Izme\u0111u 25. i 28. septembra, Bra\u0161ov je bio domac\u0301in prvog izdanja novog i ambicioznog knji\u017eevnog festivala, sugestivno nazvanog NOD. Progla\u0161en \u201efestivalom knji\u017eevnih prava\u201c, NOD je okupio profesionalce iz pisane umetnosti i knji\u017eevne industrije \u2013 izdava\u010de, pisce, knji\u017eevne agente, prevodioce \u2013 koji su u\u010destvovali u diskusijama u u\u017eem ili \u0161irem formatu, \u010desto i pred publikom.Festival je uklju\u010divao i mnoge druge doga\u0111aje, od susreta gostiju sa studentima, do projekcija filmova, poetskih recitala, razli\u010ditih radionica i sesija potpisivanja knjiga.<\/p>\n
Me\u0111u gostima organizatora na\u0161li su se ugledni rumunski rumunski pisci poput Bogdana Aleksandrua Staneskua, Simone Go\u0161u, Kristijana Fula\u0161a, Dana Komana, Simone Antonesku ili pisca-reditelja Kristijana Mun\u0111iua, ali i pet zna\u010dajnih stranih pisaca prevedenih u Rumuniji: Ukrajinac Andrej Kurkov, Rus Mihail \u0160i\u0161kin, \u0160ve\u0111anka Linda Bostrem Knausgard, Francuz Matijas Enar i Amerikanac Edvard E\u0161ton.<\/p>\n
Mihail \u0160i\u0161kin je rumunskim \u010ditaocima poznat posebno po svojim naslovima \u201eVenerina kosa\u201d(\u201eP\u0103rul Venerei\u201c), ,,Pisma\u201d (\u201eScrisorar\u201c )\u2013 u prevodu Antoanete Olteanu \u2013 i, nedavno, ,,Moja Rusija\u201d (\u201eRusia mea\u201c), u prevodu Adrijane Danila, a sve je objavila izdava\u010dka kuc\u0301a \u201eCurtea Veche\u201c. Ove knjige, na\u017ealost, vi\u0161e nisu u prodaji na policama knji\u017eara u Rusiji, gde je Mihail \u0160i\u0161kin nedavno progla\u0161en \u201estranim agentom\u201c. Nakon \u0161to je napustio domovinu pre 30 godina, on je \u017eestoki kriti\u010dar Vladimira Putina i njegovog re\u017eima i odbio je da ode u Rusiju nakon aneksije Krima 2014. godine, iako je jedini \u017eivi pisac koji je dobio sve glavne ruske knji\u017eevne nagrade (\u201eBol\u0219aia Kniga\u201c, \u201eRuskii Buker\u201c i \u201eNational Bestseller\u201c), preveden je na 30 jezika i smatra se jednim od najistaknutijih predstavnika savremene ruske knji\u017eevnosti.<\/p>\n
Pitali sam Mihaila \u0160i\u0161kina da li postoji kontinuitet izme\u0111u njegovog rada kao romanopisca i njegovog gra\u0111anskog aktivizma:<\/p>\n
,,Postoji fundamentalna razlika izme\u0111u knji\u017eevnosti i novinarstva. Knji\u017eevnost je preveliko oru\u017eje za pucanje na diktatore na\u0161eg vremena. Jer knji\u017eevnost se ne bori protiv Putina, vec\u0301 protiv svakog zla na svetu. Razumete razliku? Zato u mojim romanima nikada nec\u0301ete videti nikakvu aktuelnu politiku. Ali ne mo\u017ee se sedeti i c\u0301utke gledati \u0161ta se de\u0161ava. Kada c\u0301utite, to zna\u010di da podr\u017eavate ono \u0161to se de\u0161ava. Za mene je va\u017eno rec\u0301i \u201eNE\u201c svemu \u0161to se de\u0161ava u Rusiji, jer \u017eivimo u ratu. I nisam naivan da verujem da kroz knjige, knji\u017eevnost, umetnost, muziku mo\u017eemo spre\u010diti ili zaustaviti rat. Knji\u017eevnost ne mo\u017ee zaustaviti topove. Ali ona daje \u010doveku nadu da se svet nec\u0301e otkotrljati u pakao, u ponor. Jer Putini, Staljini, Hitleri dolaze i odlaze, ali Bah, Betoven ostaju, oni c\u0301e uvek biti relevantni.
\nZadatak knji\u017eevnosti bih formulisao ovako: dobro, moj roman ne mo\u017ee da izvede \u010doveka na ulicu, na barikade, da ka\u017ee \u201eNE\u201c ratu, pa ga posle bace u zatvor; ali ako neko \u010ditaju\u0107i moje knjige po\u010dne da razmi\u0161lja o svom ljudskom dostojanstvu, roman c\u0301e na njega na neki na\u010din uticati \u2013 jer u \u017eivotu najva\u017enije nije kupiti stan i lep auto, vec\u0301 razmisliti o svom ljudskom dostojanstvu. A \u0161ta to zna\u010di? \u0160ta sam spreman da \u017ertvujem zarad svog ljudskog dostojanstva? Gde je granica do koje sam spreman da trpim da se ponizim u ovom \u017eivotu, i kada c\u0301u izac\u0301i na ulicu da branim to dostojanstvo? Samo umetnost, knji\u017eevnost mogu vas naterati da razmi\u0161ljate o tome. I zato su moji romani oru\u017eje.\u201c
\nMihail \u0160i\u0161kin nam je tako\u0111e govorio o tome kako vidi ulogu knji\u017eevnosti u dana\u0161njem svetu:<\/p>\n
\u201eNe mo\u017eemo rec\u0301i da je knji\u017eevnost neka vrsta panaceje, da mo\u017ee promeniti svet… Svet mo\u017ee promeniti samo jedna stvar – kultura u celini, obrazovanje, \u0161irenje znanja. U proteklih 200…300 godina dogodila se najva\u017enija revolucija \u010dove\u010danstva, prelazak sa plemenske na individualnu svest. A danas se otvorio jaz izme\u0111u stanovni\u0161tva Rusije i evoluiranog \u010dove\u010danstva. To je vremenski jaz. Jer u Rusiji vec\u0301ina stanovni\u0161tva jo\u0161 uvek \u017eivi u pro\u0161losti, sa plemenskom sve\u0161c\u0301u, identifikuje se sa svojim plemenom. Ali ja vec\u0301 \u017eivim sa individualnom sve\u0161c\u0301u. Samo ja odlu\u010dujem \u0161ta je dobro, a \u0161ta lo\u0161e, ne moje pleme, ne vo\u0111a mog plemena. A prelazak sa plemenske na individualnu svest moguc\u0301 je samo kroz znanje, kroz obrazovanje, kroz kulturu, kroz knji\u017eevnost. Zato c\u0301e svaki re\u017eim u Rusiji, svaka diktatura u\u010diniti kulturu svojim glavnim neprijateljem. Koliko \u0161kola ima u Rusiji? Stotine hiljada, niko ih nije izbrojao. U svakoj \u0161koli postoji odeljenje za ruski jezik, gde na zidu visi portret Tolstoja. Nijedan nastavnik nec\u0301e staviti njegov citat \u201epatriotizam je oblik ropstva\u201c. Jer jedino \u0161to kultura mora da u\u010dini za re\u017eim jeste da odgaji patriote \u2013 to jest, robove. Robove koji c\u0301e misliti da brane domovinu od neprijatelja, ali koji c\u0301e zapravo braniti ovu diktaturu.<\/p>\n
Zato je glavni zadatak re\u017eima da ne bude obrazovanja, da ne bude kulture. Iz celokupnog Tolstojevog opusa on \u0107e preuzeti samo vaspitavanje patriota. Dakle, u Rusiji, da bi se promenila ova svest, prvo se mora promeniti re\u017eim. I vi\u0161e nema mirnih sredstava za promenu re\u017eima. Kada je po\u010deo rat protiv Ukrajine, imao sam nadu da c\u0301e se kona\u010dno ceo svet ujediniti i dati Ukrajini dovoljno oru\u017eja da pobedi na bojnom polju. To je jedina moguc\u0301nost da se pobedi Putinov re\u017eim. I u prvim mesecima rata izgledalo je da c\u0301e se, da, ceo Zapad ujediniti i pomoc\u0301i Ukrajini. I \u0161ta se na kraju desilo? Izdaja. Sve demokratske zemlje su izdale Ukrajinu. Izdale su mene, izdale su moju li\u010dnu borbu, moju nadu. To zna\u010di da c\u0301e u Rusiji sve ostati kako jeste. Deca c\u0301e i dalje biti vaspitavana da budu patriote. \u201ePogledajte \u0161ta se sada de\u0161ava u \u0161kolama, deca se ponovo obla\u010de u vojne uniforme i pripremaju da postanu topovsko meso. Kako mo\u017eemo to spre\u010diti?\u201c<\/p>\n
Godine 2024, knji\u017eevna nagrada \u201eDar\u201c (u prevodu \u201epoklon, poklon\u201c), po nazivu poslednjeg romana koji je na ruskom napisao Vladimir Nabokov prvi put je dodeljena autorima koji pi\u0161u knji\u017eevnost na ruskom jeziku. Nagrada je ustanovljena na inicijativu Mihaila \u0160i\u0161kina, radi podr\u0161ke prevo\u0111enja dela ruskih pisaca van zvani\u010dnog okvira Ruske Federacije na svetske jezike. Upravo tokom festivala NOD, na veliko razo\u010daranje gosta, nagrada Dar je progla\u0161ena \u201estranim agentom\u201c u Rusiji.<\/p>\n
Najnovija knjiga koju je objavio Mihail \u0160i\u0161kin ispituje odnos koji romanopisac danas ima sa svojim kulturnim \u201eo\u010devima\u201c, velikim klasicima ruske knji\u017eevnosti, u kontekstu rata u Ukrajini. Radujemo se njenom prevodu i na rumunski jezik.
\n\u2028<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izme\u0111u 25. i 28. septembra, Bra\u0161ov je bio domac\u0301in prvog izdanja novog i ambicioznog knji\u017eevnog festivala, sugestivno nazvanog NOD. Progla\u0161en \u201efestivalom knji\u017eevnih prava\u201c, NOD je okupio profesionalce iz pisane umetnosti i knji\u017eevne industrije \u2013 izdava\u010de, pisce, knji\u017eevne agente, prevodioce \u2013 koji su u\u010destvovali u diskusijama u u\u017eem ili \u0161irem formatu, \u010desto i pred publikom.Festival je […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":938640,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[114932,162207,113278],"class_list":["post-940972","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n