, njeno iskorenjivanje postaje gotovo nemoguc\u0301e.<\/p>\n \u201ePre svega, ljudi treba da budu informisani. Me\u0161tani bi trebalo da prestanu da gaje ove potencijalno invazivne biljne vrste u svojim ba\u0161tama, jer je ovaj japanski dvogubac prvobitno bio prelepa biljka koja se gajila u ba\u0161tama. Mo\u017ee dostic\u0301i visinu i do tri metra. Korenje dosti\u017ee i do 30 metara. Zato je toliko opasno! I, pre svega, kada \u010distite ba\u0161te, bacajte biljni ostatak, ne bacajte ga na obale reka ili u prirodu. Jer je to prvenstveno izvor pojave ovih invazivnih stranih vrsta u prirodi, u na\u0161em projektnom podru\u010dju. Me\u0161tani su bacali ostatke iz ba\u0161ta, sa korenjem ili semenom ovih biljaka, na obale reka.\u201c<\/em><\/p>\n Invazivne biljke imaju dubok uticaj na ekosisteme. One uzrokuju ogromne ekonomske gubitke u poljoprivredi i \u0161umarstvu i mogu nepovratno degradirati \u010ditava stani\u0161ta, naru\u0161avajuc\u0301i lance ishrane. Njihovo ubrzano \u0161irenje kroz trgovinu i turizam transformisalo je ovaj fenomen u globalnu ekolo\u0161ku krizu kojom je te\u0161ko upravljati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tihi, ali izuzetno agresivni neprijatelj sve vi\u0161e osvaja tlo u prirodnim ekosistemima Rumunije. Pod imenom \u201einvazivne strane biljke\u201c krije se stvarna pretnja autohtonom biodiverzitetu, sa dubokim ekonomskim i ekolo\u0161kim posledicama. Od obala reka sa planina Fagera\u0161 do urbanih prostora, egzoti\u010dne vrste, kojima smo se nekad divili zbog svoje lepote, sada postaju faktor neravnote\u017ee. Da bismo […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-931718","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n