Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, u\u010destvuje danas u Kopenhagenu na 7. sastanku Evropske politi\u010dke zajednice. 47 \u0161efova dr\u017eava i vlada prisutnih u glavnom gradu Danske, istakli su da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope. Deo tog rata su dronovi, koji \u010desto naru\u0161avaju suvereni vazdu\u0161ni prostor dr\u017eava \u010dlanica, a francuski predsednik Emanuel Makron i drugi lideri izjavili su da se ti dronovi mogu uni\u0161titi. Upravo danas, poljski premijer Donald Tusk objavio je da je do\u0161lo do novog incidenta sa dronovima u blizini jedne luke u Poljskoj. U tom kontekstu, oblikuje se takozvani projekat Antidronskog zida na isto\u010dnom krilu Unije i NATO-a, o \u010demu je na sastanku govorio i predsednik Niku\u0161or Dan. On je naveo da bi anti-dron zid mogao biti operativan za nekoliko meseci, ali da je u ovom trenutku re\u010d samo o nacrtu akcionog plana. S druge strane, predsednik Rumunije je najavio da c\u0301e tokom sastanka predstaviti izve\u0161taj Generalnog tu\u017eila\u0161tva o ume\u0161anosti Rusije u predsedni\u010dke izbore u Rumuniji 2024. godine. Na marginama samita, Niku\u0161or Dan se sastao sa premijerom \u0160vedske, Ulfom Kristersonom. \u201eRumunija i \u0160vedska imaju veoma blisku bilateralnu saradnju u kontekstu na\u0161eg evropskog saveza\u201c, napisao je \u0161ef dr\u017eave na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Prema njegovim re\u010dima, sa svojim \u0161vedskim kolegom je razgovarao i o tome kako NATO mo\u017ee oja\u010dati odvrac\u0301anje pretnji koje dolaze iz Rusije.<\/p>\n
Rumunski dr\u017eavljani, mu\u0161karci i \u017eene starosti izme\u0111u 18 i 35 godina, mo\u0107i \u0107e da podnesu zahtev Ministarstvu odbrane za u\u010de\u0161\u0107e u programu osnovne vojne obuke, prema nacrtu zakona o dobrovoljnom slu\u017eenju vojnog roka koji je danas usvojila Vlada. Nacrt predvi\u0111a da c\u0301e mladi koji nisu zavr\u0161ili aktivnu vojnu slu\u017ebu moc\u0301i da se obu\u010davaju u trajanju od 4 meseca. Organizacija i sprovo\u0111enje ovog programa bic\u0301e utvr\u0111eni nalogom ministra odbrane. Tokom programa obuke, vojni dobrovoljci \u0107e imati besplatan sme\u0161taj, medicinsku pomo\u0107 i mese\u010dnu nadoknadu sli\u010dnu plati vojnika, tj. 3.000 leja (oko 600\u20ac). Na kraju obuke, dobrovoljac c\u0301e dobiti finansijski bonus u iznosu od tri prose\u010dne plate, \u0161to trenutno iznosi 27.000 leja (oko 5400\u20ac). Tako\u0111e, dobrovoljni regruti koji su zaposleni nec\u0301e izgubiti posao tokom obuke, a poslodavci su obavezni da privremeno obustave njihov ugovor o radu. Istovremeno, izvr\u0161na vlast je odobrila i nacrte zakona o nacionalnoj odbrani, koji uklju\u010duju mere koje pojednostavljuju lanac dono\u0161enja odluka u operativnim zonama. Oba nacrta bic\u0301e poslata Parlamentu na raspravu i usvajanje.<\/p>\n
Rumunska vlada je u sredu, na vanrednoj sednici, odobrila prvu reviziju bud\u017eeta ove godine, za koju je ministar finansija rekao da dovodi dr\u017eavni bud\u017eet u realnu zonu projekcije. Aleksandru Nazare je precizirao da su i rashodi i prihodi pravilno procenjeni, a cilj deficita koji je uzet u obzir je 8,4%. Dodatni novac pokriva osnovne tro\u0161kove za penzije, plate i socijalnu pomoc\u0301, a deo novododeljenih sredstava bic\u0301e iskori\u0161c\u0301en za otplatu kamata na prethodne dr\u017eavne kredite. Ostatak novca bic\u0301e usmeren na investicije. Ministar finansija je tako\u0111e rekao da c\u0301e sledec\u0301eg meseca po\u010deti izrada dr\u017eavnog bud\u017eeta za sledec\u0301u godinu i da mu je cilj da se osigura da se prilikom njegove revizije za rashode ne izdvajaju tako veliki iznosi kao ove godine.<\/p>\n
Radovi pred veliko osve\u0107enje Nacionalne katedrale u Bukure\u0161tu, koje je zakazano za 26. oktobar, u\u0161li su u zavr\u0161nu fazu, manje od 30 dana pre ovog istorijskog doga\u0111aja. Sve skele unutar pravoslavnog zdanja su uklonjene, zavr\u0161eni su svi mozaici koje je umetni\u010dki tim trebalo da realizuje do kraja meseca, a najkasnije do subote bi\u0107e potpuno zavr\u0161ena i automatizacija svih 27 bronzanih vrata Katedrale. Ideja o izgradnji reprezentativne katedrale za rumunski pravoslavni prostor pojavila se krajem 19. veka, kada je uo\u010deno da nijedna crkva u Bukure\u0161tu nije dovoljno prostrana da primi sve vernike tokom posebnih slu\u017ebi ili sve\u010danih doga\u0111aja. Projekat, koji je dugo ostao mrtvo slovo na papiru, ponovo je pokrenut 2000-ih godina, a kamen temeljac Nacionalne katedrale postavljen je u novembru 2007. godine. Radovi na izgradnji po\u010deli su krajem 2010. godine. Papa Franja je posetio Nacionalnu katedralu, koja je jo\u0161 uvek u izgradnji, 31. maja 2019. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, u\u010destvuje danas u Kopenhagenu na 7. sastanku Evropske politi\u010dke zajednice. 47 \u0161efova dr\u017eava i vlada prisutnih u glavnom gradu Danske, istakli su da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope. Deo tog rata su dronovi, koji \u010desto naru\u0161avaju suvereni vazdu\u0161ni prostor dr\u017eava \u010dlanica, a francuski predsednik Emanuel Makron i drugi lideri izjavili […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-934352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n