Modernizacija rumunskog dru\u0161tva, koja je zapo\u010dela 19. veka, dostigla je, tokom poslednjih 25 godina 19. veka, fazu dr\u017eavne nezavisnosti, 1877. godine, i progla\u0161enje kraljevine, 1881. godine. Crkva je tako\u0111e prolazila kroz talas ovog vremena, modernizacije sa svih stanovi\u0161ta, pa samim tim i izgradnje novih zgrada.<\/p>\n
Tradicionalno, pravoslavne crkve, vec\u0301inska denominacija Rumuna, bile su male, \u010dak i one u gradovima. Ideja o katedralii potekla je iz katoli\u010dkog i protestantskog zapadnog sveta i imala je svoje po\u010detke u srednjem veku tokom perioda koji istori\u010dari poput \u017dor\u017ea Dibija nazivaju \u201edobom katedrala\u201c. Dakle, modernizacija rumunskog prostora, povezivanje lokalne duhovnosti sa zapadnim svetom, tako\u0111e je zna\u010dila izgradnju velikih crkava. Rumunska monarhija, nema\u010dkog porekla, donela je brojne ideje i modu sa Zapada, pa je ideja o vec\u0301im verskim prostorima nego \u0161to su Rumuni navikli da vide postala normalnost. Tako je ro\u0111ena ideja o nacionalnoj pravoslavnoj katedrali koja bi predstavljala sve Rumune.<\/p>\n
Nacionalna katedrala se 26. oktobra 2025. godine pojavila kao punopravna celina u urbanom pejza\u017eu Bukure\u0161ta. Najvi\u0161i crkveni zvani\u010dnici i dr\u017eavni predstavnici u\u010destvovali su u osvec\u0301enju njenog \u017eivopisa. Zajedno sa istori\u010darem Jonucom Biliucom, pro\u0161li smo kroz uspone i padove ideje o podizanju tako monumentalne gra\u0111evine u prete\u017eno pravoslavnom svetu.<\/p>\n
\u201eIdeja o Nacionalnoj katedrali, nec\u0301u koristiti naziv Katedrala spasa nacije, pojavljuje se negde krajem 19. veka, poti\u010duc\u0301i iz Kraljevskog doma Rumunije, ta\u010dnije od kralja Karola I. Po prvi put, ideja o nacionalnoj katedrali je predvi\u0111ena u zakonu koji je kralj Karol I podneo Zakonodavnoj komori 1884. godine. Zakonom je za izgradnju nacionalne katedrale u Bukure\u0161tu izdvojeno 5 miliona zlatnih leja, \u0161to je u to vreme predstavljalo 5% bud\u017eeta Kraljevine Rumunije. To je bio fenomenalan, reprezentativan iznos. Godine 1891, vlada koju je u to vreme predvodio general Joan Emanuel Floresku \u010dak je organizovala konkurs, me\u0111unarodni konkurs za dizajn, za takvu katedralu. U me\u0111uvremenu, projekat je pao u zaborav. Tek 1900. godine smo videli nastavak diskusije. Ovog puta, ministar verskih poslova Konstantin Istrate, na sastanku Svetog sinoda 11. maja 1900. godine, predlo\u017eio je Svetom sinodu da preuzme odgovornost za izgradnju nacionalne katedrale i da realizuje gra\u0111evinu sopstvenim sredstvima i javnim prilozima.\u201c<\/em><\/p>\n Prvi svetski rat je ubrzao ideju o nacionalnoj katedrali. Nastanak Velike Rumunije \u017ertvovanjem vi\u0161e stotina hiljada Rumuna dao je jo\u0161 vec\u0301i simboli\u010dki naboj projektu. Jonuc Biliuca.<\/p>\n \u201eNakon Velikog ujedinjenja 1918. godine, onaj koji je nekako nastavio diskusiju, zajedno sa kraljem Ferdinandom, o potrebi za nacionalnom katedralom bio je tada\u0161nji glavni mitropolit, biv\u0161i episkop Karansebe\u0161a, Miron Kristea. On je poku\u0161ao, odgovarajuc\u0301i na peticiju kralja Ferdinanda upuc\u0301enu Svetom sinodu 10. maja 1920. godine, da izgradi monumentalnu crkvu u Bukure\u0161tu koja je trebalo da predstavlja nacionalnu katedralu. Taj trenutak 1920. godine prakti\u010dno je rodio tu ideju o katedrali spasa nacije. Me\u0111utim, nije spasavana nacija, postoji ogromna konfuzija u javnosti, a posebno u \u0161tampi u Rumuniji. Spasenje nacije se ovde odnosi i na vojne kampanje iz 1877. godine, koje su dovele do sticanja nezavisnosti, direktno do formiranja Rumunskog kraljevstva 1881. godine, ali i na formiranje, ispunjenje sna o Velikoj Rumuniji i, samim tim, na spasenje, oslobo\u0111enje Rumuna sa teritorija koje su biv\u0161a carstva okupirala. Ideja spasenja nacije se odnosi na to. Jo\u0161 jedan va\u017ean korak koji c\u0301e biti preduzet bic\u0301e 1926. godine, u februaru, tokom sastanka Nacionalnog crkvenog saveta. Ovog puta vec\u0301 imamo formiranu instituciju Rumunske patrijar\u0161ije. \u017delimo da se u dijalogu sa Gradskom skup\u0161tinom glavnog grada prona\u0111e mesto za ovu katedralu. U po\u010detku je Miron Kristea, 1929. godine, odredio mesto buduc\u0301e nacionalne katedrale u podno\u017eju Mitropolitskog brda u Bukure\u0161tu. Ali njena izgradnja, zbog te\u0161koc\u0301a Drugog svetskog rata, ali i, ranije, ekonomske krize krajem 1920-ih i po\u010detkom 1930-ih, odlo\u017eena je na neodre\u0111eno vreme.\u201c<\/em><\/p>\n Ali nepovoljna istorija c\u0301e se ponovo suprotstaviti projektu nacionalne katedrale. Posle 1945. godine, komunisti\u010dki re\u017eim, duboko neprijateljski nastrojen prema religiji, nije mogao da razmatra takvu izgradnju. Nakon njegovog pada 1989. godine, ideja se ponovo pojavila. Jonuc Biliuca.<\/p>\n \u201eProjekat je nastavljen u februaru 1995. godine od strane patrijarha Teoktista, koji je predlo\u017eio ovu ideju o izgradnji pravoslavne katedrale u Bukure\u0161tu i centralnim vlastima i drugim dr\u017eavnim organima. 1999. godine, 5. februara 1999. godine, on je zapravo izabrao mesto za katedralu, osvec\u0301ujuc\u0301i krst u parku na Trgu ujedinjenja. Postepeno, ovo mesto je bilo napu\u0161teno iz razloga vezanih i za polo\u017eaj katedrale i za topografiju Bukure\u0161ta. Izbor sada\u0161njeg mesta gde je izgra\u0111ena Nacionalna katedrala pripada Gradskoj kuc\u0301i Bukure\u0161ta, koja je odlukom od 16. februara 2005. godine, u vezi sa \u010duvenom adresom 105, odlu\u010dila, uz mi\u0161ljenje Patrijar\u0161ije, da je najpogodnije mesto za izgradnju nacionalne katedrale brdo Arsenala, sada\u0161nja lokacija.\u201c<\/em><\/p>\n Nacionalna katedrala sada stoji i mnogi je smatraju novim po\u010detkom. Za pojedinca 21. veka, ona ima istoriju iza sebe i nadu da c\u0301e imati ve\u010dnost pred sobom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Modernizacija rumunskog dru\u0161tva, koja je zapo\u010dela 19. veka, dostigla je, tokom poslednjih 25 godina 19. veka, fazu dr\u017eavne nezavisnosti, 1877. godine, i progla\u0161enje kraljevine, 1881. godine. Crkva je tako\u0111e prolazila kroz talas ovog vremena, modernizacije sa svih stanovi\u0161ta, pa samim tim i izgradnje novih zgrada. Tradicionalno, pravoslavne crkve, vec\u0301inska denominacija Rumuna, bile su male, \u010dak […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":944939,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-948643","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n