Ministar finansija Aleksandru Nazare rekao je da Rumunija ima du\u017enost da \u010dvrsto podr\u017ei svoje interese argumentima i realnim razumevanjem evropskog konteksta, ali da istovremeno po\u0161tuje svoje obaveze. On je u\u010destvovao na sastanku ministara finansija Evropske unije u okviru Saveta za ekonomske i finansijske poslove, odr\u017eanom u Luksemburgu, gde su se diskusije fokusirale na buduc\u0301i bud\u017eet Evropske unije. Zvani\u010dnik iz Bukure\u0161ta rekao je svojim kolegama da finansiranje bud\u017eeta Evropske unije mora biti zasnovano na principima pravi\u010dnosti, efikasnosti, transparentnosti i jednostavnosti, pri \u010demu treba uzeti u obzir nivo ekonomskog razvoja svake \u010dlanice Evropske unije. Ministar Aleksandru Nazare naglasio je da procene uticaja moraju bolje odra\u017eavati specifi\u010dnosti zemalja \u010dlanica sa ekonomijama u razvoju i uklju\u010divati diferencirane analize kako bi se osigurale odluke zasnovane na dokazima, prilago\u0111ene nacionalnim realnostima.<\/p>\n
55% Rumuna ne \u017eeli da Bukure\u0161t po\u0161alje trupe u susednu dr\u017eavu u slu\u010daju da Ruska Federacija napadne Republiku Moldaviju (biv\u0161e dr\u017eava Sovjetskog Saveza, prete\u017eno rumunski govorni jezik) – otkrivaju rezultati ankete javnog mnjenja, koju je sproveo Avangard, a koju citiraju mediji. 28% je za slanje trupa, a 17% ne zna ili ne \u017eeli da odgovori. Opasnost od namernog napada Rusije na Rumuniju 58% ispitanih do\u017eivljava kao malu\/veoma malu\/nepostojec\u0301u, 33% tvrdi da je velika\/veoma velika, a 9% ne zna\/ne \u017eeli da odgovori. Rumunska vojska nema kapacitet da pru\u017ei otpor 48 sati, u slu\u010daju napada, kako je navedeno u propisima NATO-a – ovo je mi\u0161ljenje 49% Rumuna, dok je 35% optimisti\u010dno, a 16% ne zna\/ ne \u017eeli da odgovori. 58% se sla\u017ee sa povec\u0301anjem izdataka za naoru\u017eanje za sve zemlje \u010dlanice NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju, 30% se ne sla\u017ee, a 12% je neodlu\u010dno. Rumunska vlada lo\u0161e upravlja poglavljem Nacionalne odbrane, prema mi\u0161ljenju 58% Rumuna, 22% smatra da se dobro upravlja, a petina (20%) spada u kategoriju \u201ene zna\/ ne \u017eeli da odgovori\u201c. U kontekstu trenutne geo-vojne situacije u Rumuniji, 75% ispitanika tvrdi da bi Ministarstvo nacionalne odbrane trebalo da vodi penzionisani visoki oficir sa priznatim profesionalnim kvalitetima, 11% preferira civila, a 14% ne zna\/ ne \u017eeli da odgovori. Anketa je sprovedena telefonom, izme\u0111u 6. i 10. oktobra, na multistratifikovanom, verovatnosnom uzorku od 920 ispitanika Rumunije, iz odrasle populacije (18 godina i vi\u0161e), van institucije. Maksimalna gre\u0161ka uzorkovanja, na nivou pouzdanosti od 95%, je +\/- 3,4%.<\/p>\n
Ministarstvo finansija u Bukure\u0161tu objavilo je da je po\u010detkom ovog meseca uspelo da privu\u010de pribli\u017eno 4 milijarde evra sa stranih tr\u017ei\u0161ta, putem jedne od najuspe\u0161nijih emisija evroobveznica na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima, poslednje ove godine. Emisija ima rokove dospec\u0301a od 7, 12 i 20 godina i imala je koristi od veoma diverzifikovane investicione baze, kako geografski tako i u pogledu vrsta investitora, od kojih je vec\u0301ina privatno upravljanih fondova imovine. Ovom prilikom, Ministarstvo tako\u0111e precizira, Rumunija je sprovela i operaciju prevremenog otkupa evroobveznica koje dospevaju sledec\u0301e godine. U osnovi, uspela je da pokrije pribli\u017eno 1 milijardu evra, od ukupno 4,25 milijardi tri emisije koje dospevaju 2026. godine.<\/p>\n
D\u017eoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit osvojili su Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2025. godinu za \u201eobja\u0161njenje ekonomskog rasta vo\u0111enog inovacijama\u201c. Konkretno, Kraljevska \u0161vedska akademija nauka objavila je u ponedeljak da polovina nagrade ide Izraelo-Amerikancu D\u017eoelu Mokiru za \u201eidentifikovanje uslova za rast koji podr\u017eava tehnolo\u0161ki napredak\u201c, a druga polovina zajedni\u010dki ide Francuz Filipu Agionu i Kana\u0111aninu Peteru Hauitu \u201eza teoriju odr\u017eivog rasta putem kreativne destrukcije\u201c. Nobelova nagrada za ekonomiju, \u010dije je pravo ime Nagrada za ekonomske nauke u sec\u0301anje na Alfreda Nobela, jedina je od \u0161est nagrada koju prvobitno nije stvorio \u0161vedski magnat, vec\u0301 je ustanovljena 1968. godine.<\/p>\n
Agencija \u201eFi\u010d Rejtings\u201c prognozira da c\u0301e se bud\u017eetski deficit Rumunije smanjiti na 8,5% BDP-a ove godine, sa rekordnih, pro\u0161logodi\u0161njih 9,3%. U analizi objavljenoj u petak, agencija je napomenula da se zbog visoke po\u010detne ta\u010dke o\u010dekuje da c\u0301e bud\u017eetski deficit pasti na 7% u 2026. i 6,5% u 2027. godini. Agencija je revidirala prognozu deficita navi\u0161e, jer bi planirane dodatne fiskalne mere vlade mogle da se suo\u010de sa pote\u0161koc\u0301ama u sprovo\u0111enju, usred usporenog ekonomskog rasta i stalne politi\u010dke neizvesnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministar finansija Aleksandru Nazare rekao je da Rumunija ima du\u017enost da \u010dvrsto podr\u017ei svoje interese argumentima i realnim razumevanjem evropskog konteksta, ali da istovremeno po\u0161tuje svoje obaveze. On je u\u010destvovao na sastanku ministara finansija Evropske unije u okviru Saveta za ekonomske i finansijske poslove, odr\u017eanom u Luksemburgu, gde su se diskusije fokusirale na buduc\u0301i bud\u017eet […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-938825","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n