Posle vi\u0161e od sedam decenija mira i prosperitea Evrope, inicijativa Evropske unije za preispitivanje odbrane i strate\u0161ke uloge potekla je u vreme rastu\u0107ih tenzija i geopoliti\u010dkih promena. Nepredvidljivost je re\u010d koja na najbolji na\u010din defini\u0161e trenutno stanje vezano za situaciju u Ukrajini. Stara ubedjenja izgleda da polako nestaju. Posle vi\u0161ecedenijskog perioda oslanjanja na ameri\u010dki ki\u0161obran i NATO, velika zavisnost od ameri\u010dkih resursi i tehnologije mo\u017ee se smatrati novom vulnerabilno\u0161\u010du. I sve \u010de\u0161\u0107e se govori o evropskoj strate\u0161koj autonomiji, ne protiv Amerike, ve\u0107 za zdraviju ravnote\u017eu unutar zapadne alijanse. U situaciji kada se kraj sukoba u Ukrajini ne nazire, svet o\u010dekuje odgovor na pitanje kako \u0107e se ovaj rat ipak zavr\u0161iti. Istori\u010dar i profesor Armand Go\u0161u, ekspert za biv\u0161i sovjetski prostor i spoljnopoliti\u010dki analiti\u010dar ka\u017ee: ,,Postoje mnogi scenariji. Negativni scenariji koji pr\u017eeljkuje Putin je kolaps Ukrajine, ulazak jedanog dela ove zemlje pod rusku kontrolu, dok \u0107e drugi deo postati gubernija, neka vrsta Belorusije, pod kontrolom politi\u010dara koji diriguju u Kremlju. Drugi, manje lo\u0161iji scenarij, je najverovatnije nastavljanje rata ali sa manjim intenzitetom, \u0161to bi primoralo Evropu, Zapad, da donese odluke u vezi sa Ukrajinom. Jer ovi scenariji iako ne predvidjaju poraz Ukrajine u ratu, ovo produ\u017eenje rata ne poma\u017ee ni Zapadu ni Ukrajini i \u010dekanje nije najzdraviji stav pred ruskom agresijom. Postoje i pozitivni scenariji koji predvidjaju povratak Rusije na demokratski put, okretanje ka Evropi, ka evropskom modelu razvoja i boljim odnosima sa Evropom, povla\u0107enje iz Ukrajine, priznavanje suvereniteta ove zemlje i neme\u0161anje u unutra\u0161nje poslove ove zemlje. Imamo pred nama mnoge scenarije, mnogi su pozitivni ali ve\u010dina veoma negativni\u2019\u2019.<\/p>\n
U ovom kontekstu, Evropska unija kora\u010da ka novoj odbrambenoj arhitekturi. Postoje\u0107im programima, od PESCO do Evropskog odbrambenog fonda, pridodati su novi projekti kao \u0161to je inicijativa Bezbednosna akcija za Evropu SAFE, \u010diji je cilj stvaranje jedne zajedni\u010dke proizvodne baze i nabavke oruzija, zatim koordinacija odbrambenih kapaciteta i smanjenje fragmentacije koja se sada ogleda u vi\u0161e desetina modela tenkova, aviona i artiljerijskih sistema. Cilj je da se formira evropska unitarna i efikasna vojna industrija. Armand Go\u0161u obja\u0161njava: ,,Pod pritiskom Rusije nastale su evolucije koje se bez ovog pritiska ne bi\u00a0 pojavile. Rat obavezuje na razmi\u0161ljanje o sopstvenoj bezbednosti i prioritetima, prioritetu zapadnog sveta. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je Evropa ogromna ma\u0161inerija, veoma sofisticirana i birokratska. Kada se jednom stavlja u pokret, te\u0161ko je mo\u017eete zaustaviti. Evropski resursi su daleko ve\u0107i od ruskih. Istina, ne postoji entuzijazam i \u017eelja za ratom kao u Rusiji. Istovremeno ni Rusija ne ratuje sa entuzijazmom, ako samo gledate na rusku vojsku koja je pla\u010deni\u010dka. Evropa je mnogo bogatija sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta. Stvari evolujiraju, postoji odredjena dinamika.\u2019\u2019<\/p>\n
Niko ne zna kada \u0107e se rat zavr\u0161iti. Sve varijante su a stolu. Mo\u017eda dogovorom, mo\u017eda zaledjenim konfliktom koji mo\u017ee trajati vi\u0161e godina. U svakoj varijanti, Evropa je do\u0161la do zaklju\u010dka da treba da \u017eivi u opasnom susedstvu i istovremeno da bude spremna da se sama brani, u tesnoj saradnji sa NATO-m. Ovo je veliki ispit koji Evropa treba da polo\u017ei, smatra Armand Go\u0161u: ,,Evropa traba da odlu\u010di \u0161ta \u0107e sa sobom. Da li \u0107e postati federacija?. Gradi li se Evropa u vi\u0161e brzina?. Da li \u0107emo se opredeliti za evropsku zajedni\u010dku vojsku?. Za medjuoperativnost francuske, nema\u010dke, italijanske, \u0161panske, rumunske, poljske vojske , balti\u010dkih i skandinavskih vojski?. Da li napredujemo i gradimo jezgro ervropske zajedni\u010dke vojske? Ne znamo koja je varijanta idealna. Ja smatram da nemamo vremena za jednu evropsku zajedni\u010dku vojsku koja predpostavlja postojanje komandnih lanaca. Mislim da bi trebalo da od Severnoatlanske alijanse, sa kojom Rumunija saradjuje ve\u0107 vi\u0161e od dve decenije, a druge dr\u017eave vi\u0161e decenija, preuzmemo strategiju saradnje i da poku\u0161amo transfer unutar zemalja. Odnosno da formiramo ovakve vojne alijanse manjih dimenzija. Potrebno je da budemo realniji, da br\u017ee reagujemo i pove\u0107amo medjuoperativnost\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n
Jer se mir ne brani sporazumima i trgovinom, ve\u0107 zajedni\u010dkom odbrambenom snagom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle vi\u0161e od sedam decenija mira i prosperitea Evrope, inicijativa Evropske unije za preispitivanje odbrane i strate\u0161ke uloge potekla je u vreme rastu\u0107ih tenzija i geopoliti\u010dkih promena. Nepredvidljivost je re\u010d koja na najbolji na\u010din defini\u0161e trenutno stanje vezano za situaciju u Ukrajini. Stara ubedjenja izgleda da polako nestaju. Posle vi\u0161ecedenijskog perioda oslanjanja na ameri\u010dki ki\u0161obran […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":941004,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[157695,180172],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-951076","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-armand-gosu","tag-nova-odbrambena-arhitektura-evropske-unije"],"acf":[],"yoast_head":"\n