Komunisti\u010dki re\u017eim u Rumuniji je uspostavljen 6. marta 1945. godine uz podr\u0161ku okupacionog Sovjetskog Saveza, a promene koje je po\u010deo da sprovodi bile su radikalne i surove. Od strukture dr\u017eave do tretmana koji se primenjivao prema gra\u0111anima i njihovim pravima, ni\u0161ta nije ostalo van kontrole marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dke ideologije i sovjetskog modela. Sve je bilo pod znakom zabrane, nasilja, o\u0161tre cenzure, primerenih kazni, dok je propaganda tvrdila suprotno. Tako je postalo samo po sebi o\u010digledno da c\u0301e sve \u0161to je bilo u Rumuniji pre 1945. godine biti ocrnjeno ili skriveno od o\u010diju ljudi. Cenzura je delovala sna\u017eno protiv publikacija iz godina demokratske Rumunije, pa su se tako u kulturnim institucijama, bibliotekama i arhivama pojavile neke stvari koje nikada ranije nisu vi\u0111ene: tajni \u0161tampani fondovi. Jedan od tih fondova bio je fond Biblioteke Rumunske akademije, najva\u017enijeg arhiva \u0161tampanog materijala u Rumuniji.<\/p>\n
Specijalni fond ili Tajni fond Biblioteke Rumunske akademije pojavio se nekoliko meseci nakon 23. avgusta 1944. godine, datuma kada se Rumunija pridru\u017eila antifa\u0161isti\u010dkom savezu i sovjetske trupe okupirale zemlju. U decembru 1944. godine, Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je obave\u0161tenje br. 2323 pozivajuc\u0301i Rumunsku akademiju da po\u0161alje delegata na konferenciju o primeni \u010dlana 16 Konvencije o primirju sa Ujedinjenim nacijama. U tekstu je navedeno da c\u0301e se \u201e\u0161tampanje, uvoz i distribucija periodi\u010dnih i neperiodi\u010dnih publikacija u Rumuniji, prikazivanje pozori\u0161nih predstava i filmova, rad po\u0161tanskih, telegrafskih i telefonskih stanica obavljati u dogovoru sa Vrhovnom komandom Saveznika\u201c.<\/p>\n
U ime Akademije, na sastanak je poslat bibliotekar Trajan Popovic\u0301. Dnevni red se sastojao od tri ta\u010dke: potpuna zabrana antisovjetskih i profa\u0161isti\u010dkih publikacija, osnivanje komisije za nadzor sadr\u017eaja publikacija dozvoljenih za distribuciju i metoda uni\u0161tavanja antisovjetskih i pronacisti\u010dkih dela, kao i uklanjanje nekih odlomaka iz dozvoljenih publikacija. To je bio po\u010detak onoga \u0161to c\u0301e, od sledec\u0301e godine, biti indeks zabranjenih publikacija. Tokom 45 godina delovanja komunisti\u010dkog re\u017eima, klasifikovane su 363 knjige i 182 periodi\u010dna izdanja biblioteke Rumunske akademije.<\/p>\n
U tim izuzetno surovim uslovima, slu\u017ebenici Biblioteke Rumunske akademije ulo\u017eili su ogromne napore kako bi osigurali da indeksirani \u0161tampani materijal ne nestane. Nikolaje Nojka, direktor Biblioteke Rumunske akademije, na predstavljanju istorije institucije u godinama 1948-1989, skicirao je pejza\u017e koji izgleda kao da je preuzet sa renesansne slike koja prikazuje pakao.<\/p>\n
\u201eUzimajuc\u0301i u obzir vreme, posebno u ranim godinama komunisti\u010dke vlasti, mo\u017ee se rec\u0301i da je, osnivanjem ovog fonda, stav onih koji su se bavili sudbinom Biblioteke bio prili\u010dno za\u0161titni\u010dki prema ovim knjigama, koje su postale nezgodne za novu politi\u010dku vlast. U drugim bibliotekama u zemlji, knjige i \u010dasopisi su topljeni i spaljivani. Kao \u0161to je bilo prirodno, protokom vremena, tajni fond je do\u017eiveo neka pobolj\u0161anja. Posle 1958. godine, zabranjene knjige su sakupljane u posebnom skladi\u0161tu. Prema uputstvima u vezi sa rukovanjem publikacijama u biblioteci, dela podlo\u017ena cenzuri su ozna\u010dena prema temi. Postojale su <zabranjene publikacije> i <rezervisane publikacije> i postojala je posebna prostorija gde je \u010ditanje bilo dozvoljeno samo pod nadzorom.\u201c<\/em><\/p>\n \u0160ta je sadr\u017eao Specijalni fond biblioteke Rumunske akademije? Knjige sa potpisima reprezentativnih autora rumunske kulture, predvo\u0111enih pesnikom Mihajem Emineskuom i istori\u010darem Nikolajem Jorgom. Tako\u0111e, pisana svedo\u010danstva, dnevnici, prepiska, govori i sve druge javne manifestacije rumunskih suverena su nestali. Tekstovi eksponencijalnih autora rumunske demokratije, poput \u010dlanova porodice Bratianu, ali i mnogih drugih, vi\u0161e nisu bili dostupni nikome. Strani autori koji su hvalili Rumuniju tako\u0111e su bili sakriveni u Specijalnom fondu. Istori\u010dari su drasti\u010dno ograni\u010dili pristup tekstovima fa\u0161isti\u010dkih autora, a istorijska istra\u017eivanja su bila ozbiljno manjkava. Detaljnije, Nikolae Nojka:<\/p>\n \u201eMe\u0111u knjigama u tajnom fondu nalazi se i niz politi\u010dkih \u010dlanaka Emineskua. Zatim, u ovom tajnom fondu vidimo i knjigu koju je potpisao Georgiu-De\u017e, <Pet godina od oslobo\u0111enja Rumunije>. Treba dodati i da se sa promenom perspektive i politi\u010dke obrade, po\u010dev od 1960. godine, niz knjiga koje su bile zabranjene vratio na javne police Biblioteke, uklju\u010dujuc\u0301i mnoge od istori\u010dara Jorge. Pored knjiga i periodi\u010dnih publikacija, tajni fond je sadr\u017eao i mnoge fotografije li\u010dnosti vezanih za istoriju monarhije ili istorijskih stranaka. Kona\u010dno, postojala je i serija mapa kao \u0161to je mapa Ju\u017ene Rumunije iz 1864. godine, mapa okruga Rumunije iz 1862-1868, mapa granice izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske predvi\u0111ena Trijanonskim sporazumom.\u201c<\/em><\/p>\n Istorija Specijalnog fonda ili Tajnog fonda u Biblioteci Rumunske akademije je istorija komunisti\u010dkog re\u017eima koji je sve \u0161to mu se na\u0161lo tretirao sa brutalno\u0161c\u0301u i prezirom. U ime netolerantne i kriminalne ideologije koja je tvrdila da deluje po najvi\u0161im humanisti\u010dkim principima, takav re\u017eim je vodio iracionalnu bitku sa ljudima i ljudskom prirodom koju je izgubio.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Komunisti\u010dki re\u017eim u Rumuniji je uspostavljen 6. marta 1945. godine uz podr\u0161ku okupacionog Sovjetskog Saveza, a promene koje je po\u010deo da sprovodi bile su radikalne i surove. Od strukture dr\u017eave do tretmana koji se primenjivao prema gra\u0111anima i njihovim pravima, ni\u0161ta nije ostalo van kontrole marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dke ideologije i sovjetskog modela. Sve je bilo pod znakom […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-943709","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n