Nacrt prvog ovogodi\u0161njeg rebalansa bud\u017eeta, sa ciljanim deficitom od 8,4% bruto doma\u0107eg proizvoda, bic\u0301e objavljen na internet stranici Ministarstva finansija u Bukure\u0161tu u ponedeljak radi javne rasprave. Ovo je u petak objavio resorni ministar, Aleksandru Nazare, nakon \u0161to je sa premijerom Ilijem Bolo\u017eanom razgovarao o a\u017euriranom kalendaru rebalansa bud\u017eeta. Njih dvojica su, izme\u0111u ostalog, razgovarali o glavnim pravcima za Nacionalnu agenciju za fiskalnu administraciju i carinu, pri \u010demu obe institucije imaju \u010dvrst mandat da doprinesu povec\u0301anju nivoa naplate i borbi protiv utaje poreza. Prema re\u010dima ministra, dijalog c\u0301e se nastaviti u narednim danima, a do kraja sledec\u0301e nedelje bic\u0301e usvojen nacrt rebalansa. Na dru\u0161tvenoj mre\u017ei je objavio i da c\u0301e nova raspodela dr\u017eavnog novca pokriti sve osnovne potrebe do kraja godine, naime tro\u0161kove za penzije, plate i socijalnu pomoc\u0301. Prema politi\u010dkim izvorima, najvec\u0301a raspodela bic\u0301e za otplatu kredita koje je Rumunija ranije ugovorila, kao i za plac\u0301anje pripadajuc\u0301ih kamata. Na nivou ministarstava, najva\u017eniji korisnici bic\u0301e Ministarstvo saobrac\u0301aja i razvoja za podr\u0161ku investicijama, Ministarstvo rada za finansiranje socijalne pomoc\u0301i i Ministarstvo energetike za plac\u0301anje dobavlja\u010da. Rasprave o ovom pitanju bic\u0301e nastavljene u ponedeljak unutar vladajuc\u0301e koalicije, nakon \u010dega c\u0301e Izvr\u0161na vlast odobriti kona\u010dni projekat na posebnom sastanku.<\/p>\n
Predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, uputila je u petak poslednju poruku stanovni\u0161tvu pred nedeljne parlamentarne izbore, u poku\u0161aju da mobili\u0161e bira\u010de da u\u010destvuju u glasanju. Ona je rekla da se \u201edobre stvari rade te\u0161ko, decenijama. Lo\u0161e stvari nas mogu zadesiti preko noc\u0301i. Na\u0161e akcije i neaktivnost uvek imaju posledice\u201c. \u201eIza\u0111ite na glasanje, za sebe i za Moldaviju\u201c, pozvala je gra\u0111ane Maja Sandu. Evropska unija je u \u010detvrtak rekla da se Republika Moldavija suo\u010dava sa nevi\u0111enom kampanjom dezinformacija koju predvodi Rusija uo\u010di parlamentarnih izbora 28. septembra. \u201eOvo nije prvi put da je Rusija pribegla klasi\u010dnoj taktici manipulacije i dezinformacija, ali danas ide mnogo dalje\u201c – upozorila je portparolka Evropske komisije, Anita Hiper. Izbori u nedelju se smatraju klju\u010dnim za buduc\u0301nost biv\u0161e sovjetske republike, koja je uglavnom rumunskog govornog stanovni\u0161tva i ima oko 2,5 miliona stanovnika, a nezavisnost je stekla 1991. godine, zarobljene izme\u0111u produbljivanja veza sa Evropskom unijom, za koju je kandidat, i povratka pod ruski uticaj. U Rumuniji c\u0301e gra\u0111ani Moldavije moc\u0301i da glasaju u nedelju na jednom od 23 organizovana bira\u010dka mesta.<\/p>\n
Prosvetni radnici u Rumuniji nastavljaju proteste koji su zapo\u010deli letos ispred Ministarstva prosvete i istra\u017eivanja u Bukure\u0161tu, nezadovoljni vladinim merama \u0161tednje usmerenim na smanjenje bud\u017eetskog deficita zemlje. Prosvetari osporavaju povec\u0301anje nastavne norme, spajanje nekih \u0161kola, smanjenje broja nastavni\u010dkih mesta i smanjenje fonda za stipendije za studente. Oni tvrde da c\u0301e ove mere imati efekte koji c\u0301e se odraziti na ceo obrazovni sistem. Nacionalni savez studentskih organizacija u Rumuniji tako\u0111e je najavio da c\u0301e u ponedeljak, na po\u010detku akademske godine, studenti protestovati ispred sedi\u0161ta Vlade, kao i u nekoliko univerzitetskih centara \u0161irom zemlje. \u201eO\u010dekujemo da c\u0301e cela studentska zajednica izac\u0301i na ulice kako bi se suprotstavila upravljanju kojem nedostaje saradnja i koje ne daje prioritet investicijama i podr\u0161ci buduc\u0301nosti zemlje\u201c, ka\u017eu predstavnici studenata.<\/p>\n
Kao i svake godine 26. septembra, danas se obele\u017eio Evropski dan jezika. Ovaj dan, ustanovljen 2001. godine, skrec\u0301e pa\u017enju na bogatstvo kulturne i jezi\u010dke raznolikosti u Evropi kroz brojne doga\u0111aje – od predstava i koncerata, do muzi\u010dkih igara, kurseva stranih jezika i konferencija, koji godi\u0161nje privla\u010de milione u\u010desnika. Rumunski kulturni institut se pridru\u017eio ovoj proslavi kroz niz doga\u0111aja koji se organizuju tokom ovih dana, u Bukure\u0161tu i inostranstvu. Sa 24 zvani\u010dna jezika i brojnim dijalektima, stari kontinent je jedan od jezi\u010dki najraznovrsnijih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacrt prvog ovogodi\u0161njeg rebalansa bud\u017eeta, sa ciljanim deficitom od 8,4% bruto doma\u0107eg proizvoda, bic\u0301e objavljen na internet stranici Ministarstva finansija u Bukure\u0161tu u ponedeljak radi javne rasprave. Ovo je u petak objavio resorni ministar, Aleksandru Nazare, nakon \u0161to je sa premijerom Ilijem Bolo\u017eanom razgovarao o a\u017euriranom kalendaru rebalansa bud\u017eeta. Njih dvojica su, izme\u0111u ostalog, razgovarali […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-932048","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n