Glavne sindikalne konfederacije u Rumuniji danas su protestovali ispred Vlade, a njihovo nezadovoljstvo povezano je sa merama \u0161tednje. Sindikalci zahtevaju povec\u0301anje minimalne zarade i penzija, pravedno oporezivanje, za\u0161titu radnih mesta i prestanak fiskalno-bud\u017eetskih mera koje se primenjuju samo na ranjive osobe. Predsednik Sindikalne konfederacije Kartel Alfa, Bogdan Hosu, izjavio je da prekomerni deficit nije krivica gra\u0111ana, vec\u0301 vlade i precizirao da oni moraju da shvate da su potrebne konkretne, pravedne i hitne mere za za\u0161titu radnika. Paralelno, u sedi\u0161tu vlade odr\u017eao se sastanak Nacionalnog tripartitnog saveta za socijalni dijalog, na kojem se razmatra moguc\u0301nost povec\u0301anja bruto minimalne zarade u privredi. U\u010destvuju predstavnici sindikata, udru\u017eenja poslodavaca i izvr\u0161ne vlasti.<\/p>\n
Smanjenjem rotacionih snaga koje su delovale i u Rumuniji, prisustvo ameri\u010dkih trupa ovde se zapravo vrac\u0301a na nivo pre rata u susednoj Ukrajini – ka\u017ee predsednik Niku\u0161or Dan, u objavi na mre\u017ei X. \u0160ef dr\u017eave tako\u0111e precizira da se odvrac\u0301anje pretnji na isto\u010dnom krilu NATO-a kompenzuje konstantnim dodavanjem vojne opreme i povec\u0301anjem prisustva evropskih snaga, u potpunom saglasju sa ameri\u010dkim partnerom. Njegove izjave dolaze nakon informacija da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave smanjuju svoje vojno prisustvo u nekoliko zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, a odluka se donosi u kontekstu u kojem Va\u0161ington izdvaja dodatne resurse za Azijsko-pacifi\u010dki region. O\u010dekuje se da c\u0301e ameri\u010dko prisustvo u Rumuniji, koje iznosi oko 2.000 vojnika, biti smanjeno za jedan bataljon. Glavna baza za ameri\u010dke vojnike u Rumuniji je Mihail Kolgalni\u010danu (jugoistok). Postoje i trupe u Deveselu (jug), koje upravljaju protivraketnim \u0161titom, kao i u Kimpia Turzi (centar).<\/p>\n
Rumunski ministar obrazovanja i istra\u017eivanja, Danijel David, poslao je pismo svom ukrajinskom kolegi, u kojem navodi da \u201einsistira\u201c na va\u017enosti uzimanja u obzir legitimnih zahteva predstavnika rumunske manjine, kao i na potrebi po\u0161tovanja prava pripadnika rumunske manjine na obrazovanje na njihovom maternjem jeziku, u skladu sa me\u0111unarodnim obavezama koje je preuzela Ukrajina. David precizira da time reaguje na nedavne informacije objavljene u medijima u vezi sa sprovo\u0111enjem mera obrazovne reforme u Ukrajini, na nivou srednjo\u0161kolskog ciklusa, sa uticajem na obrazovanje sa nastavom na rumunskom jeziku u \u010cernovi\u010dkoj oblasti. Brojne srednje \u0161kole sa nastavom na rumunskom jeziku u \u010cernovi\u010dkoj oblasti, u Ukrajini, nestac\u0301e po\u010dev od 1. septembra 2027. godine, kao rezultat reorganizacije obrazovnog sistema – izjavila je medijima u Bukure\u0161tu odgovorna sekretarka Me\u0111uregionalne unije rumunske zajednice u Ukrajini, Aurika Bo\u017eesku. Prethodno je Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu tako\u0111e prenelo Ukrajini da smatra priroitetnim pristup rumunskom jeziku van Rumunije. Orijentativna lista srednjih \u0161kola u \u010cernovi\u010dkoj oblasti ne odra\u017eava legitimne zahteve predstavnika rumunske manjine – upozorava Ministarstvo spoljnih poslova, koja dodaje da po\u0161tovanje prava pripadnika rumunske manjine i garantovanje punog pristupa obrazovanju na njihovom maternjem jeziku predstavljaju deo pune posvec\u0301enosti Ukrajine evropskim vrednostima. Oko 400 hiljada etni\u010dkih Rumuna \u017eivi u susednoj dr\u017eavi, od kojih vec\u0301ina u severnoj Bukovini, severnoj i ju\u017enoj Besarabiji i Herci, koju je staljinisti\u010dki Sovjetski Savez anektirao 1940. godine, nakon ultimatuma, a Ukrajina preuzela 1991. godine, kao dr\u017eava naslednica.<\/p>\n
Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Rumuniji – PSD, PNL, USR i UDMR – ponovo su u utorak razgovarali o reformi magistratskih penzija, koju je Ustavni sud odbio, i odlu\u010dili da Vlada treba da izradi novi zakon o kome bi se obavezala Parlamentu. Odluka je doneta nakon \u0161to je premijer Ilije Bolo\u017ean odbio predlog PSD da ovaj zakon usvoji Parlament po vanrednom re\u017eimu. Varijantu koju je predlo\u017eio premijer na kraju su prihvatili Socijaldemokrate, koji su, me\u0111utim, izrazili izvesnu zabrinutost u vezi sa \u010dinjenicom da bi se prekora\u010dio datum 28. novembra, kada ovaj zakon mora biti usvojen, kako je Rumunija pretpostavila u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Ukoliko se to desi, Rumunija bi izgubila nekoliko miliona iz ovih evropskih fondova.<\/p>\n
Evropska komisija analizira, do kraja novembra, mere koje je preduzela rumunska vlada za smanjenje bud\u017eetskog deficita, i ako procena bude pozitivna, Rumunija c\u0301e izbec\u0301i obustavu nekih evropskih fondova, izjavio je komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, nakon sastanka u Bukure\u0161tu sa premijerom Ilijem Bolo\u017eanom. Evropski zvani\u010dnik je precizirao da mere moraju dovesti do dostizanja ciljanog deficita od 8,4% na kraju godine, praga koji je Rumunija posvec\u0301ena dostizanju, rekao je \u0161ef rumunske izvr\u0161ne vlasti. Cilj deficita za sledec\u0301u godinu mora se pribli\u017eiti 6%, preneo je premijer Ilije Bolo\u017ean evropskom komesaru Valdisu Dombrovskisu, precizirajuc\u0301i da i do sada preduzete mere, ali i one koje c\u0301e biti usvojene do kraja godine, zajedno sa odgovarajuc\u0301om finansijskom disciplinom, mogu dovesti do povratka kredibiliteta i pred finansijskim tr\u017ei\u0161tima i pred Evropskom komisijom.<\/p>\n
Indagra 2025, doga\u0111aj na kojem u\u010destvuje 420 kompanija iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora iz 20 zemalja, po\u010deo je danas u Bukure\u0161tu. Doga\u0111aj, zami\u0161ljen kao platforma za dijalog, saradnju i akciju, okuplja, do 2. novembra, sve \u201eaktere\u201c rumunskog poljoprivredno-prehrambenog lanca, kako bi otvoreno razgovarali o re\u0161enjima, investicijama i konkretnim partnerstvima. Debate c\u0301e se voditi na temu \u201einovacija, otpornosti i odr\u017eivosti u rumunskoj poljoprivredi\u201c, ali i o \u201eidentitetu, konkurentnosti i moguc\u0301nostima rumunskih proizvoda\u201c. Tako\u0111e c\u0301e biti organizovani demonstracioni programi i takmi\u010denja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Glavne sindikalne konfederacije u Rumuniji danas su protestovali ispred Vlade, a njihovo nezadovoljstvo povezano je sa merama \u0161tednje. Sindikalci zahtevaju povec\u0301anje minimalne zarade i penzija, pravedno oporezivanje, za\u0161titu radnih mesta i prestanak fiskalno-bud\u017eetskih mera koje se primenjuju samo na ranjive osobe. Predsednik Sindikalne konfederacije Kartel Alfa, Bogdan Hosu, izjavio je da prekomerni deficit nije krivica […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-945364","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n