Delegacija Parlamenta Rumunije je od 4. do 6. novembra, u\u010destvovala na Parlamentarnoj skup\u0161tini Centralnoevropske inicijative u Beogradu. Razgovori su bili fokusirani na doprinos organizacije za\u0161titi suvereniteta zemalja \u010dlanica, energetskoj bezbednosti i o\u010duvanju kulturnog nasle\u0111a, kao i na unapre\u0111enju novih tehnologija. U\u010de\u0161c\u0301e rumunske strane olak\u0161alo je pripreme za preuzimanje rotirajuc\u0301eg predsedavanja organizacijom od strane Rumunije 2026. godine, koja c\u0301e preuzeti predsedavanje od Srbije. \u010clanovi delegacije primljeni su u Ambasadi Rumunije u Beogradu radi razmene mi\u0161ljenja o moguc\u0301nostima za ja\u010danje rumunsko-srpske saradnje, sa akcentom na parlamentarnu saradnju.<\/p>\n
Dr\u017eavna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Klara Staiku nedavno je u\u010destvovala na ministarskom sastanku u okviru godi\u0161njeg Foruma Strategije EU za Dunavski region (EUSD), organizovanog u Bosni i Hercegovini. Dr\u017eavna sekretarka je istakla zna\u010daj jedinstva i saradnje izme\u0111u dr\u017eava Foruma Strategije EU za Dunavski region (EUSDR), nagla\u0161avajuc\u0301i da se izazovi sa kojima se suo\u010dava Dunavski region mogu prevazic\u0301i samo kroz regionalnu solidarnost, efikasnu saradnju i zajedni\u010dku odgovornost. Tako\u0111e je pomenula strate\u0161ki zna\u010daj komplementarnosti izme\u0111u saradnje u Dunavskom regionu i strate\u0161kog pristupa EU Crnom moru u pogledu bezbednosti i povezanosti u regionu. Staiku je ohrabrila dr\u017eave koje nisu \u010dlanice EU, a \u010dlanice su Foruma Strategije EU za Dunavski region (EUSDR), da tako\u0111e koriste ovaj format regionalne saradnje kako bi se pribli\u017eile standardima i vrednostima EU, ubrzavajuc\u0301i proces evropskih integracija. Na marginama sastanka, rumunska zvani\u010dnica sastala se sa svojom srpskom koleginicom, Nevenom Jovanovic\u0301, sa kojom je razgovarala o glavnim temama od zajedni\u010dkog interesa na bilateralnoj agendi i u pogledu pregovora o pristupanju Srbije EU.<\/p>\n
Dani srpske kulture se nastavljaju u Temi\u0161varu. Do 28. novembra, 20. izdanje c\u0301e obuhvatiti umetni\u010dke izlo\u017ebe, koncerte, narodne igre, pozori\u0161ne ve\u010deri, de\u010dje predstave, projekcije filmova i knji\u017eevne ve\u010deri. Na poziv generalnog konzula Srbije, Ivane Jak\u0161ic\u0301 Matovic\u0301, i poslanika Ognjana Krstic\u0301a, predsednika Saveza Srba u Rumuniji, prefekt \u017eupanije Timi\u0161, Kornelija Elena Mi\u0107ikoj, u\u010destvovala je na otvaranju doga\u0111aja. Ona je naglasila da Dani srpske kulture nisu samo proslava jedne zajednice, vec\u0301 celog Banata, regiona u kome ljudi vekovima \u017eive zajedno, po\u0161tuju jedni druge i cene svoju razli\u010ditost, i evocirala je lik velikog srpskog nau\u010dnika Dositeja Obradovic\u0301a, ro\u0111enog u \u010cakovi, kao simbol banatskog duha \u2014 otvorenog, inovativnog, multikulturalnog i duboko evropskog. Mi\u0107ikoj je govorila i o prekograni\u010dnoj saradnji izme\u0111u \u017eupanije Timi\u0161 i Srbije, pominjuc\u0301i zajedni\u010dke projekte poput razvoja Begejskog kanala i otvaranja stalnog prelaza kod Oteleka, va\u017ene korake za povezivanje regiona sa evropskim mre\u017eama i ja\u010danje partnerskih odnosa. 11. novembra u Projekcionom centru u Temi\u0161varu \u2013 Galeriji 5, otvorena je izlo\u017eba \u201eSrpski srednjovekovni spomenici u opasnosti\u201c. Izlo\u017eba obele\u017eava 20 godina od uvr\u0161tavanja manastira De\u010dani na UNESKO-vu listu svetske ba\u0161tine i u prvi plan stavlja manastir De\u010dani, Pec\u0301ku patrijar\u0161iju, crkvu Gospe Ljevi\u0161ke i manastir Gra\u010danica. Kulturni centar Saveza Srba u Rumuniji, 13. Novembra, bic\u0301e domac\u0301in predstave \u201eUnisone vibracije\u2019\u2019 u kojoj c\u0301e nastupiti lirski umetnici iz Rumunske nacionalne opere u Temi\u0161varu. Na istom mestu, 15. novembra, zakazano je \u201eVe\u010de veterana\u201c, folklorni nastup ansambala KUD \u201eVeterani\u201c Temi\u0161var, \u201eMladost\u201c Pale, Sarajevo, \u201e\u0110ido\u201c Be\u010dej, \u201eDr Mladen Stojanovic\u0301\u201c Mladenovo i \u201eNikola Marinkovic\u0301 \u2013 Mitan\u010de\u201c Mladenovo.<\/p>\n
Broj turista u Temi\u0161varu blago, ali stalno raste nakon 2023. godine, godine kada je grad bio Evropska prestonica kulture. Prema upitniku koji je sproveo Zapadni Univerzitet, turisti koji sti\u017eu u Temi\u0161var zainteresovani su za zabavu, a vec\u0301ina ka\u017ee da su zadovoljni gradom, interakcijom sa lokalnim stanovni\u0161tvom i hranom. Poslovni turizam se smanjuje, a siti brejkovi su sve vec\u0301i. Aleksandru Dragan, koordinator studije, profesor na univerzitetu, ka\u017ee da se povec\u0301ao broj turista koji dolaze van Evrope, iz Nema\u010dke a posebno turista iz Srbije, koji sada zauzimaju prvo mesto me\u0111u stranim turistima. Prema rezultatima, najvi\u0161e turista su Rumuni i Srbi, a slede Nemci, Italijani, Francuzi i \u0160panci. Ako je pre 6-7 godina vec\u0301ina ljudi odsedala u hotelima, danas se taj broj smanjuje, u korist Airbnb-a. Srbi dolaze u grupama, zbog kupovine i otkrivanja lokalne kulture. To je lojalna publika, koja zna\u010dajno doprinosi dinamici regionalnog turizma, dodao je Aleksandru Dragan. Temi\u0161var je 2024. godine posetilo 286.000 turista, znatno vi\u0161e nego 2023. godine. Vi\u0161e od polovine posetilaca do\u0161lo je avionom. Najposec\u0301enije znamenitosti su Katoli\u010dka katedrala, Tr\u017eni centar Temi\u0161var, Terezijin bastion, Srpska pravoslavna katedrala i Komanda garnizona.<\/p>\n
Me\u0111uetni\u010dki turnir u fudbalu \u201eKup raznolikosti\u201c u zatvorenom prostoru odr\u017ean je u Kara\u0161ovi, u organizaciji Odeljenja za me\u0111uetni\u010dke odnose i Rumunskog fudbalskog saveza. Savez Srba u Rumuniji u\u010destvovao je sa dve ekipe, seniorskom i de\u010djom. Seniorska ekipa igrala je u grupi sa predstavnicima \u010de\u0161ke, ma\u0111arske, ukrajinske i bugarske zajednice, a de\u010dja ekipa bila je u grupi sa romskom, \u010de\u0161kom i ma\u0111arskom decom.<\/p>\n
11. izdanje Me\u0111unarodnog festivala tambure \u201eTamburica Banatske ravnice\u201c odr\u017eano je 7. novembra u Srpskom regionalnom kulturnom centru u Velikom Semiklu\u0161u. Festival je doga\u0111aj koji s ljubavlju \u010duva drevni zvuk i prenosi ga mla\u0111oj generaciji, rekli su organizatori. Na sceni su nastupili ansambli \u201eTemi\u0161varski tambura\u0161i\u201c \u2013 Temi\u0161var, \u201eBiseri\u201c i \u201eBatini Bec\u0301ari\u201c \u2013 Veliki Semiklu\u0161, \u201eLale iz Banata\u201c i \u201eBanat\u201c \u2013 Deska, Ma\u0111arska, \u201eTemi\u0161varski spomenari\u201c \u2013 Temi\u0161var.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Delegacija Parlamenta Rumunije je od 4. do 6. novembra, u\u010destvovala na Parlamentarnoj skup\u0161tini Centralnoevropske inicijative u Beogradu. Razgovori su bili fokusirani na doprinos organizacije za\u0161titi suvereniteta zemalja \u010dlanica, energetskoj bezbednosti i o\u010duvanju kulturnog nasle\u0111a, kao i na unapre\u0111enju novih tehnologija. U\u010de\u0161c\u0301e rumunske strane olak\u0161alo je pripreme za preuzimanje rotirajuc\u0301eg predsedavanja organizacijom od strane Rumunije 2026. […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-950348","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n