Delatnost regrutovanja i zapo\u0161ljavanja radne snage iz inostranstva funkcioni\u0161e u skladu sa Uredbom 25\/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.
\nPrema podacima Nacionalnog zavoda za trgovinski registar, u avgustu 2025. godine, 7.073 agencije su poslovale sa CAEN kodovima potrebnim za obavljanje aktivnosti zapo\u0161ljavanja. U 2020. godini, njihov broj je bio 5.074. Me\u0111utim, nedavna novinarska istra\u017eivanja pokazuju da brojne druge firme obavljaju ove aktivnosti bez CAEN kodova.<\/p>\n
Trenutno, bilo koja osoba \u2013 bez ikakve stru\u010dne spreme, kompetencija ili eti\u010dkih standarda \u2013 mo\u017ee da se bavi pribavljanjem radnih dozvola za strane radnike, koji imaju kratak rok na raspolaganju da potpi\u0161u ugovor o radu.U slu\u010daju onih koji su tek stigli u zemlju, rok iznosi 15 radnih dana, a prilikom promene poslodavca, rok je 90 dana od zaklju\u010denja poslednjeg ugovora. Oslanjajuc\u0301i se na ove rokove i pritisak pod kojim se nalaze stranaci da ne u\u0111u u ilegalni boravak, agencije ili pojedinci koji podnose njihove dosijee Generalnom inspektoratu za imigraciju mogu da naplac\u0301uju visoke takse u zamenu za ugovore koji su \u010desto veoma nepovoljni za radnike.<\/p>\n
U odsustvu koherentnog zakonodavnog okvira koji bi regulisao klju\u010dne birokratske procese u vezi sa statusom stranaca u Rumuniji, zloupotrebe, korupcija i prevare nesmetano cvetaju.
\nSilvija Tabu\u0161ka stru\u010dnjak za trgovinu ljudima, pominje da su, nakon ulaska Rumunije u \u0160engen, tro\u0161kovi ovih agencija porasli.<\/p>\n
\u201ePre svega, agencije za zapo\u0161ljavanje, prema me\u0111unarodnim normama, nemaju pravo da uzimaju novac od zaposlenog. Dakle, samo poslodavac mo\u017ee da plati agenciji za zapo\u0161ljavanje, a ne i osoba koja treba da dobije posao. Ovde je re\u010d o kr\u0161enju zakona. Ono \u0161to se radi jeste da agencija za zapo\u0161ljavanje u Rumuniji sara\u0111uje i deli novac sa agencijom za zapo\u0161ljavanje iz zemlje porekla radnika, a ta strana agencija naplac\u0301uje, ponekad prili\u010dno puno, jer ljudi zapravo plac\u0301aju mito kako bi osigurali da dobiju posao u Evropskoj uniji.\u201c<\/p>\n
Stru\u010dnjakinja smatra da su te agencije glavni krivci za to \u0161to stranci dospevaju u status ilegalnog boravka.
\n\u201eMoje je mi\u0161ljenje da se godinama unazad, na politi\u010dkom nivou i na nivou nekih \u201epametnih ljudi\u201c, zara\u0111uje ogroman novac na ra\u010dun ljudi koji, na\u017ealost, gube svoje ku\u0107e, \u017eivote, na kraju imaju psihi\u010dke probleme zbog obec\u0301anja koja agencije za zapo\u0161ljavanje ne ispune. Po mom mi\u0161ljenju, one su prve koje snose krivicu, a na drugom mestu su poslodavci. Pregledala sam mnoge slu\u010dajeve. Agencije za zapo\u0161ljavanje savetuju poslodavce kako da postupaju, ponekad \u010dak i da radnike ostave u ilegalnom statusu, upravo da bi im isplatili ni\u017ee plate od onih koje su prvobitno dogovorene.\u201c<\/p>\n
Kako obja\u0161njava na\u0161a sagovornica, ulazak stranaca u status ilegalnog boravka na teritoriji Rumunije predstavlja prednost za regruterske agencije, jer se time osloba\u0111a godi\u0161nja kvota za migrantske radnike. Na taj na\u010din, agencije mogu da dovedu nove strane radnike, od kojih ponovo napla\u0107uju odre\u0111ene iznose. Tabu\u0161ka smatra da je potrebna vec\u0301a transparentnost u celom procesu zapo\u0161ljavanja, jer postoje sumnje na korupciju i na nivou dr\u017eavnih institucija i na nivou agencija \u2013 kako u Rumuniji, tako i u zemljama porekla radnika. Ona tako\u0111e smatra da proces, kakav je sada, favorizuje korupciju i kr\u0161enje ljudskih prava.
\n\u201eZala\u017eem za transparentnost u celom sistemu, kao bi i stranac znao\u2013 ima broj, mo\u017ee da prati pomo\u0107u tog broja dokumentaciju: da li je poslodavac predao papire ili nije, da li je poslodavac obe\u0107ao da \u0107e ih predati u roku od 30 dana, a to nije uradio. On to mo\u017ee da vidi u tih 30 dana, da ulo\u017ei \u017ealbu ili preduzme mere, ili da pi\u0161e Imigracionom zavodu: moj poslodavac nije predao dokumenta, iako mi je obe\u0107ano da ho\u0107e; ne postoji nijedan razlog da se moj ugovor o radu ne produ\u017ei; nisam bio obave\u0161ten o tome, ve\u0107 obmanut. Dakle, da postoji neka stalna komunikacija.\u201c<\/p>\n
Pojedini stru\u010dnjaci smatraju da je Rumunija izdala \u0161to je moguc\u0301e vi\u0161e re\u0161enja o deportaciji kako bi pokazala da se bavi ilegalnim migracijama i da ispunjava uslove za ulazak i ostanak u \u0160engenskoj zoni. U me\u0111uvremenu, stranci koji pla\u0107aju za usluge posredovanja i za obavljanje procedura za dobijanje radnih dozvola, bivaju zate\u010deni u statusu ilegalnog boravka ili u uslovima rada koji nisu u skladu sa radnim zakonodavstvom Rumunije: smene od 12\u201313 sati dnevno, no\u0107ni rad koji nije adekvatno pla\u0107en, \u010desto rade na crno i bez prava boravka \u2013 a da toga nisu ni svesni.
\nStru\u010dnjaci ka\u017eu da je vreme da vlasti uspostave jasne standarde u oblasti regrutacije. Vreme je da se rad ovih agencija i agenata kontroli\u0161e i reguli\u0161e, posebno zato \u0161to se \u017ertve nepravilnosti, strani dr\u017eavljani, suo\u010davaju sa jezi\u010dkom barijerom i te\u0161koc\u0301ama u razumevanju zakonodavnog okvira.<\/p>\n
Generalni inspektorat za imigraciju (IGI) tvrdi da strani dr\u017eavljanin mora znati da je njegova osnovna obaveza da ostane na teritoriji Rumunije onoliko dugo koliko mu to dozvoljava viza ili boravi\u0161na dozvola koju su mu izdale vlasti. Prema rumunskom zakonodavstvu, zahtev za dobijanje dozvole za rad podnosi poslodavac. Va\u017eno je koliko su poslodavci ozbiljni u ugovornim odnosima, dodaju predstavnici IGI-ja. Zvani\u010dnici IGI se ogra\u0111uju od bilo kakvih neprikladnih i nezakonitih radnji, isti\u010du\u0107i da su, kada je situacija to zahtevala, obavestili tu\u017eila\u0161tvo o mogu\u0107im krivi\u010dnim delima korupcije ili delima povezanima sa korupcijom, kao i o trgovini migrantima.
\nIzme\u0111u 2022. i 2024. godine, institucija je podnela \u0161est takvih prijava za mogu\u0107e krivi\u010dne prekr\u0161aje. Rukovodstvo IGI-ja i slu\u017ebenici Generalne direkcije za borbu protiv korupcije permanentno su organizovali aktivnosti savetovanja i prevencije korupcije na nivou svih podre\u0111enih struktura, saop\u0161tili su predstavnici Generalnog inspektorata za imigracije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Delatnost regrutovanja i zapo\u0161ljavanja radne snage iz inostranstva funkcioni\u0161e u skladu sa Uredbom 25\/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji. Prema podacima Nacionalnog zavoda za trgovinski registar, u avgustu 2025. godine, 7.073 agencije su poslovale […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":677769,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-934789","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n