Dostizanje klimatske neutralnosti na horizontu 2050. godine je ambiciozan cilj Evrokske unije, koji predpostavlja promene u industriji, energetici, saobra\u0107aju, poljoprivredi, stanogradnji i \u0161umarstvu, ali i akcije za potpuno smanjenje neto emisija gasova sa efektima staklene baste, istovremeno sa primenom sredstava za apsorpciju ovih gasova. Tema je veoma osetljiva jer sada zagadjenje predstavlja najve\u0107i globalni izazov. Zagadjeni vazduh skra\u0107uje \u017eivote, plastika gu\u0161i okeane, a klimatske promene odavno nisu teorija, ve\u0107 realnost koju udi\u0161emo, ose\u0107amo i susre\u0107emo\u00a0 je svakodnevno. Ova realnost nala\u017ee odgovornost vlada i kompanija. Ali i svakog pojedinca, polaze\u0107i od smanjenja rasipanja hrane, kori\u0161\u0107enja javnog saobra\u0107aja ili recikla\u017ee. Zemlji\u0161te se zagadjuje pesticidima ili elektronskim otpadom i svaki na\u0161 nerazuman gest vra\u0107a nam se pod formom zagadjene hrane ili respiratornih bolesti u industrijskim zonama i gradskim sredinama. Oana Nene\u010du, iz Asocijacije Ekopolis isti\u010de: ,,Agresivno industrijsko zagadjenje jeste veliki problem. Ono \u0161to nam se dogadja u gradovima mo\u017ee se smatrati alarmantnim stepenom zagadjenosti finim \u010desticama koje se ne mogu videte i ose\u0107ati i koje nam vremenom, polako ali sigurno, ugro\u017eavaju zdravlje. U izve\u0161tajima Svetske zdravstvene organizacije upozorava se na atmosfersko zagadjenje u gradskim sredinama. Ovde se ne radi o industrijskom zagadjenju koje ose\u0107amo. Ve\u0107 o onom nevidljivom, koje svake godine prerano odnosi vi\u0161e od 8 miliona ljudskih \u017eivota u svetu\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukratko, cilj Evropske unije je klimatska neutralnost koja predpostavlja manje ugljen-dioksida, vi\u0161e zelene energije, \u010dist saobra\u0107aj i pametne gradove. Do 2050. godine Brisel \u0107e masovno ulagati u obnovljivu energiju, u inovacije i ekolo\u0161ko vaspitanje. Medjutim, neophodna je i promena mentaliteta i ovo bi bilo dobro da se realizuje na globalnom nivou. Ali mesec dana pre 30 konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama vi\u0161e od 50% zemalja sveta nije imalo plan o smanjenju emisjija ugljen-dioksida, upozorava ekspert Radu Dudau, predsednik Grupe za energetsku politiku (Energy Policy Group). Na stru\u010dnom skupu u Bukure\u0161tu, on je naglasio da se klimatska diplomatija suo\u010dava sa serijom izazova, a jedan od ovih je i povla\u010denje SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama: ,,Sada se nalazimo u kriti\u010dkom momentu, jer se neke osnove klimatske diplomatije stavljaju pod veliki znak pitanja. Na globalnom nivou postoji jedno konfuzno stanje u vezi sa nau\u010dnim konsenzusom i javnom percepcijom nau\u010dnih elemenata na kojima se klimatska nauka bazira. Iako se radi o veoma solidnoj klimatskoj nauci, izgleda da se javno prihvatanje erodira u celom svetu. Postoje mnogi izazovi i zemlje \u010dlanice Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama treba da daju odlu\u010duju\u0107i doprinos na nacionalnom nivou. Prakti\u010dno, treba da ka\u017eu jasno \u0161ta \u017eele da urade i koje ciljeve postavljaju za smanjenje emisija\u2019\u2019.<\/p>\n
Investicije u tehnolo\u0161ki transfer u zemlje u razvoju su veoma va\u017ene jer\u00a0 nekada\u0161nja velikodu\u0161na obe\u0107anja izgleda da se ne ostvaruju i najverovatnije se ne\u0107e ni ostvariti u sada\u0161njim uslovima, dodao je Radu Dudau. Klimatske promene ne vode ra\u010duna o granicama, a akcije u oblast klime predstavljaju strate\u0161ku investiciju u bezbednost, zdravlje i na\u0161 kolektivni prosperitet. Potrebne su nam urbane promene, ka\u017eu stru\u010dnjaci. Gracijan Milajlesku, osniva\u010d platforme UrbanizeHub ka\u017ee: ,,Zbog zagadjenja vremenom gradovi postaju nepodno\u0161ljivi. Znamo kako su nam leta u Bukure\u0161tu. Potrebni su nam urbane promene, kvalitetan vazduh, kvalitetan \u017eivot, zelene povr\u0161ine, urbano planiranje i smanjenje otiska ugljen-dioksida\u2019\u2019.<\/p>\n
Svaki gest je va\u017ean jer svaki automobil koji prolazi pored nas, svaka ba\u010dena ambala\u017ea i svaki dim iz proizvodne jedinice doprinose dodatno tmurnoj slici vazduha koji udi\u0161emo. Zvani\u010dni podaci dokazuju da je zbog toplotnih talasa, posledice klimatskih promena, samo u Evropi je ove godine umrlo 32 000 osoba.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dostizanje klimatske neutralnosti na horizontu 2050. godine je ambiciozan cilj Evrokske unije, koji predpostavlja promene u industriji, energetici, saobra\u0107aju, poljoprivredi, stanogradnji i \u0161umarstvu, ali i akcije za potpuno smanjenje neto emisija gasova sa efektima staklene baste, istovremeno sa primenom sredstava za apsorpciju ovih gasova. Tema je veoma osetljiva jer sada zagadjenje predstavlja najve\u0107i globalni izazov. […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[178792,178791,178790],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-943166","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-oana-nenecu","tag-radu-dudau","tag-zelena-evropa-na-horizontu-2050-godine"],"acf":[],"yoast_head":"\n