Sa preko 14 miliona dela, Biblioteka Rumunske akademije \u010duva najvredniju kolekciju dokumenata u Rumuniji. Osnovana je 1867. godine, godinu dana nakon osnivanja Rumunske akademije 1866. godine, i tokom skoro 160 godina pro\u0161la je kroz promene koje su bile povezane sa preokretima ili slavnim trenucima istorije. Do 1918. godine bila je arhiv donacija svih ljubitelja knjiga i dokumenata, \u0161to je su\u0161tinski doprinelo ra\u0111anju najva\u017enije kulturne institucije u Rumuniji u to vreme. Posle 1918. godine, nakon nastanka Velike Rumunije, zna\u010daj Biblioteke Rumunske akademije porastao je srazmerno novoj dr\u017eavi. Objedinila je arhive, zbirke knjiga i dokumenta koji su se \u010duvali na teritorijama koje su se te godine ujedinile sa Rumunijom.<\/p>\n
Istorija Biblioteke Akademije Rumunije pratila je istoriju njene mati\u010dne institucije, a na makro nivou i istoriju Rumunije. Periodi procvata i prosperiteta smenjivali su se sa mra\u010dnim, kako sa stanovi\u0161ta njene misije, tako i sa stanovi\u0161ta sudbina ljudi. Istori\u010dari dele istoriju Biblioteke uzimajuc\u0301i u obzir prekretni\u010dke godine poslednja dva veka. Prvi period je onaj izme\u0111u 1867. i 1918. godine, drugi je me\u0111uratni period, izme\u0111u 1918. i 1940. godine, trec\u0301i je onaj izme\u0111u 1940. i 1948. godine, \u010detvrti je komunisti\u010dki period, do 1989. godine, a poslednji, peti, je onaj posle 1989. godine do danas.<\/p>\n
Nedavno je institucija predstavila, u tri velika toma, svoju istoriju od 1945. do 1989. godine. Predsednik Akademije Rumunije, istori\u010dar Srednjeg veka, Joan-Aurel Pop, bio je prisutan na doga\u0111aju.<\/p>\n
\u201eAkademija Rumunije c\u0301e sledec\u0301e godine napuniti 160 godina. Mnogo li je, malo li je, ko zna? U pore\u0111enju sa ve\u010dno\u0161c\u0301u, veoma je malo, ali za na\u0161u ljudsku istoriju su brojni i plodni. Mnogi ljudi veruju da je biblioteka Akademije jedna institucija, a Rumunska akademija druga. Ali, za mene, biblioteka Akademije je sama Akademija Rumunije. A Akademija Rumunije je sama Biblioteka. Bez ovog bogatstva, \u0161to zna\u010di kulturno blago Rumunije koje se ovde \u010duva, ne bismo imali ni\u0161ta. Biblioteka je po\u010dela sa radom 1867. godine, godinu dana nakon osnivanja Knji\u017eevnog dru\u0161tva, pretka Akademija Rumunije, potvr\u0111ene zakonom iz 1879. godine, kada je progla\u0161ena nezavisnom institucijom, sposobnom da slavi vrednosti.\u201c\u00a0\u00a0 <\/em><\/p>\n Period 1948-1989, obra\u0111en na 1868 stranica, bio je izuzetno te\u017eak period, najte\u017ei u skoro 160 godina istorije. Bio je to period koji je zna\u010dio ukidanje stare i osnivanje nove Akademije, nazvane u skladu sa svim \u0161to je komunisti\u010dki re\u017eim zna\u010dio: Akademija Narodne Republike Rumunije, od 1948. godine, i Akademija Socijalisti\u010dke Republike Rumunije, od 1965. godine. Nova Akademija Narodne Republike Rumunije zna\u010dila je isklju\u010denje vrednih akademika, mnogi su skon\u010dali u istim zatvorima u koje su utamni\u010deni. Njen naslednik, Akademija Socijalisti\u010dke Republike Rumunije, sledila je uputstva socijalisti\u010dke partije i dr\u017eave i generalizovani institucionalni konformizam. Joan-Aurel Pop je rekao da knjige koje pi\u0161u istoriju godina 1948-1989 tako\u0111e predstavljaju ono \u0161to je bilo dobro u tom te\u0161kom periodu.<\/p>\n \u201ePredstavljanje ovih knjiga pokazuje da su promovisane vrednosti, da su napravljene fundamentalne gre\u0161ke ili da su odre\u0111ena nare\u0111enja dolazila od vlade, od partijskog i dr\u017eavnog rukovodstva. Za ove godine \u010duveno da je su, za one koji znaju, odre\u0111ene knjige bile sklonjene, a sada ponovo postoji slobodan pristup njima. U demokratskom svetu, mi se ne borimo sa knjigama, ne pravimo indekse, kao \u0161to neki sada poku\u0161avaju, ovde i onde, da prave indekse zabranjenih knjiga. Ovo je svedo\u010danstvo totalitarizma. U na\u0161im bibliotekama je bilo knjiga koje su bile zabranjene, ali su bibliotekari radili i tada, tradicija od Jona Bijanua naovamo.\u201c<\/em><\/p>\n Prvi tom predla\u017ee \u010ditaocima niz relevantnih tema. Autori su se osvrnuli na prelazak sa stare na novu Akademiju, nova vremena koja su se nazirala, stanje knji\u017enog fonda, \u0161tampu objavljenu u vi\u0161e od \u010detiri decenije, tajni fond i bibliografsku aktivnost tih godina.<\/p>\n Drugi tom je istovremeno album. Autori predla\u017eu jedinstvenu temu, formiranje zbirki rukopisa, istorijskih dokumenata i retkih knjiga tokom perioda 1948-1989. Od 656 stranica, 637 sadr\u017ei faksimile dokumenata koji su do\u0161li u posed institucije tokom doti\u010dnog perioda, dokumenta koja se ti\u010du i rumunske i svetske istorije.<\/p>\n Trec\u0301i tom objedinjuje pet tema: kabinet za \u0161tampu, istoriju kolekcije fotografija, kabinet za mape, kabinet za muziku i kabinet za numizmatiku i medalje. Ova poslednja tema tako\u0111e zna\u010di vrac\u0301anje javnom sec\u0301anju izuzetno va\u017enog imena za Biblioteku Rumunske akademije, imena kolekcionara i darodavca Konstantina Orgidana. Sva tri toma bogato su ilustrovana.<\/p>\n Ali najzna\u010dajnije u trec\u0301em tomu je reprodukcija fotografije koju je snimila Karol Pop de Satmari 1865. godine, iz kolekcije Fotografskog kabineta. Zove se \u201ePanorama sa Kule Kolcja\u201c i prikazuje rumunsku prestonicu te godine. Reprodukcija je \u0161iroka 30 centimetara i duga\u010dka 3 metra.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sa preko 14 miliona dela, Biblioteka Rumunske akademije \u010duva najvredniju kolekciju dokumenata u Rumuniji. Osnovana je 1867. godine, godinu dana nakon osnivanja Rumunske akademije 1866. godine, i tokom skoro 160 godina pro\u0161la je kroz promene koje su bile povezane sa preokretima ili slavnim trenucima istorije. Do 1918. godine bila je arhiv donacija svih ljubitelja knjiga […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-941599","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n