Ne \u017eive svi Rumuni u Rumuniji, kao \u0161to ni drugi narodi ne \u017eive u potpunosti u svojim zemljama. Danas, van granica Rumunije, Rumuni \u017eive u Republici Moldaviji, Ukrajini, Ma\u0111arskoj, Srbiji, Bugarskoj, susednim zemljama Rumunije, ali i u Gr\u010dkoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Hrvatskoj. Od svih ovih Rumuna, o onima u Hrvatskoj, ta\u010dnije sa Istarskog poluostrva, najmanje se govorilo. Obja\u0161njenje je da su oni najmanja od svih rumunskih grupa i geografski najudaljeniji od kompaktne mase Rumuna u Karpatskom luku i Dunavskom slivu. Me\u0111utim, o njima se pi\u0161e od sredine 19. veka, a me\u0111u prvima je pisao istori\u010dar i pisac \u0110or\u0111e Asaki. Njihovim jezikom, kulturom i obi\u010dajima bavili su se i slovena\u010dki filolog Franc Miklo\u0161i\u010d i Andrej Glavina, prvi Istrorumun koji je pisao iz svoje zajednice.<\/p>\n
Posle 1918. godine, nakon nastanka Velike Rumunije, mnogi Rumuni van Rumunije su emigrirali i postali rumunski dr\u017eavljani. Me\u0111utim, slu\u010dajevi dolaska Istrorumuna bili su veoma retki. Domeniko Cve\u010di\u0107 je bio jedan od onih retkih Istrorumuna koji su odlu\u010dili da postanu rumunski dr\u017eavljani. Godine 1937, u dobi od 11 godina, napustio je svoje rodno selo \u0160u\u0161njevica da bi studirao u Rumuniji, u Klu\u017eu. Cve\u010di\u0107 je poticao iz podplaninskog regiona, uglavnom sastavljenog od stena, koje su formirale kra\u0161ki pejza\u017e. Stanovnici su se bavili sto\u010darstvom i rudarstvom. Godine 2002, rekao je Centru za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije da su \u0161anse dece iz tih siroma\u0161nih planinskih regiona za obrazovanje bile ograni\u010dene.<\/p>\n
\u201eIstrorumunska deca su bila predodre\u0111ena da ostanu vezana za zemlju, poma\u017euc\u0301i u roditeljskim domovima, dok ne prona\u0111u drugi posao ili emigriraju u grad. Kod kuc\u0301e smo govorili istrorumunski, govorili smo samo dijalektom. Italijanski se u\u010dio samo u osnovnoj \u0161koli, kada sam ja i\u0161ao nisam znao ni re\u010d, ni re\u010d. Bilo je siroma\u0161nih, neki su se jedva mogli raspetljati u mre\u017ei jezika, nau\u010dili su nekoliko re\u010di i uglavnom su \u010ditali ili krali re\u010di iz knjige kada je trebalo dati odgovor ili u trenutku. Neki od njih nisu napredovali zbog nesigurne ekonomske situacije svojih roditelja koji nisu mogli da ih izdr\u017eavaju u obrazovanju nakon osnovne \u0161kole.\u201c<\/em><\/p>\n Reljefni uslovi nisu dozvoljavali intenzivan ekonomski razvoj podru\u010dja, ali je drugi problem bio ozbiljniji: nedostatak vode. Domeniko Cve\u010di\u0107 je opisao kako su ljudi, me\u0111utim, uspeli da do\u0111u do te\u010dnosti koja \u017eivot zna\u010di.<\/p>\n \u201eEkonomska situacija je bila nesigurna. Zatim, ozbiljna situacija je bio nedostatak vode za pic\u0301e. U tom podru\u010dju, na jugu, u sedam sela naseljenih Istrorumunima, postojala su samo dva izvora sa vodom za pic\u0301e. Dolazila je sa brda ili planina. Prvi je bio u ravnici gde je bio rezervat za uzgoj sena za \u017eivotinje, a tu je bio i drugi bunar koji su ljudi napravili za napajanje stoke. Odatle su ljudi donosili vodu za pic\u0301e, bilo buradima postavljenim na kola vu\u010denim volovima, konja je bilo manje, ili su je \u017eene nosile na le\u0111ima. Postojala je napravljena posuda koja je bila oblikovana, presavijena na le\u0111ima \u017eene koja je imala pojas kojim se opasivala oko struka. Osnova ove posude, nakon \u0161to bi se napunila, hvatala se za pojas i \u017eena bi je vukla konopcem i podupirala je kako se ne bi prevrnula i mogla nositi. Situacija sa vodom za pic\u0301e bila je tragi\u010dna i zato su mnogi koji su bili daleko od ovih izvora konzumirali filtriranu ki\u0161nicu. Voda je tekla sa krovova kuc\u0301a, kroz oluke, u bunar i tu se odvijala filtracija. To jest, talo\u017eila se. U bunaru je bio pesak, prljavi deo je stizao do dna, a \u010distija voda je ostajala na vrhu, ali bez ikakvog sadr\u017eaja neophodnog za ljudski organizam.\u201c<\/em><\/p>\n U ovoj zajednici obele\u017eavani su va\u017eni trenuci u \u017eivotu. Verski praznici su bili najva\u017eniji. Domeniko Cve\u010di\u0107:<\/p>\n \u201ePraznici su se svodili, posebno Bo\u017eic\u0301, na kozonak. Svinje su se dr\u017eale za potrebe kuc\u0301e, svaka porodica je imala svinju. Vatra, u vec\u0301ini kuc\u0301a, posebno zimi, lo\u017eena je na ognji\u0161tu i u prostoriji gde je bila kuhinja i pripremala se hrana, zimi se meso dimilo. Druge porodice su imale pec\u0301i na drva u kuhinji. Za Uskrs je bilo vi\u0161e kozonaka i crvenih jaja, a odrasli bi tako\u0111e <krstili> ova jela \u010da\u0161om vina, a deca bi ga probala, dato od roditelja ili tajno.\u201c<\/em><\/p>\n Domeniko Cve\u010di\u0107 se tako\u0111e sec\u0301ao dijalekta kojim je govorio kod kuc\u0301e i u zajednici:<\/p>\n \u201eIstrorumunskog se manje sec\u0301am, sec\u0301am se samo re\u010di <Cire esti tu?>, <cire> umesto <cine>, ovog rotacizma, tog intervokalnog <n> transformisanog u <r>. Nije bilo pesama i molitvi na istrorumunskom, bile su na italijanskom tokom italijanskog perioda, a u prethodnom periodu ne znam ta\u010dno, mislim na nema\u010dkom. Nismo imali ni\u0161ta od svetih stvari prevedeno na istrorumunski. <Padre nostro> bi se tako\u0111e moglo prevesti <\u00c7a\u00e7\u0103l (Ceace\u0103l) nostru carele e\u015fti \u00een ceruri, fie numele t\u0103u sfin\u0163it, fie voia ta precum \u00een cer a\u015fa \u015fi pre p\u0103m\u00e2nt.>\u201c<\/em><\/p>\n Istrorumuni su mala grupa Rumuna u Hrvatskoj koji su svesni svoje osobenosti. Me\u0111utim, oni su etni\u010dka grupa koja je doprinela lokalnoj istoriji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne \u017eive svi Rumuni u Rumuniji, kao \u0161to ni drugi narodi ne \u017eive u potpunosti u svojim zemljama. Danas, van granica Rumunije, Rumuni \u017eive u Republici Moldaviji, Ukrajini, Ma\u0111arskoj, Srbiji, Bugarskoj, susednim zemljama Rumunije, ali i u Gr\u010dkoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Hrvatskoj. Od svih ovih Rumuna, o onima u Hrvatskoj, ta\u010dnije sa Istarskog poluostrva, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-938461","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n