Rumunija c\u0301e 1. januara 2026. godine preuzeti od Srbije predsedavanje Centralnoevropskom inicijativom \u2013 regionalnim formatom saradnje koji okuplja 16 dr\u017eava, od kojih su 9 \u010dlanice Evropske unije. Tokom svog mandata, Rumunija ima za cilj da prioritetno doprinese ubrzanju procesa integracije kandidata u blok Evropske unije, ja\u010danju regionalne energetske, transportne i digitalne saradnje, intenziviranju ekonomske saradnje i politi\u010dkog dijaloga izme\u0111u u\u010desnika. Rumunija je prethodno predsedavala ovom Inicijativom 2009. godine.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odlo\u017eio je do 20. oktobra razmatranje zahteva Visokog kasacionog suda pravde u vezi sa zakonom o penzijama magistrata. Prema normativnom aktu, za koji je Vlada preuzela odgovornost u Parlamentu, du\u017eina radnog sta\u017ea potrebna za penzionisanje magistrata povec\u0301ava se sa 25 na 35 godina, a penzija se smanjuje sa 100% na 70% poslednje neto zarade. Reforma tako\u0111e predvi\u0111a prelazni period od 10 godina, nakon \u010dega c\u0301e penzionisanje biti sa 65 godina. Tako\u0111e danas, Ustavni sud Rumunije odbacio je dva zahteva koje su podnele opozicione stranke AUR, S.O.S. i POT u vezi sa zakonima za koje je Vlada preuzela odgovornost u Parlamentu, naime Zakon o korporativnom upravljanju javnim preduzec\u0301ima i onaj za izmenu uspostavljanja odre\u0111enih mera u oblasti zdravstva. Zauzvrat, ustavne sudije su ponovo odlo\u017eile raspravu o zahtevu u vezi sa nekim merama za oporavak i efikasnost javnih resursa.<\/p>\n
Ministar odbrane, Jonuc Mo\u0161teanu, sastao se u sredu sa Joakimom Sukerom, direktorom Organizacije za zajedni\u010dku saradnju u naoru\u017eanju (OCCAR). Tom prilikom potpisan je Okvirni sporazum o saradnji izme\u0111u Vlade Rumunije i Organizacije za zajedni\u010dku saradnju u naoru\u017eanju, \u0161to je va\u017ean korak za konsolidaciju u\u010de\u0161c\u0301a Rumunije u evropskim odbrambenim programima. Prema saop\u0161tenju za javnost resornog ministarstva, sporazum omoguc\u0301ava rumunskoj odbrambenoj industriji da direktno u\u010destvuje u programima Organizacije u vezi sa razvojem, nabavkom i odr\u017eavanjem moderne vojne opreme. \u201ePotpisivanje ovog sporazuma je veliki korak za modernizaciju vojske, za dublju integraciju u evropski odbrambeni sistem i za podr\u0161ku nacionalnoj industriji u ovoj oblasti. On nam omoguc\u0301ava pristup najnovijim tehnologijama i ja\u010da saradnju sa evropskim partnerima\u201c, rekao je Jonuc Mo\u0161teanu. Ministar je u sredu u Bukure\u0161tu razgovarao i o moguc\u0301nostima saradnje u odbrambenoj industriji sa predstavnicima Evropske investicione banke.<\/p>\n
Rumunija je pretposlednja u Evropskoj uniji po broju automobila na hiljadu stanovnika, 444 automobila pro\u0161le godine, u pore\u0111enju sa 357 u 2019. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, na\u0161a zemlja bele\u017ei najbr\u017ei rast voznog parka, sa 6,9 miliona automobila u 2019. na 8,45 miliona u 2025. Me\u0111utim, Rumunija ima drugi najstariji vozni park u Uniji, sa 36% svih registrovanih automobila koji su jo\u0161 uvek u saobrac\u0301aju starijih od 20 godina. Zanemarivanje kasacije starih automobila je fenomen koji se primec\u0301uje i u Estoniji ili Finskoj, zemljama koje su zabele\u017eile pogor\u0161anje starosti voznog parka.<\/p>\n
Evropska komisija tra\u017ei od Rumunije i Francuske da u potpunosti usklade svoje nacionalno zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU o bezbednosti putne infrastrukture. Dve zemlje imaju dva meseca da odgovore i otklone nedostatke koje je utvrdio Brisel. Prema saop\u0161tenju Evropske komisije, re\u010d je o merama usmerenim na uzimanje u obzir bezbednosti ranjivih u\u010desnika u saobrac\u0301aju (pe\u0161aka, biciklista i motornih vozila). Pored toga, dve zemlje moraju stalno proveravati bezbednost na putevima na celoj mre\u017ei, kroz detaljne provere i planirane mere za otklanjanje nedostataka. Tako\u0111e moraju da obezbede da su saobrac\u0301ajni znakovi i oznake \u010ditljivi i da ih mogu uo\u010diti voza\u010di i automatski sistemi pomoc\u0301i. U odsustvu zadovoljavajuc\u0301eg odgovora, Komisija mo\u017ee preduzeti dodatne korake u okviru postupka za prekr\u0161aj.<\/p>\n
Rumunski premijer Ilije Bolo\u017ean sastao se u sredu u Bukure\u0161tu sa evropskim komesarom za poljoprivredu i hranu Kristofom Hansenom. Prema saop\u0161tenju vlade, premijer je rekao da je neophodno da buduc\u0301a Zajedni\u010dka poljoprivredna politika ostane uravnote\u017eena i da ima koristi od adekvatnog bud\u017eeta, s obzirom na to da neke dr\u017eave \u010dlanice predla\u017eu smanjenje evropskih sredstava. Ilije Bolo\u017ean je naglasio da pravila za pristup finansiranju moraju biti realna i prilago\u0111ena nivou razvoja svake dr\u017eave, kako bi se osigurala za\u0161tita poljoprivrednika i efikasan pristup raspolo\u017eivim resursima. Kristof Hansen je, zauzvrat, predstavio predlo\u017eene mere za za\u0161titu evropskih poljoprivrednika i podr\u0161ku razvoju ruralnih podru\u010dja, kako bi postala atraktivnija za nove generacije. Poseta evropskog zvani\u010dnika Bukure\u0161tu odvija se u kontekstu pregovora o novoj Zajedni\u010dkoj poljoprivrednoj politici i Vi\u0161egodi\u0161njem finansijskom okviru 2028-2034.<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju boravi u poseti Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, gde je za danas imala zakazane konsultacije sa dr\u017eavnim sekretarom SAD Markom Rubiom. Agenda koju je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova tako\u0111e uklju\u010duje sastanak sa predstavnicima kompanija \u010dlanica Rumunsko-ameri\u010dkog poslovnog saveta. Prema analizi ekonomskih odnosa izme\u0111u dve zemlje, koju je sprovela Ameri\u010dka privredna komora u Rumuniji, na osnovu podataka Nacionalne banke Rumunije, Nacionalnog instituta za statistiku i Evrostata, broj ameri\u010dkih kompanija u Rumuniji je poslednjih godina stalno rastao, kao i broj radnih mesta koja one obezbe\u0111uju, a SAD su najvec\u0301i investitor van Evrope u Rumuniji.<\/p>\n
Nobelova nagrada za hemiju za 2025. godinu dodeljena je Japancu Susumuu Kitagavi, Australijancu Ri\u010dardu Robsonu i Jordancu Omaru M. Jagiju \u201eza razvoj metal-organskih struktura\u201c, saop\u0161tila je Kraljevska \u0161vedska akademija nauka. Pro\u0161le godine, Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je Amerikancu Dejvidu Bejkeru i tandemu koji su \u010dinili Britanac Demis Hasabis i Amerikanac D\u017eon D\u017eamper, za de\u0161ifrovanje tajni proteina uz pomoc\u0301 ve\u0161ta\u010dke inteligencije i ra\u010dunarstva. Dodela Nobelovih nagrada se nastavlja 9. oktobra nagradom za knji\u017eevnost, a 10. oktobra nagradom za mir. Nagrada \u0160vedske narodne banke za ekonomske nauke bic\u0301e objavljena 13. oktobra. Nagrade c\u0301e biti uru\u010dene laureatima na posebnoj ceremoniji koja c\u0301e se odr\u017eati 10. decembra, na godi\u0161njicu smrti Alfreda Nobela, pronalaza\u010da dinamita.<\/p>\n
U Rumuniji c\u0301e vreme otopliti. Nebo c\u0301e biti promenljivo, sa privremenom obla\u010dno\u0161c\u0301u i uglavnom slabom ki\u0161om na istoku i jugoistoku teritorije i u ograni\u010denim podru\u010djima na severu i centru. U planinama c\u0301e padavine biti me\u0161ovite. Vetar c\u0301e duvati slabo i umereno, sa poja\u010danjima na istoku, jugu i jugoistoku, brzinom od 50…70 km\/h, a u Zakrivljenim Karpatima i na istoku Ju\u017enih Karpata, posebno na nadmorskim visinama iznad 1700 m, bic\u0301e udara vetra uglavnom od 80…90 km\/h, ali u ograni\u010denijim podru\u010djima i na zapadu, jugozapadu i centru. Maksimalne temperature c\u0301e se kretati izme\u0111u 10 i 20 stepeni Celzijusa, a minimalne izme\u0111u 3 i 11 stepeni Celzijusa. Do srede, nekoliko okruga na jugu, istoku, jugoistoku i centru bilo je pod \u017eutim, narand\u017eastim i crvenim meteo alarmima za jaku ki\u0161u i jak vetar. Desetine lokaliteta u 23 okruga pogo\u0111ene su nevremenom, uklju\u010dujuc\u0301i i glavni grad. U okruzima gde je uspostavljen crveni meteo alarm, \u0161kole su bile zatvorene u sredu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija c\u0301e 1. januara 2026. godine preuzeti od Srbije predsedavanje Centralnoevropskom inicijativom \u2013 regionalnim formatom saradnje koji okuplja 16 dr\u017eava, od kojih su 9 \u010dlanice Evropske unije. Tokom svog mandata, Rumunija ima za cilj da prioritetno doprinese ubrzanju procesa integracije kandidata u blok Evropske unije, ja\u010danju regionalne energetske, transportne i digitalne saradnje, intenziviranju ekonomske saradnje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-936965","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n