Akti nasilja na ulicama protiv stranih radnika sve \u010de\u0161\u0107e postaju tema vesti. Istovremeno, problem ilegalne imigracije ostaje podjednako akutan, a vlasti trenutno nemaju strategiju za smanjenje ovog fenomena. U julu 2025. godine, Gradska skup\u0161tina Bukure\u0161ta predlo\u017eila je na javnu raspravu strategiju inkluzije migranata u glavnom gradu, koja je imala za cilj postepenu integraciju kroz konkretne mere, od pristupa javnim uslugama, do integracije kroz rad i obrazovanje, besplatnih kurseva rumunskog jezika, borbe protiv diskriminacije pa sve do gra\u0111anskog u\u010de\u0161c\u0301a. Me\u0111utim, nakon talasa mr\u017enje na dru\u0161tvenim mre\u017eama, posebno u Telegram grupama sa nelegionarskom ideologojom, strategija je privremeno povu\u010dena.
\nRadu Stokica, istra\u017eiva\u010d i aktivista u sindikalnom pokretu u Rumuniji, govori o dugoro\u010dnim nedostacima odsustva integracije stranaca:
\n\u2028
\n\u201eAko ove osobe \u017eele da ostanu u Rumuniji, a mi ne uspemo da ih integri\u0161emo \u2013 i pod integracijom ne mislim na prisilnu romanizaciju. Ne verujem da bi to iko \u017eeleo; pre bih rekao da mislim na upoznavanje: sa pravnim okvirom u Rumuniji, funkcionisanjem institucija, \u0161kola, bolnica, na\u010dinom na koji funkcioni\u0161e dru\u0161tvo i kako vodimo svakodnevni \u017eivot.
\nU toj situaciji bismo, s jedne strane, spre\u010dili pojavu koja bi mogla nastati \u2013 getoizaciju, gde bi se migranti povukli u svoje zajednice. Ovo se ne vidi nu\u017eno kod prve generacije migranata.
\nOni, mo\u017eemo re\u0107i, su prva generacija, ali ako \u017eele da se nastane ovde, druga i tre\u0107a generacija, koje se ra\u0111aju ili dolaze kasnije, vi\u0161e ne\u0107e imati toliku potrebu da komuniciraju sa rumunskom zajednicom, kao prva generacija, jer su zavisni. Na primer, ako \u017eele da odu u prodavnicu po namirnice, moraju da kupe pirina\u010d u jednom od velikih supermarketa, jer tako znaju \u0161ta kupuju. Oni tako\u0111e imaju svoje prodavnice, ali u velikoj meri idu u prodavnice gde prodaju Rumuni iz Rumunije.
\nAli sledec\u0301e generacije nec\u0301e imati potpuno iste potrebe, kao \u0161to smo videli u Engleskoj. Ako ne uspemo da ih integri\u0161emo, imac\u0301emo taj fenomen gde formiraju prili\u010dno zatvorene zajednice, gde je mnogo te\u017ee uc\u0301i i pru\u017eiti usluge kada je potrebno. Ne mislim nu\u017eno da zatvorena zajednica dovodi do radikalizacije ili da preko noc\u0301i postaju verski fundamentalisti. Problem je \u0161to niko ne \u017eeli, posebno u ovoj eri otvorenih dru\u0161tava, da ima ova jezgra ljudi koja ne komuniciraju ni sa kim.\u201d
\n\u2028
\nStru\u010dnjak iznosi drugi argument za potrebu integracije, ovaj put ekonomski, vezan za penzije i probleme koje bi Rumunija mogla imati u narednim godinama sa prvim stubom penzionog sistema. Drugim re\u010dima, nakon 1989. godine nije ro\u0111eno dovoljno osoba da bi se mogli nadoknaditi gubici doprinosa koji c\u0301e nastati penzionisanjem ljudi ro\u0111enih nakon dekreta iz 1966. godine koji je usvojio re\u017eim diktatora Nikolaea \u010cau\u0161eskua, a kojim su zabranjeni abortus i kontracepcija kako bi se stimulisao ubrzani rast stanovni\u0161tva.
\n\u201eJo\u0161 jedan argument, kako ja vidim vidim stvari, jeste kulturni. Kultura nije stati\u010dna stvar. Rumunska kultura nije kameni monolit koji svi dr\u017eimo u naru\u010dju, to je mnogo fluidnije telo na koje svako od nas uti\u010de i\u00a0\u00a0kojim manipuli\u0161e, svakog dana. Kultura interaguje sa drugima, interaguje sa pisanim medijima, sa audio-vizuelnim medijima, sa drugim kulturama i prilago\u0111ava se tokom vremena i stalno se menja. I to mo\u017eemo videti i u interakcijama sa ovim migrantima, koji c\u0301e, o\u010digledno, promeniti i uticati na rumunsku kulturu, i ja sam srec\u0301an, jer je to prirodni tok stvari. To ne zna\u010di da c\u0301emo mo\u017eda preuzeti odre\u0111ene aspekte njihove kulture, mo\u017eda samo dve ili tri re\u010di, ko zna, dva ili tri izraza, jelo i prilagoditi ga na\u0161im lokalnim zahtevima ili c\u0301e to biti jednostavno me\u0111usobno po\u0161tovanje, u kome to dvoje koegzistira i uop\u0161te ne interaguje. Ali mislim da c\u0301e to pre biti kulturna korist i za njih i za nas.\u201c
\n\u2028
\nJo\u0161 jedan problem koji istra\u017eiva\u010d isti\u010de, a koji je direktno povezan sa nedostatkom koherentne strategije integracije, jeste nedostatak pristupa javnim zdravstvenim uslugama. Iako strani radnici podjednako doprinose dr\u017eavnom bud\u017eetu, socijalnom osiguranju, penzijama i zdravstvu, veoma mali broj njih ima kontakt sa zdravstvenim sistemom.
\n\u201eKada ga koriste, \u010desto u hitnim situacijama, izbegavaju, ili da tako ka\u017eem, zaobilaze logi\u010dan na\u010din funkcionisanja, koji po\u010dinje sa primarnom zdravstvenom za\u0161titom, odnosno porodi\u010dnom medicinom, a tek u vrlo ozbiljnim slu\u010dajevima dolaze do hitne pomo\u0107i. U praksi nemaju nikakav kontakt sa porodi\u010dnim lekarom ili specijalisti\u010dkim ambulantama.\u201d
\n\u2028
\nStokica argumentuje da, \u010dak i bez humanog aspekta i gledano isklju\u010divo iz ekonomske perspektive, \u010dinjenica da se neko jednom ozbiljno razboli zato \u0161to nije prvobitno le\u010den u primarnoj, preventivnoj medicini i kasnije u ambulantama, za dr\u017eavu podrazumeva ve\u0107e tro\u0161kove le\u010denja. Problem, kako on isti\u010de, jeste \u0161to migranti nisu informisani niti podr\u017eani da interaguju sa rumunskim javnim zdravstvenim sistemom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Akti nasilja na ulicama protiv stranih radnika sve \u010de\u0161\u0107e postaju tema vesti. Istovremeno, problem ilegalne imigracije ostaje podjednako akutan, a vlasti trenutno nemaju strategiju za smanjenje ovog fenomena. U julu 2025. godine, Gradska skup\u0161tina Bukure\u0161ta predlo\u017eila je na javnu raspravu strategiju inkluzije migranata u glavnom gradu, koja je imala za cilj postepenu integraciju kroz konkretne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":898933,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-952231","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n