Danas otkrivamo autenti\u010dnu Rumuniju kroz putovanje u pet najspektakularnijih prirodnih podru\u010dja. Na\u0161 vodi\u010d, Dan Dinu, osniva\u010d je Organizacije rumunskih fotografa prirode. Njegova perspektiva nije perspektiva obi\u010dnog posetioca, vec\u0301 istra\u017eiva\u010da koji tra\u017ei divlju, autenti\u010dnu su\u0161tinu mesta kroz koja putuje godinama. Na\u0161e putovanje po\u010dinje na mestu gde se snaga vode susrec\u0301e sa veli\u010danstveno\u0161c\u0301u planina: Prirodnim parkom \u0110erdap. Ovde, kod Dunavskih klisura, pejza\u017e poprima monumentalne razmere. Uspon od oko 40 minuta do vidikovca na \u010cukarul Mare nagra\u0111en je panoramom koja oduzima dah. Dan Dinu opisuje ovu sliku kao geolo\u0161ki spektakl uporediv sa onim na \u010duvenim norve\u0161kim fjordovima.<\/p>\n
\u201eOno \u0161to se nalazi kod \u0110erdapa je apsolutno magi\u010dna stvar. Dunav se susrec\u0301e sa Karpatima. Svi znamo da Dunav izvire u planinama \u0160varcvald. Ali mo\u017eda manje poznati deo je da se ponovo susrec\u0301e sa Karpatima negde blizu Be\u010da. Ovde se ponovo spajaju, formirajuc\u0301i apsolutno bajkovit pejza\u017e za Rumuniju. I, istovremeno, pomalo atipi\u010dan pejza\u017e za Rumuniju. To mesto je gotovo uporedivo sa nekim norve\u0161kim fjordovima. To je zaista veoma spektakularna ta\u010dka. I mislim da svako ko tamo stigne ima zanimljiv osec\u0301aj nakon ovog magi\u010dnog susreta Dunava i Karpata.\u201c<\/em><\/p>\n Od veli\u010danstvenosti vode, putovanje se seli u kameno srce planina Apusenj, u oblasti Padi\u0161, teritoriji kojom dominiraju najopse\u017eniji kra\u0161ki fenomeni u jugoisto\u010dnoj Evropi. Ovde je glavna atrakcija kompleks tvr\u0111ave Ponor, skup ogromnih vrta\u010da, kao da su sa drugog sveta. Fotografa Dana Dinua fascinira dinamika vode u ovom podzemnom univerzumu, gotovo magi\u010dnom krugu u kome se izvori pojavljuju i nestaju, stalno oblikujuc\u0301i stenu.<\/p>\n \u201ePrirodni park Apusenj je zanimljiv jer je najvec\u0301e podru\u010dje sa kra\u0161kim fenomenima u jugoisto\u010dnoj Evropi. Fenomen je posebno zanimljiv u oblasti tvr\u0111ava Ponor. Postoje neke ogromne vrta\u010de koje su nastale uru\u0161avanjem pec\u0301ina. One \u010dine apsolutno zanimljiv pejza\u017e sa kra\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta. U osnovi, voda u oblasti Padi\u0161a ulazi i izlazi iz podzemlja veoma, veoma \u010desto. To je podru\u010dje izvora Ponor, gde voda izvire. Zatim sti\u017ee do proplanka Ponor, gde nestaje pod zemljom. Zatim se pojavljuje negde u tvr\u0111avama Ponor, ponovo ulazi u podzemlje i izlazi negde u klisuri Galbenej, na primer. I samo pratec\u0301i ovo putovanje vode kroz podzemlje shvatamo koliko priroda mo\u017ee biti fascinantna. I koliko ona gradi. \u010cak i ako je ovaj efekat vidljiv tek nakon desetina hiljada godina.\u201c<\/em><\/p>\n Sledec\u0301a stanica je u Nacionalnom parku Pjatra Krajuluj, svetili\u0161tu alpskih simbola u Rumuniji. Ovde, na kre\u010dnja\u010dkim grebenima, mo\u017eete se diviti flori, ali i crnoj kozi. Fotograf Dan Dinu nagla\u0161ava pristupa\u010dnost ovog prirodnog spektakla, preporu\u010dujuc\u0301i rutu koja po\u010dinje od Plajul Foji do podru\u010dja Mareluj Grohoti\u0161, koja nudi perspektivu na veli\u010danstvenost masiva bez potrebe za tehni\u010dkim iskustvom hodanja grebenom. \u0160arm mesta le\u017ei u njegovoj jedinstvenoj fauni i flori.<\/p>\n \u201eSvakako, najlak\u0161e, ne nu\u017eno kao turisti\u010dka ruta, vec\u0301 kao pristup fascinantnom svetu planinskih grebena, jeste odlazak u Nacionalni park Pjatra Krajuluj. Lepota parka je u tome \u0161to tamo nema lova, buduc\u0301i da je to nacionalni park. Turisti su obrazovaniji. Crna koza je postala veoma pristupa\u010dna. Crne koze prilaze prili\u010dno blizu turistima, ne pla\u0161e se. Dakle, u osnovi, mo\u017eemo posmatrati njihovo pona\u0161anje. I, nalazimo i retko cvec\u0301e. Nalazimo \u017euti planinski mak. I nalazimo karanfil Pjatra Krajuluj, jedinstveni cvet. Mo\u017ee se nac\u0301i samo u ovom planinskom masivu.\u201c<\/em><\/p>\n Potpuno menjajuc\u0301i registar, od hrapavosti stena do ne\u017enosti livada, krec\u0301emo se ka Transilvanskim brdima. U oblasti visoravni Hartibac\u0301 nalazimo kulturno podru\u010dje od izuzetne evropske vrednosti. Ono \u0161to deluje kao obi\u010dna pastoralna slika, zapravo je jedno od najugro\u017eenijih stani\u0161ta na kontinentu, blago koje Rumunija i dalje \u010duva zahvaljujuc\u0301i tradicionalnim poljoprivrednim praksama. Vrednost ovih mesta detaljno obja\u0161njava fotograf Dan Dinu.<\/p>\n \u201eOve livade nam deluju pomalo banalno, jer ih relativno \u010desto vi\u0111amo u ovim krajevima i nekako ih poznajemo. Ali malo ljudi zna da su me\u0111u najugro\u017eenijim predelima u Evropi kada je u pitanju priroda, posebno flora. A to je zato \u0161to, iako su postojale u pro\u0161losti u nekoliko zemalja, kako su sela gra\u0111ena, kako se razvijala poljoprivreda, nekako su odatle nestale. Rumunija ih i dalje ima jer i dalje praktikujemo tradicionalnu poljoprivredu u ovim krajevima. Zapravo, zanimljivo je da su se ove livade pojavile i odr\u017eavale uz ljudsku intervenciju. Uslov je da ove livade i dalje kosimo ru\u010dno ili motorizovanim sredstvima, ali veoma malo. Na ovaj na\u010din, omoguc\u0301avamo da ove livade imaju ovu raznolikost flore.\u201c<\/em><\/p>\n Putovanje se zavr\u0161ava u podru\u010dju gde vreme kao da je stalo: u \u0161umama u Maramure\u0161u, kod Strambu-Bajuca. Rumunija ima pribli\u017eno 65% preostalih pra\u0161uma u \u200b\u200bEvropskoj uniji. Ovde razumemo slo\u017eenost ekosistema.<\/p>\n \u201eVideo sam jednu od najspektakularnijih \u0161uma koje sam sreo u Rumuniji. Tamo vas sve \u0161okira na dobar na\u010din. Od vekovnih stabala koja rastu pored mladih izdanaka. Od tog mirisa vla\u017enosti, pe\u010duraka, zemlje, do pejza\u017ea koji imate pred sobom. Tamo mo\u017eete videti ovu veoma spektakularnu raznolikost izme\u0111u drvec\u0301a. Postoje vekovne bukve, ali i vekovne jele, \u0161to je veoma zanimljivo. I sve komunicira u toj \u0161umi, posebno kroz micelijum, kroz pe\u010durke koje se nalaze u zemlji\u0161tu. Postoji veoma zanimljiva izreka koja glasi: mrtvo drvo, \u017eiva \u0161uma. U osnovi, bez tog mrtvog drveta ne mo\u017eete imati \u017eivu \u0161umu. Jer mrtvo drvo je osnova celog lanca ishrane u \u0161umi poput ove.\u201c<\/em><\/p>\n Kroz objektiv fotografa Dana Dinua, turisti\u010dka Rumunija postaje kolekcija dubokih iskustava. Od spektakularne geologije Dunavskih klisura, do misteriozne hidrografije planina Apusenj, od alpskih simbola Pjatre Krajuluj do pastoralne kulture Transilvanije i do prvobitnih ekosistema Maramure\u0161a, svako mesto pri\u010da jedinstvenu pri\u010du.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas otkrivamo autenti\u010dnu Rumuniju kroz putovanje u pet najspektakularnijih prirodnih podru\u010dja. Na\u0161 vodi\u010d, Dan Dinu, osniva\u010d je Organizacije rumunskih fotografa prirode. Njegova perspektiva nije perspektiva obi\u010dnog posetioca, vec\u0301 istra\u017eiva\u010da koji tra\u017ei divlju, autenti\u010dnu su\u0161tinu mesta kroz koja putuje godinama. Na\u0161e putovanje po\u010dinje na mestu gde se snaga vode susrec\u0301e sa veli\u010danstveno\u0161c\u0301u planina: Prirodnim parkom \u0110erdap. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":904136,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-938463","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n