Nacrt rebalansa bud\u017eeta – prvi ove godine – pokrenut je danas u javnim konsultacijama, nakon novih diskusija u vladajuc\u0301oj koaliciji u Bukure\u0161tu. Njegovo usvajanje bic\u0301e odr\u017eano krajem nedelje, na posebnom sastanku vlade. Revizija bud\u017eeta c\u0301e obezbediti tekuc\u0301e isplate, dodatne iznose za socijalnu pomoc\u0301, ali i u drugim oblastima, uklju\u010dujuc\u0301i i blago dopunjavanje investicione komponente – izjavio je premijer Ilie Bolo\u017ean, koji je skrenuo pa\u017enju na ovu korekciju, rekav\u0161i da c\u0301e ona biti napeta, jer postoji veoma veliki pritisak investicionog sektora. \u201eDa bismo mogli da izdvojimo dodatne iznose za investicionu komponentu sledec\u0301e godine, uglavnom za prekomerno ugovaranje u program Nacionalni plana za oporavak i otpornost, moramo da smanjimo na\u0161e operativne tro\u0161kove i, prakti\u010dno, sav novac koji c\u0301e se dodatno u\u0161tedeti sledec\u0301e godine kroz smanjenje rashoda bic\u0301e namenjen zavr\u0161etku ovih investicionih projekata u okviri programa PNRR, objasnio je premijer.<\/p>\n
Univerziteti u Rumuniji danas su otvorili svoja vrata. Me\u0111utim, po\u010detak akademske godine obele\u017een je protestima studenata. Nacionalni savez studentskih organizacija u Rumuniji organizovao je akcije u nekoliko gradova, nezadovoljn smanjenjem fonda za stipendije za 40%. Studentima iz Klu\u017ea-Napoke, Temi\u0161vara i Su\u010dave pridru\u017eili su se i oni iz Bukure\u0161ta, Ja\u0161ija, Galaca, Albe Julije, Sibinja i Baje Mare. Jo\u0161 jedno nezadovoljstvo odnosi se na ograni\u010denje popusta od 90% za putovanja vozom, koje sada va\u017ei samo za rutu izme\u0111u univerziteta i mesta prebivali\u0161ta. Prema podacima \u017eelezni\u010dke kompanije CFR C\u0103l\u0103tori, od 1. oktobra i rumunski studenti upisani na studije u inostranstvu imaju pravo na popust od 50% na sve kategorije vozova, u drugoj klasi, za bilo koju unutra\u0161nju relaciju, do navr\u0161ene 30. godine \u017eivota.<\/p>\n
Predsednik Niku\u0161or Dan \u010destitao je u ponedeljak gra\u0111anima Republike Moldavije na odlu\u010dnom glasanju za nastavak evropskog puta zemlje, izra\u017een na nedeljnim parlamentarnim izborima. \u0160ef dr\u017eave je ponovio da c\u0301e Rumunija nastaviti da stoji uz Republiku Moldaviju, kroz projekte koji c\u0301e doneti prosperitet i bolji kvalitet \u017eivota stanovnicima Besarabije. Rumunski premijer Ilie Bolo\u017ean tako\u0111e je uputio \u010destitku moldavskim bira\u010dima za njihovu mobilizaciju na parlamentarnim izborima i vlastima u Ki\u0161injevu za primeren na\u010din na koji su organizovale izbore. Lideri EU su, zauzvrat, izrazili olak\u0161anje zbog rezultata izbora. \u201eMoldavijo, ponovo ste uspeli\u201c, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. \u201eBuduc\u0301nost Moldavije je u Evropi!\u201c, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, a predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta je izjavio da je poruka moldavskog naroda jasna i sna\u017ena. Francuski predsednik Emanuel Makron pozdravio je pobedu proevropskih, dok je poljski premijer Donald Tusk govorio o hrabrosti moldavskog naroda za odr\u017eavanje evropskog pravca. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija nije uspela da destabilizuje Moldaviju i \u010destitao predsednici Maji Sandu na ovoj va\u017enoj pobedi.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan u\u010destvovac\u0301e u sredu i \u010detvrtak u Kopenhagenu, u Danskoj, na neformalnom sastanku Evropskog saveta i 7. sastanku Evropske politi\u010dke zajednice, koja ima 47 \u010dlanica, saop\u0161tila je predsedni\u010dka administracija. Na dnevnom redu su sukob u Ukrajini i obezbe\u0111ivanje evropske bezbednosti. U okviru sastanka Evropske politi\u010dke zajednice, Niku\u0161or Dan c\u0301e u\u010destvovati na okruglom stolu o bezbednosnoj situaciji u Evropi i aspektima vezanim za otpornost. Istovremeno, \u0161ef dr\u017eave c\u0301e imati niz bilateralnih sastanaka. U me\u0111uvremenu, Danska je ove nedelje objavila da c\u0301e zabraniti sve civilne letove dronova kako bi se osigurala bezbednost sastanaka. Evropske zemlje poslale su u Dansku opremu za borbu protiv dronova. Od 22. septembra, neidentifikovani dronovi prime\u0107eni su iznad osetljivih danskih i norve\u0161kih ciljeva, kao \u0161to su aerodromi ili vojne baze. Ovi preleti iznad Skandinavije poklapaju se sa ruskim vazdu\u0161nim upadima u vazdu\u0161ni prostor zemalja \u010dlanica NATO-a \u2013 Rumunije, Poljske i Estonije. Moskva se redovno optu\u017euje da vodi hibridni rat protiv zemalja koje podr\u017eavaju Ukrajinu kroz tajne operacije, digitalno ometanje ili testiranje kapaciteta vojne odbrane, sa ciljem destabilizacije ili testiranja Evrope i NATO-a.<\/p>\n
Partija akcije i solidarnosti (PAS), proevropska stranka koja je na vlasti \u010detiri godine i koju je osnovala predsednica Maja Sandu, pobedila je na parlamentarnim izborima u Republici Moldaviji, odrzanim u nedelju (biv\u0161oj sovjetskoj republici sa prete\u017eno rumunskim stanovni\u0161tvom). Prema rezultatima nakon prebrojavanja svih glasa\u010dkih listi\u0107a, PAS je osvojila 50,20%, i obezbedila ve\u0107inu u parlamentu, odnosno 55 od 100 mesta. Patriotski blok, sastavljen od proruskih partija, ima\u0107e 26 poslanika, Blok Alternativa koji predvodi gradona\u010delnik Ki\u0161injeva Jon \u010ceban, koji ima zabranjenu putovanja na teritoriju Rumunije i Evropske unije obezbedio je 8 mesta, a Na\u0161a stranka i Demokratija kod kuc\u0301e, po 6. Poslednja se smatra iznena\u0111enjem izbora i u\u0161la je u parlament zahvaljujuci kampanji na TikToku. Pobeda proevropskih snaga dogodila se nakon kampanje tokom koje su vlasti, kao i \u0161tampa, osudile masovno me\u0161anje Ruske Federacije u poku\u0161aju da uti\u010de na ishod izbora. Moldavski gra\u0111ani koji su glasali u Rumuniji u nedelju, uglavnom mladi ljudi, rekli su da \u017eele bolju buduc\u0301nost za svoju zemlju. Nadaju se da c\u0301e se, nakon ovih izbora, Republika Moldavija nepovratno krenuti evropskim putem.<\/p>\n
Kardinal Lu\u010dijan Mure\u0161an, nadbiskup i poglavar Gr\u010dkokatoli\u010dke crkve u Rumuniji, koji je preminuo u \u010detvrtak u 94. godini, sahranjen je danas u Bla\u017eu. U op\u0161tini je progla\u0161en dan lokalne \u017ealosti, u znak po\u0161tovanja i po\u010dasti Preblagoslovenom Ocu. Predsednik Niku\u0161or Dan tako\u0111e je prisustvovao sahrani, dok je u subotu i premijer Ilie Bolojan odao po\u0161tu kardinalu, pokloniv\u0161i se kov\u010degu sa njegovim telom u Arhiepiskopskoj katedrali \u201eSveto Trojstvo\u201d u Bla\u017eu. Kardinal Lu\u010dijan Mure\u0161an predvodio je Rumunsku Ujedinjenu Crkvu s Rimom (Grkokatoli\u010dku crkvu) od 1994. godine. Svoju sve\u0161teni\u010dku slu\u017ebu zapo\u010deo je u ilegali 1964. godine, u vreme kada je Grkokatoli\u010dka crkva bila zabranjena od strane komunisti\u010dkog re\u017eima. Nakon \u0161to je Crkva povratila legalnost 1989. godine, Lu\u010dijan Mure\u0161an je rukopolo\u017een za episkopa Maramure\u0161a, a zatim za nadbiskupa Alba Julije i Fagara\u0161a i mitropolita Rumunske crkve ujedinjene sa Rimom. Za svoju posve\u0107enu slu\u017ebu tokom komunisti\u010dke represije, kao i za bogat doprinos obnovi institucija Grkokatoli\u010dke crkve, papa Benedikt XVI ga je 2012. godine imenovao za kardinala. Kardinal Lu\u010dijan Mure\u0161an bio je po\u010dasni \u010dlan Rumunske akademije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacrt rebalansa bud\u017eeta – prvi ove godine – pokrenut je danas u javnim konsultacijama, nakon novih diskusija u vladajuc\u0301oj koaliciji u Bukure\u0161tu. Njegovo usvajanje bic\u0301e odr\u017eano krajem nedelje, na posebnom sastanku vlade. Revizija bud\u017eeta c\u0301e obezbediti tekuc\u0301e isplate, dodatne iznose za socijalnu pomoc\u0301, ali i u drugim oblastima, uklju\u010dujuc\u0301i i blago dopunjavanje investicione komponente – […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-932830","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n