Svakog dana, jedan Rumun u proseku baci jednu porciju hrane. To zna\u010di da se u Rumuniji svakodnevno baca vi\u0161e od 6 hiljada tona hrane, ili 2,5 miliona tona godi\u0161nje \u2013 odnosno oko 150 kilograma hrane po osobi.
\n\u00a0Evropska unija je postavila cilj da se ovi gubici prepolove do 2030. godine, a Rumunija vec\u0301 ima a\u017euriran zakon za borbu protiv rasipanja hrane. Prema podacima Evrpske unije, 54% otpada od hrane poti\u010de iz domac\u0301instava, Ipak, u Rumuniji je trend silazni: u urbanim sredinama, rasipanje hrane opalo je sa 10% u 2016. na 6,5% u 2020. godini, a predvi\u0111a se da \u0107e pasti na svega 2% do 2030. godine. Najvec\u0301i izvori rasipanja su domac\u0301instva, a zatim restorani i prodavnice.
\n\u2028
\nKako bi promenila na\u010din razmi\u0161ljanja gra\u0111ana, Asocijacija Kratki Lanac Ishrane (ALAS) pokrenula je projekat \u201eDoma\u0107ini na Oboru\u201c. Cilj je jednostavan: stvaranje zajednice ljudi koji ni\u0161ta ne rasipaju.
\nProjekat se odvija na pijaci Obor i u Parku Ptica u Bukure\u0161tu, i obuhvata: radionice zajedni\u010dkog kuvanja sa \u201enesavr\u0161enim\u201c povr\u0107em, sesije kompostiranja,ture i kampanje ekolo\u0161kog obrazovanja.Bi\u0107e postavljen i\u00a0zajedni\u010dki komposter, kako bi biljni otpad mogao da hrani zemlji.
\nMarijus Tudosei, osniva\u010d ALAS-a, otkriva vi\u0161e detalja o projektu koji se sprovodi na pijaci Obor:
\n\u201eProjekat \u2018Doma\u0107ini na Oboru\u2019 nije nastao tek tako, slu\u010dajno. Proizilazi iz potrebe koju smo prepoznali \u2013 a ta potreba se odnosi na ta\u010dno i pravilno informisanje, obe strane, i proizvo\u0111a\u010da i domac\u0301instava.\u2028Naravno, kada govorimo o potro\u0161a\u010dima, mislimo i na restorane, jer HoReCa sektor igra zna\u010dajnu ulogu \u2013 ima veliki udeo u ukupnom procentu rasipanja hrane.
\nStatistike govore o oko \u0161est hiljada tona hrane koju svakodnevno bacamo.\u2028Stanje nije ba\u0161 dobro, ali verujem da mo\u017eemo raditi na pobolj\u0161anju, jer uspemo da uradimo neke edukativne projekte iz na\u0161eg iskustva. Najkriti\u010dniji trenuci kada dolazi do rasipanja de\u0161avaju se u fazi kupovine \u2013 iz ugla potro\u0161a\u010da, jer se \u010desto kupuje besmisleno..\u201d
\n\u2028
\nMarijus Tudosei je tako\u0111e govorio o svom li\u010dnom potro\u0161a\u010dkom iskustvu koje je dovelo do projekta \u201eDoma\u0107ini na Oboru\u201d i postavljanja kompostera na pijaci:
\n\u201eDa vam dam jedan primer: kada pravimo narud\u017ebine za proizvode za Bo\u017ei\u0107 i Uskrs \u2013 \u0161to su periodi sa veoma visokim prodajama \u2013 oslanjamo se na statistike iz prethodnih godina, tako da na kraju prakti\u010dno ne ostane ni\u0161ta neprodato u vitrini. Planiranje je klju\u010d ka manjem rasipanju. A za\u0161to da ne \u2013 i za nulte gubitke.
\nProjekat \u2018Doma\u0107ini na Oboru\u2019 bi na kraju podrazumevao postavljanje zajedni\u010dkog kompostera. … To je zajedni\u010dki komposter, edukativni, ako hoc\u0301ete….Projekat je zapravo krenuo kao projekat prikupljanja informacija i interakcija.
\n\u017delimo da\u00a0izgradimo dobar odnos sa ljudima koji dolaze na pijacu, tako da, kad im predlo\u017eimo: \u2018Hajde da odnesemo ove ostatke u komposter\u2019, imaju\u00a0poverenje u nas\u2026\u201d
\nProjekat ima za cilj edukaciju kako potro\u0161a\u010da, tako i proizvo\u0111a\u010da hrane:
\n\u201eVe\u0107 postoji praksa koju smo jasno uo\u010dili i koja je dobro uspostavljena. Postoje posebne zone sa povr\u0107em za kuvanje, paradajzom za supu i sli\u010dnim proizvodima, koji se prodaju po ni\u017eoj ceni. Verujem da to poma\u017ee i potro\u0161a\u010dima da druga\u010dije shvate informacije i da shvate da, \u010dak i kod ku\u0107e, ako imaju povr\u0107e koje nije ba\u0161 savr\u0161eno na izgled ili nije u punoj sve\u017eini, mo\u017ee se iskoristiti i dati vrlo dobre rezultate\u2026
\nPri\u010dao sam o pravom doma\u0107instvu jer, uprkos \u010dinjenici da sada nije ba\u0161 dobro vreme za poruku \u201evratimo se u stara vremena i u\u010dimo od njih\u201c. To je poruka koja sada mo\u017ee delovati sumnjivo ili biti lose protuma\u010dena, ali je dovoljno da se setimo \u0161ta su na\u0161i bake i deke radili odnosno kako su znali da upravljaju svakim resursom koji su imali.
\nAko razmislimo o ovim stvarima, mo\u017eemo shvatiti da se \u010dak i u stanu, u urbanoj sredini, mo\u017ee usvojiti ista tehnika koja je izuzetna, jer smanjuje na\u0161e tro\u0161kove i \u010dini da svi sastojci koje imamo na raspolaganju budu lako iskori\u0161\u0107eni.
\nJedini savet koji dajem potro\u0161a\u010du kada ide u grad, na pijacu, u prodavnice, jeste ovaj: \u201egospodo, dame, napravite spisak, napravite plan \u0161ta \u017eelite da kuvate, pa onda kupujte prema spisku\u201c. I ovaj spisak bi neizbe\u017eno trebalo da ima neke koli\u010dine.\u201c
\nKroz inicijative poput \u201eDoma\u0107ini na Oboru\u201c, Rumunija pravi konkretan korak ka kulturi odgovornosti i po\u0161tovanja hrane.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svakog dana, jedan Rumun u proseku baci jednu porciju hrane. To zna\u010di da se u Rumuniji svakodnevno baca vi\u0161e od 6 hiljada tona hrane, ili 2,5 miliona tona godi\u0161nje \u2013 odnosno oko 150 kilograma hrane po osobi. \u00a0Evropska unija je postavila cilj da se ovi gubici prepolove do 2030. godine, a Rumunija vec\u0301 ima a\u017euriran […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":939688,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115857],"class_list":["post-940950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n