Dana 16. aprila 1954. godine, pravnik Lukreciju Petra\u0161kanu, istaknuti \u010dlan Rumunske komunisti\u010dke partije, pogubljen je streljanjem u zatvoru \u017dilava. Bio je to tragi\u010dan politi\u010dki kraj za naivnog \u010doveka koji je verovao da c\u0301e komunisti\u010dke ideje doneti srec\u0301u na zemlji.<\/p>\n
Lukreciju Patra\u0161kanu je imao 53 godine kada je preminuo. Ro\u0111en je 1900. godine u gradu Bakau, u porodici intelektualaca. Bio je doktor prava sa Univerziteta u Lajpcigu, u Nema\u010dkoj. Smatra se jednim od osniva\u010da Komunisti\u010dke partije Rumunije, po\u0161to je bio pristalica marksisti\u010dkih ideja od 1919. godine. Pisao je tekstove o pravu, istoriji, filozofiji, sociologiji i ekonomiji. Kada je Rumunija stala na stranu saveznika, 23. avgusta 1944. godine, Patra\u0161kanu je imenovan za ministra pravde. U tom svojstvu, Patra\u0161kanu je direktno u\u010destvovao u celom procesu transformacije Rumunije iz liberalne demokratije u komunisti\u010dku tiraniju i bio je u potpunosti odgovoran za to, zajedno sa drugima. Godine 1948. optu\u017een je za nacionalizam, za veze sa britanskim \u0161pijunskim slu\u017ebama i za saradnju sa rumunskim obave\u0161tajnim slu\u017ebama pre 1945. godine, smenjen je i stavljen u kuc\u0301ni pritvor. U stvari, Patra\u0161kanu je do\u0161ao u sukob sa liderom stranke Georgijem Georgijuom-De\u017eeom, koji je delovao po tipi\u010dnoj staljinisti\u010dkoj metodi eliminisanja konkurenata.<\/p>\n
Godine 1965, nakon smrti Georgijua-De\u017ea, komunisti\u010dka partija je izabrala drugog lidera, mla\u0111eg i ambicioznijeg Nikolaja \u010cau\u0161eskua. On je \u017eeleo da ukloni staru De\u017eovu gardu, koju je posebno predstavljao Aleksandru Dragi\u010d. \u010cau\u0161eskuova metoda je bila jednostavna, rehabilitacija Patra\u0161kanua i okrivljavanje De\u017eevog biv\u0161eg tima. General Sekuritatee Neagu Kosma se 2002. godine, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, prisetio rehabilitacije Patra\u0161kanua koja je po\u010dela unapre\u0111enjem Aleksandrua Dragi\u010da.<\/p>\n
\u201e\u010cau\u0161esku je imao tu naviku da ljude pomera kroz unapre\u0111enja. A po\u0161to mu se to nije \u010dinilo dovoljnim, smislio je da ume\u0161a Dragi\u010da u slu\u010daj Patra\u0161kanu. Deo istrage i pripreme su\u0111enja obavljen je u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, u Sekuritatei, gde je Dragi\u010d bio na \u010delu. Rekao je da c\u0301e ga mo\u017eda nekako ovde ume\u0161ati. Pozvao je Jona Staneskua, koji je imenovan za \u0161efa Sekuritatee, i pitao ga da li u arhivi postoje materijali o slu\u010daju Patra\u0161kanu. Zamolio ga je da ih iznese na proveru. Dragi\u010d je izgleda znao \u0161ta ga \u010deka, kao da je posebno pripremio svoj pad. Umesto da bilo \u0161ta pome\u0161a, da je imao neke namere da se brani u slu\u010daju Patra\u0161kanu, mogao je da u\u010dini da fascikle nestanu, on je doveo fascikle u red.\u201c<\/em><\/p>\n Da bi se stvorio privid pravednosti, odluku nije smeo da donese politi\u010dki lider.<\/p>\n \u201e\u010cau\u0161esku je formirao komisiju koju su \u010dinili generalni tu\u017eilac, ministar pravde, \u0161ef kadrova Centralnog komiteta i drugi, i imenovao je Grigorea Radujku za sekretara ove komisije koja je istra\u017eivala slu\u010daj Patra\u0161kanu. On je radio u vojnom odeljenju Centralnog komiteta partije. I sastavljen je dokument iz kojeg je trebalo da se doka\u017ee Patra\u0161kanuova nevinost, i to je bio apsolutno strastven dokument, bez objektivnosti. Morao je da poka\u017ee da je, u stvari, Patra\u0161kanu bio 100% \u017ertva, da je pri\u010da sa engleskom \u0161pijuna\u017eom bila izmi\u0161ljotina Sekuritatee.\u201c<\/em><\/p>\n General Neagu Kosma je poku\u0161ao, nekoliko decenija kasnije, da ostane objektivan u svojim sec\u0301anjima.<\/p>\n \u201eNe dovodim u pitanje Patra\u0161kanuovu lojalnost i patriotizam, njegove profesionalne i intelektualne ve\u0161tine. Upoznao sam ga, bio je apsolutno poseban \u010dovek. Ali je svakako imao neke veze. Ne ka\u017eem da je bio agent Obave\u0161tajne slu\u017ebe, ali je imao neke veze sa Obave\u0161tajnom slu\u017ebom da prou\u010dava i posmatra situaciju Rumunije iz perspektive. Shvatio je u \u010demu smo se nalazili posle 1945. godine, da smo okupirana zemlja, da bi na\u0161e spasenje moglo doc\u0301i ako Zapad ne\u0161to preduzme. Vodio je neke razgovore i kada je bio na Pariskoj mirovnoj konferenciji, \u010dak mu je ponu\u0111eno da ostane na Zapadu. To nije zna\u010dilo da su to bile ozbiljne optu\u017ebe koje je trebalo da dovedu do njegove smrti. Ali, uz \u010cau\u0161eskuovo reinterpretiranje, proiza\u0161lo je da su to bile izmi\u0161ljotine.\u201c<\/em><\/p>\n Nakon \u0161to je arhiva dala odgovor koji je o\u010dekivao, \u010cau\u0161esku je rehabilitovao Patra\u0161kanua sa svim potrebnim entuzijazmom. Neagu Kosma.<\/p>\n \u201eU slu\u010daju Patra\u0161kanua, to je bila apsolutno odvratna, orkestrirana osuda. Tada je potpisan dokument u vi\u0161em ograni\u010denom upravnom telu, Politbirou ili kako se to tada zvalo, i svi su potpisali dokument kojim ga osu\u0111uju na smrt. To jest, slo\u017eili su se sa su\u0111enjem i kaznom. Ono \u0161to \u010cau\u0161esku nije znao jeste da li je i on potpisao taj dokument kojim se osu\u0111uje Patra\u0161kanu. Tada novoimenovani u Politbirou brinuo se da nije i on ume\u0161an, Stanesku je rekao da mu se lice ozarilo kada je saznao da nije potpisao. Nije znao da li jeste potpisao. Dakle, bio je \u010dist, mogao je da se upusti u slu\u010daj Patra\u0161kanu koliko god duboko jer nije bio ume\u0161an. Ovako je tekao slu\u010daj Patra\u0161kanu.\u201c \u00a0<\/em><\/p>\n Rehabilitacija Petra\u0161kanua je uspela da oja\u010da sliku \u010cau\u0161eskua kao legitimnog i pravednog vo\u0111e. Propaganda je tako\u0111e mobilisana, a igrani film \u201eMoc\u0301 i istina\u201c, u re\u017eiji Manolea Markusa, imao je najja\u010du poruku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana 16. aprila 1954. godine, pravnik Lukreciju Petra\u0161kanu, istaknuti \u010dlan Rumunske komunisti\u010dke partije, pogubljen je streljanjem u zatvoru \u017dilava. Bio je to tragi\u010dan politi\u010dki kraj za naivnog \u010doveka koji je verovao da c\u0301e komunisti\u010dke ideje doneti srec\u0301u na zemlji. Lukreciju Patra\u0161kanu je imao 53 godine kada je preminuo. Ro\u0111en je 1900. godine u gradu Bakau, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-932388","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n