Bukure\u0161tanska vlada danas je poslala Evropskoj komisiji dokument u kojem se detaljno opisuju fiskalne mere preduzete od leta radi smanjenja bud\u017eetskog deficita, u skladu sa preuzetim obavezama. Dokument tako\u0111e sadr\u017ei detalje o nedavnoj korekciji bud\u017eeta i planove za u\u0161tedu javnog novca. Bukure\u0161tanska vlada se obavezala da c\u0301e smanjiti bud\u017eetski deficit – najvec\u0301i u Evropskoj uniji – za skoro 1% BDP-a u pore\u0111enju sa pro\u0161lom godinom i da c\u0301e javnu potro\u0161nju zadr\u017eati u okviru ograni\u010denja od 2,8%. U suprotnom, Brisel bi mogao da prekine finansiranje Rumunije, koje se uglavnom obezbe\u0111uje kroz dva programa – Nacionalni plan oporavka i otpornosti i Kohezioni plan.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo unutra\u0161njih poslova stavilo je na javnu raspravu projekat \u201eBezbednost saobrac\u0301aja\u201c, koji obuhvata mere za povec\u0301anje bezbednosti na putevima u Rumuniji, kao i jednostavnije javne usluge za gra\u0111ane. Prema re\u010dima ministra Katalina Predojua, projekat predvi\u0111a me\u0111uinstitucionalnu saradnju radi jedinstvenog i efikasnog odgovora, integrisano kori\u0161c\u0301enje podataka i informacija o saobrac\u0301aju, pojednostavljenje administrativnih procesa i ispravnu, stalnu i pristupa\u010dnu komunikaciju za gra\u0111ane. Policijski podaci pokazuju da je pro\u0161le godine u saobrac\u0301ajnim nesrec\u0301ama poginulo skoro 1.500 ljudi, a preko 3.000 je te\u0161ko povre\u0111eno. Ove godine je \u017eivot izgubilo vi\u0161e od 900 ljudi. Ministarstvo unutra\u0161njih poslova predla\u017ee, izme\u0111u ostalog, integraciju policijskih i lokalnih kamera i Preduzec\u0301a za puteve u sistem za prac\u0301enje saobrac\u0301aja e-Sigur. Istovremeno se uvodi koncept \u201eprose\u010dne brzine\u201c, kao i pojednostavljeni mehanizam za odre\u0111ivanje sankcija. Rumunija ima najni\u017ei nivo bezbednosti na putevima u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Ministri odbrane NATO-a sastali su se u sedi\u0161tu alijanse u Briselu radi prve diskusije o planovima iznetim na samitu u Hagu i resursima koji c\u0301e im biti dodeljeni, posebno o postepenom povec\u0301anju nacionalnih bud\u017eeta za odbranu na 5% BDP-a. Jo\u0161 jedna tema razgovora bio je status nove operacije odvrac\u0301anja i odbrane na isto\u010dnom krilu, pod nazivom \u201eIsto\u010dni stra\u017ear\u201c, osmi\u0161ljene da odbije upade ruskih dronova i aviona u savezni\u010dki vazdu\u0161ni prostor. U tom smislu, 9 zemalja \u010dlanica je do sada najavilo isporuke vojne opreme i osoblja koje c\u0301e doprineti opremanju ove operacije. Tako je do danas Francuska isporu\u010dila 3 \u200b\u200bborbena aviona Rafal i transportni avion za municiju i zalihe. Nema\u010dka je doprinela sa 4 borbena aviona Jurofajter Tajfun, a \u010ce\u0161ka Republika sa 3 helikoptera, uz pratnju pribli\u017eno 150 pripadnika osoblja za podr\u0161ku. Ujedinjeno Kraljevstvo je obezbedilo 2 borbena aviona Jurofajter Tajfun, uz podr\u0161ku aviona za dopunu gorivom u vazduhu Vojad\u017eer. Italija je poslala sistem protivvazdu\u0161ne odbrane i avion za rano upozoravanje. Danska je doprinela sa 2 borbena aviona F-35 i fregatom. Turska je poslala jedan od svojih aviona za vazdu\u0161no upozoravanje i kontrolu u Litvaniju, a \u0160panija i \u0160vedska su najavile svoj doprinos i uskoro c\u0301e ga staviti na raspolaganje. Svi ovi resursi namenjeni operaciji \u201eSentinel Istok\u201c su pored onih koje je NATO vec\u0301 rasporedio na isto\u010dnom krilu.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu usvojio je u sredu, kao telo za dono\u0161enje odluka, nacrt zakona o isplati privatnih penzija. Glavna regulativa je da c\u0301e ljudi koji se odlu\u010de za podizanje novca iz Drugog stuba – obaveznog privatno administriranog stuba – u po\u010detku dobiti samo 30% iznosa, a ostatak u ratama tokom osam godina. Izuzetak su pacijenti sa onkolo\u0161kim bolestima, koji mogu pristupiti celom iznosu odjednom. Do sada su deponenti mogli da podignu sav svoj novac odjednom, ako se nisu odlu\u010dili za plac\u0301anje na rate. Preko 9,3 miliona Rumuna je uklju\u010deno u privatni penzijski sistem, a ukupna prikupljena suma je ekvivalentna preko 10% BDP-a zemlje.<\/p>\n
Me\u0111unarodni monetarni fond je revidirao nani\u017ee prognozu rasta rumunske ekonomije za 2025. godinu, procenjujuc\u0301i rast od samo 1%, u pore\u0111enju sa 1,6%, koliko je procenjeno u aprilu, i 3,3%, koliko je procenjeno u oktobru pro\u0161le godine. Izve\u0161taj je objavljen povodom jesenjih sastanaka Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji se odr\u017eavaju ove nedelje u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n
\u0160iroka vladajuc\u0301a koalicija u Rumuniji, koju \u010dine PNL, PSD, UDMR i USR, nalazi se u c\u0301orsokaku oko reforme lokalne i centralne javne uprave, o kojoj raspravlja vec\u0301 dva meseca. Liberalni premijer Ilije Bolo\u017ean podr\u017eava otpu\u0161tanje oko 13.000 zaposlenih u javnom sektoru, dok socijaldemokrate predla\u017eu da gradona\u010delnici i ministri odlu\u010de o na\u010dinima smanjenja potro\u0161nje, bilo kroz otpu\u0161tanja, smanjenje plata ili ukidanje bonusa. Zauzvrat, lideri koalicije su se slo\u017eili da izmene vladinu uredbu koja je izazvala nezadovoljstvo gradskih odbornika \u0161irom zemlje. Regulatorni akt im vi\u0161e nije dozvoljavao da vr\u0161e direktne rashode, vec\u0301 samo odobravanjem memoranduma. Gradona\u010delnici su optu\u017eili prekomernu birokratiju i kr\u0161enje principa administrativne autonomije.<\/p>\n
Nema\u010dka je vec\u0301 nekoliko godina najva\u017eniji trgovinski partner Rumunije, sa udelom od preko 20% u ukupnom izvozu na\u0161e zemlje, a tako\u0111e je i glavni investitor u rumunsku ekonomiju, rekla je ministarka spoljnih poslova Oana Coju, nakon konsultacija u Bukure\u0161tu sa svojim nema\u010dkim kolegom Johanom Vadefulom. Ona je zahvalila nema\u010dkom vazduhoplovstvu na u\u010de\u0161c\u0301u u poja\u010danim misijama vazdu\u0161ne policije u Rumuniji. Johan Vadeful je zauzvrat izjavio da je kr\u0161enje suvereniteta zemalja \u010dlanica NATO-a neprihvatljivo i uverio da c\u0301e isto\u010dni bok braniti savezni\u010dke zemlje.<\/p>\n
Proevropska Partija akcije i solidarnosti, pobednik nedavnih parlamentarnih izbora u Republici Moldaviji, nominovac\u0301e Aleksandrua Muntjanua, koji \u017eivi u Ukrajini vi\u0161e od 20 godina i nema prethodnog politi\u010dkog iskustva, za mesto premijera, objavljeno je u Ki\u0161injevu. Ro\u0111en 1964. godine, Aleksandru Muntjanu je ekonomista, univerzitetski profesor i biznismen poznat po svom radu u oblasti investicija i u\u010de\u0161c\u0301u u me\u0111unarodnim obrazovnim i kulturnim projektima. Obavljao je rukovodec\u0301e pozicije u nekoliko me\u0111unarodnih kompanija i organizacija i nosilac je titule viteza Legije \u010dasti Francuske. Prema re\u010dima politi\u010dkih analiti\u010dara, novi premijer Republike Moldavije mora imati jasnu ekonomsku viziju kako bi vodio napore male dr\u017eave ka pristupanju Evropskoj uniji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161tanska vlada danas je poslala Evropskoj komisiji dokument u kojem se detaljno opisuju fiskalne mere preduzete od leta radi smanjenja bud\u017eetskog deficita, u skladu sa preuzetim obavezama. Dokument tako\u0111e sadr\u017ei detalje o nedavnoj korekciji bud\u017eeta i planove za u\u0161tedu javnog novca. Bukure\u0161tanska vlada se obavezala da c\u0301e smanjiti bud\u017eetski deficit – najvec\u0301i u Evropskoj uniji […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-939965","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n