Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane koji se nalaze u susednoj Srbiji, tranzitiraju ili nameravaju da putuju u ili iz susedne Srbije da se tokom ovog perioda u gradu Novom Sadu odr\u017eavaju komemorativni doga\u0111aji, uz moguc\u0301nost spontanih protesta u drugim urbanim centrima, uklju\u010dujuc\u0301i i glavni grad Beograd. Ministarstvo spoljnih poslova preporu\u010duje rumunskim dr\u017eavljanima da izbegavaju mesta sa puno ljudi i mesta gde se odr\u017eavaju protestne akcije i da se pridr\u017eavaju uputstava lokalnih vlasti. Ministarstvo tako\u0111e obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane da, ukoliko se na\u0111u u vanrednoj situaciji na teritoriji Republike Srbije, mogu pozvati lokalne brojeve za hitne slu\u010dajeve +381-11192 (policija), +381-11193 (vatrogasna slu\u017eba), +381-11194 (hitna pomoc\u0301), kao i +381-111987 (auto pomoc\u0301). Rumunski dr\u017eavljani mogu zatra\u017eiti konzularnu pomoc\u0301 na brojeve telefona Ambasade Rumunije u Beogradu +381 11 36 70 361 i +381 11 36 70 798, pri \u010demu se pozivi preusmeravaju na Kontakt i centar za podr\u0161ku rumunskim dr\u017eavljanima u inostranstvu (CCSCRS) i preuzimaju ih operateri Kol centra. Tako\u0111e, rumunskim dr\u017eavljanima koji se suo\u010davaju sa te\u0161kom, posebnom, vanrednom situacijom na teritoriji Republike Srbije na raspolaganju je broj telefona za hitne slu\u010dajeve Ambasade Rumunije u Beogradu: +381 63 319 425, odnosno Generalnog konzulata Rumunije u Vr\u0161cu (+381 644 584 833) i Generalnog konzulata Rumunije u Zaje\u010daru (+381 692 799 650). Od uru\u0161avanja betonske nadstre\u0161nice \u017eelezni\u010dke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i decu, Srbiju potresa jedan od najvec\u0301ih protestnih pokreta u svojoj istoriji. Prema policijskoj evidenciji, organizovane su desetine hiljada skupova ili blokada – od malih demonstracija do masovnih protesta u Beogradu, koji su okupili stotine hiljada ljudi.<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u petak, na vanrednoj sednici, dva projekta kojima se utvr\u0111uju tro\u0161kovi i tehni\u010dke mere neophodne za organizaciju delimi\u010dnih lokalnih izbora 7. decembra. U \u010detvrtak je usvojena hitna uredba u vezi sa ovim izborima za izbor predsednika Okru\u017enog vec\u0301a Buzaua (jugoistok), gradona\u010delnika Bukure\u0161ta i gradona\u010delnika nekoliko drugih lokalnih naselja u zemlji. Tako\u0111e na sednici u petak, odobrena su dva memoranduma. Jedan nudi Ministarstvu evropskih projekata moguc\u0301nost da usvoji dodatne mere kako bi se sprovela u praksu komponenta Nacionalnog plana za oporovak i otpornost, koja podr\u017eava kori\u0161c\u0301enje obnovljive energije u domac\u0301instvima. Drugi se odnosi na usvajanje sporazuma izme\u0111u Rumunije i Izraela o za\u0161titi poverljivih informacija.<\/p>\n
Nacionalni radio orkestar je ve\u010deras na sceni Radio sale predstavio tradicionalni jubilarni koncert povodom 97. godi\u0161njice prvog emitovanja javnog radija. Program je obuhvatao dela Riharda \u0160trausa i Bramsa. Doga\u0111aj je tako\u0111e skrenuo pa\u017enju javnosti na delo \u201eMuzika za radio\u201c, Filipa Lazara, kompozitora manje poznatog u zemlji, ali cenjenog u Francuskoj. Prvo emitovanje Radija Rumunije emitovano je 1. novembra 1928. godine. Tada je radio program otvorio profesor Dragomir Hurmuzesku, kao predsednik Upravnog odbora Rumunskog radiodifuznog dru\u0161tva. Usledili su muzi\u010dki program, vesti, recitovanja poezije, izve\u0161taj o vremenu i sportske vesti.<\/p>\n
Kampus Politehni\u010dkog univerziteta u Bukure\u0161tu je od petka do nedelje domac\u0301in 14. izdanja ROBOFEST-a, doga\u0111aja koji okuplja stotine timova mladih in\u017eenjera iz preko 30 zemalja. Na Robo\u010dalend\u017eu, takmi\u010denje koje je postalo me\u0111unarodna referentna ta\u010dka za entuzijaste robotike, u\u010destvuje skoro 1.200 robota iz celog sveta. Bic\u0301e odr\u017eano 20 spektakularnih doga\u0111aja, od sumo rvanja izme\u0111u autonomnih robota do trka, inteligentnih lavirinta i demonstracija sa humanoidnim robotima. ROBOFEST 2025 tako\u0111e uklju\u010duje izlo\u017ebeni prostor, gde tehnolo\u0161ke kompanije predstavljaju svoje inovacije, kao i edukativne aktivnosti za \u0161iru javnost.<\/p>\n
Preko 140.000 hodo\u010dasnika pro\u0161lo je, po\u010dev od nedelje, kroz Sveti oltar novog Nacionalnog hrama u Bukure\u0161tu – najvec\u0301e u pravoslavnom svetu. Nakon slu\u017ebe osvec\u0301enja impozantnog zdanja koju su slu\u017eili patrijarh Danijel i vaseljenski patrijarh Vartolomej I, broj ljudi koji su \u017eeleli da se poklone u oltaru ostao je veoma visok, zbog \u010dega je program produ\u017een do srede, 5. novembra, u ponoc\u0301. Prema crkvenoj tradiciji u pravoslavnom svetu, \u017eene i obi\u010dni laici ne mogu uc\u0301i u oltar crkve ili manastira, sa izuzetkom mu\u0161kih parohijana, i to samo uz blagoslov sve\u0161tenika. Jedina prilika kada ova zabrana vi\u0161e ne va\u017ei je dan osvec\u0301enja tog mesta bogoslu\u017eenja.<\/p>\n
Kruzer pod \u0161vajcarskom zastavom, koji je nedavno nasukan na Dunavu u blizini rumunskog naselja, nastavio je danas putovanje ka Be\u010du nakon \u0161to se protok reke dovoljno povec\u0301ao da brod ponovo isplovi. Vlasti su saop\u0161tile da je svih 200 ljudi na brodu bezbedno, sa sme\u0161tajem i hranom na raspolaganju. Zbog neuobi\u010dajeno niskih protoka, brod se nasukao na pe\u0161\u010dani sprud, a manevri vrac\u0301anja broda uz pomoc\u0301 drugog broda bili su neuspe\u0161ni.<\/p>\n
Rumunski ministar nacionalne odbrane, Jonuc Mo\u0161teanu, sastao se u \u010detvrtak u Sibinju (centralna Rumunija) sa francuskom ministarkom oru\u017eanih snaga i veterana, Katrin Votren. Program je tako\u0111e uklju\u010divao posetu vojsci raspore\u0111enoj u Nacionalnom zajedni\u010dkom centru za obuku \u201eGetika\u201c u \u010cinkuu. Dvoje zvani\u010dnika su analizirala bezbednosnu situaciju u regionu Crnog mora, doprinos Francuske ja\u010danju pozicije NATO-a na isto\u010dnom krilu i bilateralnu saradnju u podr\u0161ci kolektivnoj odbrani. Ministar Mo\u0161teanu je naglasio su\u0161tinsku ulogu Francuske, kao okvirne nacije Savezni\u010dke borbene grupe u Rumuniji. Izjavio je da prisustvo francuske vojske, zajedno sa vojskom iz Belgije, Luksemburga i \u0160panije, predstavlja \u010dvrstu garanciju savezni\u010dke solidarnosti i sna\u017ean signal posvec\u0301enosti Francuske bezbednosti regiona Crnog mora. Katrin Votren je zauzvrat poslala \u010dvrstu poruku u vezi sa bilateralnom saradnjom, potvr\u0111ujuc\u0301i snagu posvec\u0301enosti Francuske evropskoj bezbednosti i ozna\u010davajuc\u0301i novi korak u odbrambenom partnerstvu izme\u0111u Francuske i Rumunije.<\/p>\n
U \u010detvrtak je u Bukure\u0161tu i drugim gradovima \u0161irom zemlje odata po\u010dast \u017ertvama po\u017eara u klubu \u201eKolektiv\u201c koji se desio pre deset godina. U glavnom gradu, odr\u017ean je mar\u0161 izme\u0111u Univerzitetskog trga i mesta tragedije u kojoj je poginulo 65 ljudi, a 140 je ranjeno. U\u010desnici su zahtevali pravdu za one koji su umrli i \u017ealili se na probleme sa kojima se rumunski zdravstveni sistem i dalje suo\u010dava. \u201eRumunija c\u0301e moc\u0301i da le\u010di opekotine u modernim centrima, izgra\u0111enim sa pa\u017enjom i dostojanstvom\u201c, napisao je ministar zdravlja Aleksandru Rogobete u poruci na dru\u0161tvenoj mre\u017ei, napominjuc\u0301i da su tri centra za opekotine u izgradnji, a onaj u Temi\u0161varu (zapad) bic\u0301e zavr\u0161en ove godine. Predsednik Niku\u0161or Dan polo\u017eio je venac na spomenik podignut u znak sec\u0301anja na \u017ertve u prostorijama biv\u0161eg kluba, a premijer Ilije Bolo\u017ean izrazio je svoje puno sau\u010de\u0161c\u0301e porodicama \u017ertava.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane koji se nalaze u susednoj Srbiji, tranzitiraju ili nameravaju da putuju u ili iz susedne Srbije da se tokom ovog perioda u gradu Novom Sadu odr\u017eavaju komemorativni doga\u0111aji, uz moguc\u0301nost spontanih protesta u drugim urbanim centrima, uklju\u010dujuc\u0301i i glavni grad Beograd. Ministarstvo spoljnih poslova preporu\u010duje rumunskim dr\u017eavljanima […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-946485","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n