Hiljade zaposlenih u administraciji, obrazovanju i zdravstvenom sektoru u Rumuniji iza\u0161lo je u sredu na ulice zahtevajuc\u0301i vec\u0301e plate i penzije, pravedno oporezivanje i kraj mera \u0161tednje koje smatraju neopravdanim. Od leta, u ime smanjenja deficita zemlje – najvec\u0301eg u Evropskoj uniji – \u0161iroka koaliciona vlada u Bukure\u0161tu preduzela je drasti\u010dne mere koje uglavnom poga\u0111aju obi\u010dne ljude. Ovo nije \u0161tednja, vec\u0301 odgovorne mere koje su morale biti sprovedene u praksi – rekao je premijer Ilije Bolo\u017ean, govorec\u0301i na bilansu rada vlade, o povec\u0301anju poreza na dodatu vrednost, povec\u0301anju poreza, vi\u0161im akcizama, smanjenju radnih mesta u javnom sistemu i zamrzavanju plata i penzija, sve u kontekstu galopirajuc\u0301e inflacije koja je dodatno smanjila \u017eivotni standard Rumuna, koja je i onako na poslednjem mestu u Evropskoj uniji. Prekomerni deficit nije krivica gra\u0111ana, vec\u0301 vladara. Potonji moraju shvatiti da su potrebne konkretne, pravedne i hitne mere za za\u0161titu radnika – rekao je predsednik nacionalne konfederacije sindikata Kartel Alfa, Bogdan Hosu.<\/p>\n
Sindikalci su tako\u0111e nezadovoljni odbijanjem vlade da povec\u0301a bruto minimalnu platu u privredi i namerom da je zadr\u017ei, i u 2026. godini, na sada\u0161njoj vrednosti – 4.050 leja (ekvivalentno ne\u0161to vi\u0161e od 800 evra). Zapravo, u sredu, dok su demonstranti vikali svoje nezadovoljstvo na ulicama, \u010dlanovi Nacionalnog tripartitnog saveta za socijalni dijalog, koji okuplja predstavnike izvr\u0161ne vlasti, zaposlenih i poslodavaca, vodili su diskusije o minimalnoj zaradi. Nakon vi\u0161e od dva sata, diskusije su zavr\u0161ene bez ikakvog rezultata. Dogovorena je samo ideja o povec\u0301anju vrednosti vau\u010dera za tople obroke od 1. januara, me\u0111utim, u vezi sa povec\u0301anjem minimalne zarade u privredi, premijer Ilije Bolo\u017ean je upozorio da bi moguc\u0301e povec\u0301anje dovelo do kaskadnog povec\u0301anja plata u javnom sektoru koje zemlja ne mo\u017ee da priu\u0161ti. \u0160tavi\u0161e, s obzirom na to da je produktivnost rada ove godine porasla za samo 5%, a plate za preko 9%, povec\u0301anje plata koje nije zasnovano na rastu produktivnosti rada izazvalo bi dodatnu inflaciju koja c\u0301e posebno pogoditi one sa niskim prihodima. Predstavnici poslodavaca su se tako\u0111e zalagali za zadr\u017eavanje trenutnog nivoa minimalne zarade na visinu koju ima ove godine.<\/p>\n
Predstavnik malih i srednjih preduzec\u0301a u Tripartitnom savetu skrenuo je pa\u017enju na \u010dinjenicu da vec\u0301ina ovih preduze\u0107a ne mo\u017ee da podr\u017ei povec\u0301anje ovog iznosa, jer su vec\u0301 pogo\u0111ena fiskalnim merama koje je vlada preduzela u poslednjem periodu. Konsultacije c\u0301e se nastaviti, a izvr\u0161na vlast c\u0301e do kraja novembra doneti odluku o minimalnoj zaradi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Hiljade zaposlenih u administraciji, obrazovanju i zdravstvenom sektoru u Rumuniji iza\u0161lo je u sredu na ulice zahtevajuc\u0301i vec\u0301e plate i penzije, pravedno oporezivanje i kraj mera \u0161tednje koje smatraju neopravdanim. Od leta, u ime smanjenja deficita zemlje – najvec\u0301eg u Evropskoj uniji – \u0161iroka koaliciona vlada u Bukure\u0161tu preduzela je drasti\u010dne mere koje uglavnom poga\u0111aju […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":945576,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,115219],"class_list":["post-945775","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n