Na inicijativu Amerikanaca, leta 1919. godine, na novom stadionu Per\u0161ing koji su izgradili u Parizu, pribli\u017eno 1.500 sportista takmi\u010dilo se u 19 sportskih doga\u0111aja poznatih kao Me\u0111usavezni\u010dke igre. Rumunija je tako\u0111e pozvana da u\u010destvuje, a jedan rumunski bataljon je mar\u0161irao na paradi pre Igara u julu 1919. Rumunski sportisti su se takmi\u010dili u fudbalu, ragbiju, strelja\u0161tvu, atletici, jahanju, tenisu, plivanju, rvanju i boksu, bez postizanja zapa\u017eenijih rezultata. Istori\u010dar Bogdan Popa iz Instituta za istoriju \u201eNikolaje Jorga\u201c pi\u0161e pri\u010du o Rumuniji na Me\u0111usavezni\u010dkim igrama.<\/p>\n
\u201eFrancuski parlament je odlu\u010dio da osveti pobedu u Prvom svetskom ratu i pozvao je sve saveznike da u\u010destvuju u paradi ispod Trijumfalne kapije. Otvorili su je francuski komandanti, Peten, bio je tu i Daglas Hejg, bio je tu i general Per\u0161ing, komandant Ameri\u010dkih ekspedicionih snaga, a tako\u0111e i svi saveznici. Ranjenici i osakac\u0301eni ratnim napadima otvorili su paradu, a kao znak novih vremena koja su dolazila, tenkovi i vazduhoplovstvo su je zatvorili kasno u noc\u0301.\u201c<\/em><\/p>\n Bio je to prvi profesionalni me\u0111unarodni izlazak rumunskih sportista koji su do tada bili amateri sa materijalnim moguc\u0301nostima. Bogdan Popa.<\/p>\n \u201ePrvi sportski klubovi, u pravom smislu re\u010di, pojavili su se u Bukure\u0161tu po\u010detkom 20. veka. Bili su to automobilski klubovi, teniski klubovi, fudbalski klubovi, bili su dru\u0161tveno i ekonomski elitisti\u010dki. Automobil je govorio ne\u0161to o onome ko je bio \u010dlan takvog kluba, bio je neko bogat. Bio je potomak elite, bio je plemic\u0301, bio je bur\u017euj sa novcem. To su bili oni koji su bili dovoljno bogati da kupe automobil ili avion i da se njima bave sportom. Fudbalski klubovi su, u po\u010detku, bili nema\u010dki i britanski. Bilo je to vreme kada je rumunska ekonomija bila otvorena za strane investicije.\u201c<\/em><\/p>\n Po\u010deci sporta za narod bili su vezani za vojsku i ratove, a Rumunija nije bila izuzetak od pravila. Godine 1913, tokom Drugog balkanskog rata, rumunsku vojsku su uglavnom \u010dinili seljaci bez fizi\u010dke obuke. U Prvom svetskom ratu, fizi\u010dka obuka i izdr\u017eljivost vojnika su zaista bile testirane, posebno nakon \u0161to su Centralne sile okupirale ju\u017enu Rumuniju 1916. godine. Bogdan Popa je pratio transformacije vezane za sport koje su se de\u0161avale unutar rumunske vojske tokom tih godina.<\/p>\n \u201eLeta 1917. i 1918. godine, vojska je zamenila stare komandante i pre\u0161la na obuku vojnika, sa naglaskom na fizi\u010dku stranu. Vojnici su bili bolje obu\u010deni. Nisu bili obu\u010deni samo da pucaju i vole svoju domovinu, vec\u0301 i da pucaju i kako da se brane u borbi prsa u prsa. Konjica je bila obu\u010dena ne da juri\u0161a, vec\u0301 da ja\u0161e do boji\u0161ta, ali borba se vodila pe\u0161ke. Konji se vi\u0161e nisu koristili u ofanzivnim juri\u0161ima lakih brigada, ove prakse su napu\u0161tene.\u201c<\/em><\/p>\n Iako su 1918. godine borbe prestale nakon predaje Centralnih sila, regionalni sukobi su se nastavili. Rumunija se suo\u010dila sa nestabilno\u0161c\u0301u i pretnjom anarhije na unutra\u0161njem planu i bolj\u0161evi\u010dkim napadima spolja. Godine 1919. spolja se borila na tri fronta protiv komunista, na istoku, na severu i na zapadu. Bogdan Popa.<\/p>\n \u201eU ovom istinskom okupljanju demona unutar i \u0161irom zemlje, Ameri\u010dki ekspedicioni korpus, negde oko januara 1919. godine, poslao je poziv rumunskoj vojsci objavljujuc\u0301i da organizuje Me\u0111usavezni\u010dke igre u Parizu. \u0160ta su bile Me\u0111usavezni\u010dke igre i za\u0161to su organizovane? Da li je Rumunija trebalo da ide na ove Igre? Naravno, to je bila prilika za Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave da demonstriraju svoju politi\u010dku, vojnu i ekonomsku moc\u0301.\u201c<\/em><\/p>\n Bogdan Popa je dao detalje o sportistima u rumunskoj delegaciji i njihovim nastupima.<\/p>\n \u201eRumunija formira vojno-sportski odred, 118 rumunskih sportista je poslato u Pariz. Od tih 118 mu\u0161karaca, 53 je bilo aktivno pre 1916. godine. Govorimo o srednjo\u0161kolcima i ljudima koji su imali oko 30 godina, mnogi su studirali u Francuskoj, gde su nau\u010dili da igraju ragbi. Tamo su nau\u010dili i da igraju tenis, nekolicina je nau\u010dila i fudbal. Oni c\u0301e \u010diniti jezgro sportskog pokreta u me\u0111uratnoj Rumuniji. Na Igrama je Rumunija izgubila u skoro svim disciplinama. Major Filip Jakob, konjanik, bio je jedini sposoban za takmi\u010denje. Teniski tim je bio zanimljiv, ali nije dobro nastupio.\u201c<\/em><\/p>\n Prisustvo Rumunije na Me\u0111usavezni\u010dkim igrama bila je i ambicija da poka\u017ee svojim zapadnim prijateljima da je pouzdan saveznik. Bogdan Popa.<\/p>\n \u201eUprkos nedostatku sportske tradicije, iza Igara jasno stoji politi\u010dka poruka. Rumunija je poslala vojsku koju su obu\u010davali francuski oficiri, imala je koristi od pomoc\u0301i saveznika i \u017eelela je da poka\u017ee da se ulaganje u nju isplatilo. O onima koji su tamo poslati, prona\u0161ao sam samo jedan izve\u0161taj oficira iz strelja\u010dkog tima koji pi\u0161e da su bili tamo i da je bilo izvanredno. Oficiri su bili sme\u0161teni odvojeno od vojnika, nisu se previ\u0161e me\u0161ali, \u010dinovi su bili po\u0161tovani. Nakon \u0161to su zavr\u0161ili takmi\u010denje u strelja\u0161tvu, odvedeni su i pokazani Pariz, muzeji, Ajfelov toranj i druge zanimljivosti. To je, mislim, jedini trenutak u rumunskoj istoriji kada je vojska bila potpuno nezavisna od bilo kakve politi\u010dke odluke.\u201c<\/em><\/p>\n Rumunija je bila po\u010dasno prisutna na Me\u0111usavezni\u010dkim igrama 1919. godine. Kao \u0161to se \u010desto ka\u017ee za sport, va\u017eno je u\u010destvovati, ne nu\u017eno pobediti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na inicijativu Amerikanaca, leta 1919. godine, na novom stadionu Per\u0161ing koji su izgradili u Parizu, pribli\u017eno 1.500 sportista takmi\u010dilo se u 19 sportskih doga\u0111aja poznatih kao Me\u0111usavezni\u010dke igre. Rumunija je tako\u0111e pozvana da u\u010destvuje, a jedan rumunski bataljon je mar\u0161irao na paradi pre Igara u julu 1919. Rumunski sportisti su se takmi\u010dili u fudbalu, ragbiju, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-952186","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n