Ambasadorka Rumunije u Srbiji, Silvija Davidoju, i vojni ata\u0161e, pukovnik Florin Krajoveanu, priredili su, 22. oktobra, povodom Dana vojske Rumunije \u2013 koji se obele\u017eava 25. oktobra, prijem u sedi\u0161tu diplomatske misije. Doga\u0111aju su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Oru\u017eanih snaga Srbije, \u010dlanovi diplomatskog i diplomatsko-vojnog kora u Beogradu, kao i predstavnici civilnog dru\u0161tva i poslovne zajednice. U obra\u0107anjima govorilo se o zna\u010daju 25. oktobra za rumunske oru\u017eane snage i istaknuti su relevantni aspekti uloge Rumunije u evropskoj i evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi, o posvec\u0301enosti Rumunije u odbrani slobode i ja\u010danju regionalne bezbednosti, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. Tako\u0111e su razmatrane teme poput kontinuiranih napora ka pravednoj podeli tro\u0161kova i odgovornosti unutar Alijanse, sa zajedni\u010dkim ciljem ja\u010danja polo\u017eaja NATO-a, posebno na isto\u010dnom boku, kako bi se obezbedio kredibilan i efikasan odgovor na sve pretnje.<\/p>\n
Uprava za vodni sliv Banata zavr\u0161ila je 70% radova na konsolidaciji reke Tami\u0161 izme\u0111u Lugo\u017ea i granice sa Srbijom. Nakon poplava od 2020. godine, reka Tami\u0161 je vi\u0161e puta prelazila svoje za\u0161titne nasipe, prouzrokujuc\u0301i veliku \u0161tetu: pucanje nasipa, poplave kuc\u0301a, o\u0161tec\u0301enja puteva, mostova i poljoprivrednog zemlji\u0161ta. Trenutna investicija ima za cilj da elimini\u0161e razorne efekte visokih voda i smanji u\u010destalost i intenzitet poplava u lokalitetima koji se nalaze du\u017e reke Tami\u0161. Ukupna a\u017eurirana vrednost projekta je 32 miliona leja, finansirana iz dr\u017eavnog bud\u017eeta i sopstvenih sredstava Uprave za sliv Banata. Zavr\u0161etak radova je zakazan za mart 2026. godine. Radovi na konsolidaciji i reprofilisanju su u poodmakloj fazi na nekoliko va\u017enih sektora reke. Pograni\u010dno podru\u010dje sa Srbijom (Graniceri) je podeljeno na tri dela, od kojih su prva dva zavr\u0161ena.<\/p>\n
Ma\u0161inski fakultet Politehnike u Temi\u0161varu bio je domac\u0301in Me\u0111unarodne konferencije o nekonvencionalnim tehnologijama, presti\u017enog doga\u0111aja koji iz godine u godinu okuplja stru\u010dnjake, istra\u017eiva\u010de i akademike iz zemlje i inostranstva. Sa tradicijom dugom preko 50 godina, to je najva\u017enija rumunska konferencija posvec\u0301ena nekonvencionalnim tehnologijama obrade. Na zvani\u010dnom otvaranju, rektori i dekani univerziteta u Sibiju, Temi\u0161varu, Aradu, Ja\u0161iju, Novom Sadu (Srbija), Balci (Republika Moldavija) uputili su pozdravne poruke. U svojim porukama, gosti su istakli ulogu Temi\u0161vara i Politehnike u Temi\u0161varu kao glavnog istra\u017eiva\u010dkog centra u oblasti nekonvencionalnih tehnologija, zna\u010daj dijaloga izme\u0111u generacija, ali i potrebu za saradnjom izme\u0111u obrazovanja, istra\u017eivanja i industrije. Govorili su o prilagodljivosti, interdisciplinarnosti i potrebi da Rumunija i Evropa nastave da ula\u017eu u primenjena istra\u017eivanja, kako bi ostale konkurentne na globalnom nivou.<\/p>\n
Filharmonija Banatul iz Temi\u0161vara bila je domac\u0301in koncerta posvec\u0301enog kulturnoj saradnji Rumunija-Srbija, u izvo\u0111enju Zrenjaninske filharmonije.Pod dirigentskom palicom maestra Radua Pope, zajedno sa solistima Siminom Kroitoru (violina) i Raduom Sinac\u0301ijem (violon\u010delo), Zrenjaninska filharmonija odr\u017eala je 22. oktobra koncert u sali Kapitol. Projekat je deo zvani\u010dnog programa Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture Srbije za 2025.<\/p>\n
Pozori\u0161te \u201eTrajan Grozavesku\u201c u Lugo\u017eu, od 24. do 26. oktobra, bilo je domac\u0301in 16. izdanja Me\u0111unarodnog pozori\u0161nog festivala \u201eFestteamArt\u201c, tradicionalnog kulturnog doga\u0111aja koji organizuje op\u0161tina Lugo\u017e u saradnji sa Domom kulture \u201eTrajan Grozavesku\u201c. Festival, koji je postao prekretnica na kulturnoj agendi Banata, okupio je pozori\u0161ne glumce iz Gr\u010dke, Srbije i Rumunije, koji su publici predstavili raznovrsne predstave, koje su istakle i klasi\u010dnu evropsku kulturu i me\u0111ukulturni dijalog izme\u0111u gradova sa kojima je Lugo\u017e pobratimljen. To je doga\u0111aj koji ja\u010da kulturne veze i otvara nove perspektive za umetni\u010dku saradnju, rekli su organizatori. Ovogodi\u0161nje izdanje bilo je posvec\u0301eno prijateljstvu izme\u0111u zajednica i promociji zajedni\u010dkih vrednosti kroz umetnost, okupljajuc\u0301i pozori\u0161ta iz Perigijalija\u2013Korinta (Gr\u010dka), Vr\u0161ca (Srbija) i Lugo\u017ea. U subotu, 25. oktobra, Narodno pozori\u0161te \u201eSterija\u201c Vr\u0161ac predstavilo je predstavu \u201eKriv si!\u201c, u re\u017eiji Pe\u0111e Stojmenovic\u0301a. Festival je tako\u0111e obele\u017eio 25 godina od prvog susreta pozori\u0161ta \u201eApolon\u201c u Korintu, Gr\u010dka, i pozori\u0161ta \u201eTrajan Grozavesku\u201c u Lugo\u017eu, a tom prilikom je obnovljen protokol o bratimljenju izme\u0111u dva grada.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ambasadorka Rumunije u Srbiji, Silvija Davidoju, i vojni ata\u0161e, pukovnik Florin Krajoveanu, priredili su, 22. oktobra, povodom Dana vojske Rumunije \u2013 koji se obele\u017eava 25. oktobra, prijem u sedi\u0161tu diplomatske misije. Doga\u0111aju su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Oru\u017eanih snaga Srbije, \u010dlanovi diplomatskog i diplomatsko-vojnog kora u Beogradu, kao i predstavnici civilnog dru\u0161tva i poslovne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-944625","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n