Me\u0111u izvorima koji se odnose na srednjovekovni rumunski prostor nalaze se i spisi srpskog hroni\u010dara i diplomate \u0110or\u0111a Brankovic\u0301a. Ro\u0111en je sredinom 17. veka, 1645. godine, a umro je 1711. godine. Kao poliglota, \u0110or\u0111e Brankovic\u0301 se uklju\u010divao u politi\u010dke krugove tog vremena i smi\u0161ljao dr\u017eavne projekte. Svoju diplomatsku karijeru i karijeru pisca zapo\u010deo je 1663. godine kao prevodilac osmanskog turskog jezika u kancelariji kneza Transilvanije, Mihaila Apafija.<\/p>\n
Rumunski period njegovog \u017eivota, koji svaki \u010ditalac mo\u017ee pronac\u0301i u njegovim delima, po\u010dinje 1680. godine. Istori\u010darka Teodora Popovic\u0301 jedna je od onih koji su \u010ditali Brankovic\u0301evu biografiju i bele\u0161ke o Rumunima.<\/p>\n
\u201eBrankovic\u0301 je izgubio kne\u017eevu naklonost 1680. godine nakon otkric\u0301a njegovih tajnih veza sa Habzburzima i sklonio se u Vla\u0161ku. Tamo je proveo nekoliko godina u slu\u017ebi \u0160erbana Kantakuzina, za koga je napisao prvu od svojih hronika, Rumunsku hroniku. U kontekstu Rusko-austro-otomanskog rata, Brankovic\u0301 je tako\u0111e kristalizovao politi\u010dki projekat, koji je uputio Be\u010dkom dvoru, da oslobodi Srbe od osmanske vlasti i stvori srpsku dr\u017eavu u okviru Habzbur\u0161ke monarhije. Projekat se ogleda i u njegovom istorijskom delu. Nakon smrti \u0160erbana Kantakuzina, njegovi odnosi sa Habzburzima su se pogor\u0161ali zbog paralelnih veza sa Rusijom. To je bio razlog za\u0161to je uhap\u0161en i dr\u017ean pod nadzorom do kraja \u017eivota, u Be\u010du i Hebu. Tokom ovog perioda sastavio je Srpsku hroniku, svoju drugu hroniku.\u201c<\/em><\/p>\n Brankovic\u0301i pi\u0161u Univerzalnu hroniku, u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika. Ona se bavi poreklom vladarske porodice u Vla\u0161koj, poreklom institucija, odnosima vladara sa drugim politi\u010dkim akterima. Teodora Popovic\u0301 ka\u017ee da su Brankovic\u0301evi spisi imali i politi\u010dku komponentu.<\/p>\n \u201eRumunska hronika, koja je napisana na dvoru Stefana Kantakuzina, je krac\u0301a, oko 40 stranica. Ona odra\u017eava Brankovic\u0301evu ranu fazu istorijske dokumentacije, koju je potom pro\u0161irio u \u201eSrpsku hroniku\u201c. \u201eRumunska hronika\u201c je univerzalna istorija koja po\u010dinje starozavetnim periodom, ali se uglavnom fokusira na Srbiju, Ugarsku i srednjovekovnu Vla\u0161ku. Izbor epizoda je osmi\u0161ljen da istakne zajedni\u010dku istoriju ovih naroda u vezi sa borbama protiv Osmanlija. Izbor je napravljen da bi se ubedila vla\u0161ka publika u neophodnost usvajanja antiosmanskog stava, u kontekstu rata koji je u to vreme bio u toku.\u201c<\/em><\/p>\n Brankovic\u0301eva vizija ovog podru\u010dja bila je vizija Centralnoevropskog, a Rumuni su tako\u0111e bili deo toga. Teodora Popovic\u0301:<\/p>\n \u201eZa Brankovic\u0301a, istorija rumunske Vla\u0161ke bila je duboko povezana sa istorijom slovenskih naroda i, uglavnom, sa istorijom Srba. Posebno su ga zanimale one epizode \u200b\u200bkoje su osvetljavale istorijske odnose izme\u0111u Vla\u0161ke i Srba, ponekad pribegavajuc\u0301i preterivanju. Zato ga, na primer, najvi\u0161e zanima Njagoje Basarab, jedan od vladara Vla\u0161ke kome posvec\u0301uje veoma velikodu\u0161an prostor u hronici. Zatim, Brankovic\u0301 negativno vidi tendenciju ugarskih kraljeva da pot\u010dine Vla\u0161ku. Na primer, iako je prete\u017eno koristio Antonija Bonfinija da opi\u0161e ove odnose, neke odlomke je tuma\u010dio u povoljnom klju\u010du za vla\u0161ku stranu, ponekad predstavljajuc\u0301i postupke ugarskih kraljeva kao zloupotrebu. Kona\u010dno, Brankovic\u0301 je istoriju Vla\u0161ke i Moldavije video kao isprepletene istorije. Na primer, smatrao je da su vladajuc\u0301a porodica Moldavije, porodica Mu\u0161atin, i porodica Vla\u0161ke, Basarabe\u0161ti, zapravo dve grane iste dinastije. Nakon istorijske zabune, do\u0161ao je i do zaklju\u010dka da su dve zemlje, jedno vreme, \u010dak bile pod vladavinom istog vladara u drugoj polovini 14. veka. To je bio vladar koga je nazvao Aleksandar. Pod ovom figurom je, zapravo, objedinio dve istorijske li\u010dnosti: Nikolaja Aleksandra i Aleksandra Dobrog.\u201c<\/em><\/p>\n Etni\u010dka imena za ozna\u010davanje kulturnih prostora uvek se pojavljuju u spisima istori\u010dara, a u Brankovic\u0301evo vreme to nisu bila imena jedne etni\u010dke grupe. Teodora Popovic\u0301:<\/p>\n \u201eBrankovic\u0301 koristi nekoliko termina da imenuju Vla\u0161ku. Naj\u010de\u0161c\u0301i su <Ungrovlahiiska Zemlia> i <Vlahozaplaninska Zemlia>. Prva varijanta je uobi\u010dajeno slovensko ime Vla\u0161ke, koje se pojavljuje i u dokumentima unutra\u0161nje Vla\u0161ke. Drugi naziv je prevod na staroslovenski imena Terra Transalpina, koja se javlja i u srpskim \u00a0rodoslovima, ali kojoj je Brankovic\u0301ina po\u010detku dodao <Vlaho> radi vec\u0301e jasnoc\u0301e, re\u0111e se pojavljuju <Vlahiiska Zemlia> i <Dr\u017eava Basarabjaska> <Zemlja Sloveno-Valaha> ili <Slovenovlahiiska Zemlia> i <Zemlja Sloveno-Basarabjaska> ili <Slovenobasarabskaja Zemlia>. U grubom prevodu, naziv <Slovenovlahska zemlja> bi se mogao shvatiti kao <Zemlja Vlaha koji \u017eive me\u0111u Slovenima>, izgra\u0111ena po modelu <Ungrovlahske zemlje>. <Slovenovlahska zemlja> je termin koji se koristi ne samo za Vla\u0161ku, vec\u0301 ponekad i za naziv Moldavije ili za zajedni\u010dko naziv rumunskih zemalja.\u201c<\/em><\/p>\n U 17. veku, hroni\u010dar \u0110or\u0111e Brankovic\u0301 opisao je rumunski svet svog vremena. Ali on je bio integrisan u \u0161iri, centralnoevropski geopoliti\u010dki prostor.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Me\u0111u izvorima koji se odnose na srednjovekovni rumunski prostor nalaze se i spisi srpskog hroni\u010dara i diplomate \u0110or\u0111a Brankovic\u0301a. Ro\u0111en je sredinom 17. veka, 1645. godine, a umro je 1711. godine. Kao poliglota, \u0110or\u0111e Brankovic\u0301 se uklju\u010divao u politi\u010dke krugove tog vremena i smi\u0161ljao dr\u017eavne projekte. Svoju diplomatsku karijeru i karijeru pisca zapo\u010deo je 1663. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-946950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n