Izve\u0161taj UNICEF-a za 2025. godinu pokazuje zna\u010dajan porast gojaznosti kod dece u Rumuniji. Procenat dece sa prekomernom te\u017einom uzrasta od 5 do 19 godina povec\u0301ao se sa 10% u 2000. na 23% u 2022. godini, dok je procenat gojazne dece porastao sa 2% na 9% u istom periodu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 28% rumunske dece uzrasta od 7 do 9 godina ima prekomernu te\u017einu, a 12% je gojazno. Pored toga, pribli\u017eno 16% dece uzrasta od 10 do 15 godina je gojazno, a dodatnih 16% ima prekomernu te\u017einu, \u0161to ukupno iznosi preko 215.000 pogo\u0111ene dece.
\n\u2028
\nUzroci uklju\u010duju konzumiranje ultra-prera\u0111ene hrane i nedostatak fizi\u010dke aktivnosti. Nezdrava ishrana i sedentarni na\u010din \u017eivota, kod dece i mladih, mogu dovesti do pojave visceralne masti \u2013 to je vrsta telesne masti koja se nalazi duboko u stomaku, iza mi\u0161ic\u0301a, koja okru\u017euje vitalne organe poput jetre, \u017eeluca i creva. Odre\u0111eni procenat visceralne masti je normalan i poma\u017ee u za\u0161titi unutra\u0161njih organa, ali njeno prekomerno nagomilavanje je opasno, jer povec\u0301ava rizik od ozbiljnih bolesti kao \u0161to su dijabetesa tipa 2, kardiovaskularne bolesti, metaboli\u010dki sindrom i sr\u010dani udara. Ova mast podsti\u010de upalne procese i mo\u017ee dovesti do insulinske rezistencije. Sorina Ispas, specijalista za ishranu i metaboli\u010dke bolesti, govorila nam je o opasnosti koju visceralna mast predstavlja kod dece.
\n\u2028
\n,,Kada imamo vi\u0161ak visceralne masti, to mo\u017ee dovesti do povec\u0301anog rizika od kardiovaskularnih bolesti, ne samo dijabetesa, zato visceralna mast mora da privu\u010de na\u0161u pa\u017enju i treba je pratiti, treba je istra\u017eiti, treba posmatrati mast koja se nalazi oko organa. Srela sam vi\u0161e dece koja imaju masnu jetru \u2013 to je jo\u0161 jedan problem, i to u ranom uzrastu, ve\u0107 sa 10 godina.\u201d
\n\u2028
\nLekari savetuju roditeljima da pa\u017eljivo biraju namirnice koje stavljaju u u\u017einu za \u0161kolu svojoj deci. Proizvodi mogu da sadr\u017ee \u0161ec\u0301ere i prehrambene aditive u mnogo vec\u0301im koli\u010dinama nego \u0161to je uobi\u010dajeno. Prof. dr Bogdan Timar, predsednik Rumunskog dru\u0161tva za dijabetes, ishranu i metaboli\u010dke bolesti, govorio nam je o \u201ebolesti\u00a0\u00a0dana\u0161njice\u201c \u2013 gojaznosti:
\n\u2028
\n\u201eZaista, gojaznost je jedno od oboljenja koje bele\u017ei sve ve\u0107i broj pogo\u0111enih osoba, a s druge strane, ima i sve ve\u0107i zna\u010daj kada govorimo o savremenom javnom zdravlju. Gojaznost se mo\u017ee posmatrati kao bolest na\u010dina \u017eivota. S jedne strane, imamo povec\u0301anu dostupnost hrane bogate koncentrisanom energijom, a s druge strane, na\u017ealost, vidimo da se to de\u0161ava i kod dece i adolescenata, gde je fizi\u010dka aktivnost sve manje zastupljena, tako da, na\u017ealost, izgledi nisu nimalo dobri.\u201d
\n\u2028
\nDoktor Bogdan Timar je naglasio opasnost koju predstavlja povec\u0301ana gojaznost kod dece i mladih:
\n\u2028
\n\u201eZa\u0161to je to veoma opasno? Zato \u0161to znamo da, bez odlu\u010dne intervencije u vezi sa gojazno\u0161c\u0301u, po pravilu, na\u017ealost, trend ce biti uzlazni. To zna\u010di da, kada po\u010dnemo da imamo vi\u0161e kilograma nego \u0161to bismo trebali, bez pravovremene i \u010dvrste reakcije, nastavi\u0107emo da dobijamo kilograme. \u0160tavi\u0161e, posledice koje gojaznost donosi proporcionalne su, s jedne strane, veli\u010dini neravnote\u017ee, dakle koliko kilograma imamo u plusu, a s druge strane proporcionalne su vremenu izlo\u017eenosti\u2026\u201c
\n\u2028
\n\u0160ta roditelji ili staratelji mogu da urade kako bi spre\u010dili, smanjili ili regulisali probleme sa te\u017einom kod dece?
\n\u2028
\n,,Ovde je intervencija vi\u0161efaktorska i po\u010dinje od navika doti\u010dne porodice. Ove navike, s jedne strane, zna\u010de usa\u0111ivanje kod deteta niza zdravih prehrambenih navika. To zna\u010di da treba, s jedne strane, truditi se da detetu obezbedimo izbalansiran obrok. Ne insistirajmo previ\u0161e na onim namirnicama koje imaju visok energetski sadr\u017eaj, kao \u0161to su, na primer, koncentrovani slatki\u0161i, koje treba konzumirati samo povremeno, ili namirnice koje imaju veoma visok sadr\u017eaj masti. S druge strane, tako\u0111e sa stanovi\u0161ta na\u010dina \u017eivota, trebalo bi insistirati na aktivnom na\u010dinu \u017eivota sa puno fizi\u010dke aktivnosti… naravno, radi se o prilago\u0111avanju na\u010dina \u017eivota, koji se u\u010di jo\u0161 u detinjstvu\u2026\u201d
\n\u2028
\nDoktor Bogdan Timar je jo\u0161 jednom naglasio opasnosti koje gojaznost donosi kod dece i kako roditelji treba da budu oprezni, da prepoznaju problem i potra\u017ee pomo\u0107 stru\u010dnjaka:
\n\u2028
\n\u201e\u0160to se ti\u010de gojaznosti i prekomerne te\u017eine, zaista, pored masne jetre, koja se \u010desto javlja upravo kao posledica gojaznosti, moram da naglasim da se danas mnogo \u010de\u0161\u0107e javlja\u00a0\u00a0i diabetes tipa 2, koji pre 20 godina gotovo da nije postojao me\u0111u decom. Mislim da svaki roditelj, svaka porodica mo\u017ee da vidi, mo\u017ee da primeti trenutak kada dete po\u010dinje da ima vi\u0161e kilograma u odnosu na drugu decu. To je pravi trenutak da se obrate pedijatru \u2013 lekaru specijalisti… Ali ono \u0161to je zaista va\u017eno jeste da razvijemo kulturu prevencije gojaznosti, da gojaznost shvatimo kao pravo oboljenje, a ne samo kao estetski problem\u2026.\u201c<\/p>\n
Realnost poslednjih godina jeste da se sve ve\u0107i broj dece u Rumuniji suo\u010dava sa problemima vezanim za telesnu te\u017einu. Uprkos podacima i statistici, svi mi, roditelji i dru\u0161tvo, mo\u017eemo se uklju\u010diti i zajedno promeniti \u0161tetne navike, mo\u017eemo ponuditi na\u0161oj deci zdraviji i srec\u0301niji \u017eivot.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izve\u0161taj UNICEF-a za 2025. godinu pokazuje zna\u010dajan porast gojaznosti kod dece u Rumuniji. Procenat dece sa prekomernom te\u017einom uzrasta od 5 do 19 godina povec\u0301ao se sa 10% u 2000. na 23% u 2022. godini, dok je procenat gojazne dece porastao sa 2% na 9% u istom periodu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 28% rumunske […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":936479,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115857],"class_list":["post-938233","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n