Evropska komisija je danas objavila jesenju ekonomsku prognozu za Evropsku uniju, koja detaljno opisuje situaciju svake dr\u017eave \u010dlanice. U slu\u010daju Rumunije, Brisel smatra da su mere koje je preduzela vlada u Bukure\u0161tu bile neophodne za finansijsku stabilnost, ali c\u0301e imati dru\u0161tvene tro\u0161kove. \u0160tednju c\u0301e osetiti i kompanije i stanovni\u0161tvo u prve 2 godine, a o\u010dekuje se da c\u0301e se pozitivni efekti pojaviti 2027. godine. Tako c\u0301e BDP Rumunije porasti za samo 0,7% u 2025. godini, za 1,1% u 2026. godini – 1,1%, ali bi trebalo da pre\u0111e 2 procenta u 2027. godini. Tokom celog ovog perioda, fiskalne mere c\u0301e vr\u0161iti pritisak na stanovni\u0161tvo i dr\u017eavnu potro\u0161nju, ali c\u0301e ravnote\u017eu doneti privatne investicije, one finansirane kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti i solidan izvoz. Komisija procenjuje da bi rekordni deficit Rumunije, od 9,3% BDP-a u 2024. godini, trebalo da padne na 8,4% ove godine, 6,2% u 2026. godini i ispod 6% BDP-a u 2027. godini. Komisija ka\u017ee da va\u017ean element u ovoj pozitivnoj putanji nije samo povec\u0301anje prihoda, vec\u0301 i smanjenje dr\u017eavne potro\u0161nje. Jedan znak pitanja za Komisiju je, me\u0111utim, inflacija, koja bi mogla da ostane iznad cilja Nacionalne banke Rumunije, barem do 2027. godine. Jo\u0161 jedna zabrinutost je nezaposlenost, koja bi mogla prema\u0161iti 6% u 2025. godini, ali bi se mogla oporaviti tokom 2026. godine.<\/p>\n
Ove nedelje, u Bukure\u0161tu c\u0301e biti objavljen trec\u0301i paket fiskalno-bud\u017eetskih mera, onaj usmeren na lokalnu i centralnu administraciju, gde c\u0301e biti smanjeni broj zaposlenih i rashodi. Tako\u0111e ovih dana, premijer Ilije Bolo\u017ean je najavio da c\u0301e vratiti nacrt zakona o reformi penzija magistrata na vladin sto, nakon \u0161to je Ustavni sud odbio prvi oblik koji je napisala izvr\u0161na vlast. Ako se ova reforma ne usvoji do kraja meseca, Bukure\u0161t bi mogao da izgubi 231 milion evra uklju\u010denih u Nacionalni plan oporavka i otpornosti.<\/p>\n
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan sazvao je sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT) za 24. novembar u Bukure\u0161tu. Prema saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije, na dnevnom redu su teme vezane za Nacionalnu strategiju odbrane za period 2025-2030, Strate\u0161ku analizu odbrane i Izve\u0161taj o sprovedenim aktivnostima i rezultatima dobijenim na nacionalnom nivou, u prvih sedam meseci 2025. godine, za spre\u010davanje i suzbijanje trgovine i konzumiranja droga, \u0161to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost Rumunije. Istovremeno, razmatra se i procena rizika, pretnji i ranjivosti za Rumuniju predvi\u0111enih za 2026. godinu, Konsolidovani izve\u0161taj o u\u010de\u0161c\u0301u Rumunije u ve\u017ebi NATO-a za upravljanje krizama \u201eCMX-25\u201c. Tokom sastanka Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu bic\u0301e analizirane i druge aktuelne teme iz oblasti nacionalne bezbednosti, navodi se u saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije.<\/p>\n
Danas je bio poslednji dan za podno\u0161enje kandidatura za delimi\u010dne lokalne izbore 7. decembra u Rumuniji, uklju\u010dujuc\u0301i i izbore za gradona\u010delnika glavnog grada Bukure\u0161ta. Do sada se devet kandidata zvani\u010dno prijavilo u trku. Izborna kampanja po\u010dec\u0301e u subotu. Prema najnovijem istra\u017eivanju koje je objavio CURS, gradona\u010delnik Sektora 4, Danijel Baluca \u200b\u200b(PSD), prednja\u010di u preferencijama bira\u010dkog tela Bukure\u0161ta za mesto gradona\u010delnika, sa 27%, a slede ga gradona\u010delnik Sektora 6, \u010ciprijan \u010cuku (PNL) i Katalin Drula (biv\u0161i lider USR-a), obojica sa 22%. Sva trojica su kandidati iz vladajuc\u0301ih stranki. Mla\u0111i partner u \u010detvorostrana\u010dkom izvr\u0161nom telu, UDMR, sa bira\u010dkim telom koncentrisanim u centru i na zapadu zemlje, ne u\u010destvuje na izborima na jugu. Prema rezultatima sociolo\u0161kog istra\u017eivanja, na \u010detvrtom mestu po nameri glasanja, sa 15%, nalazi se nezavisna kandidatkinja Anka Aleksandresku, kontroverzna li\u010dnost koja se predstavlja kao novinarka i koju podr\u017eava AUR, nakon \u0161to je u poslednjih 20 godina savetovala lidere PSD-a, od kojih su neki kasnije zavr\u0161ili iza re\u0161etaka zbog korupcije. \u0160to se ti\u010de procene op\u0161teg pravca grada, vec\u0301ina Bukure\u0161tanaca smatra da stvari idu u pogre\u0161nom smeru. Vi\u0161e od polovine ispitanika – 55% – izra\u017eava ovo mi\u0161ljenje, dok 41% smatra da grad ide u pravom smeru. \u0160to se ti\u010de problema identifikovanih u gradu, drumski saobrac\u0301aj je na prvom mestu, koji je pomenulo 20% ispitanika. Odmah nakon toga je funkcionisanje dr\u017eavnih bolnica, koje je navelo 19%, a zatim sledi mre\u017ea daljinskog grejanja sa 18%. Korupciju u lokalnoj administraciji pominje 13%, a zaga\u0111enje vazduha 7%, tako\u0111e pokazuje istra\u017eivanje. Me\u0111u biv\u0161im gradona\u010delnicima, Trajan Basesku, kasnije \u0161ef dr\u017eave, se smatra najefikasnijim od strane 27% ispitanika, a slede ga sada\u0161nja poslanica Evropskog parlamenta iz redova PSD-a Gabrijela Firea sa 25% i sada\u0161nji predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, sa 21%.<\/p>\n
Jednostavan predlog koji je pokrenula stranka AUR (populisti\u010dka, ultranacionalisti\u010dka opozicija) protiv ministra saobrac\u0301aja i infrastrukture, C\u0301iprijana \u0160erbana, pod nazivom \u201e\u017deleznica je izgubila voz\u201c, odbijen je u ponedeljak u Senatu u Bukure\u0161tu. Za je bilo 28 glasova, a protiv 65. Inicijatori tvrde da je Rumunija na pretposlednjem mestu na evropskoj rang listi po pitanju u\u010dinka \u017eeleznica. Tako\u0111e u ponedeljak, Poslani\u010dki dom je odbio jo\u0161 jedan jednostavan predlog, tako\u0111e podnet od strane AUR protiv ministra energetike, Bogdana Ivana, pod nazivom \u201eRumunija u mraku – planirani bankrot nacionalnog energetskog sistema\u201c. Za je bilo 88 glasova, protiv 193, a uzdr\u017eanih sedam. AUR tvrdi da je Ministarstvo energetike zakazalo u svim \u201efundamentalnim\u201c dimenzijama \u010dina upravljanja: planiranju, izvr\u0161enju, istra\u017eivanju, suverenitetu i za\u0161titi potro\u0161a\u010da. Rumunija ima najvi\u0161e cene energije u EU, u pore\u0111enju sa stvarnom kupovnom moc\u0301i, optu\u017euju potpisnici predloga. S druge strane, ministar Ivan je izjavio da bi Rumunija do kraja sledec\u0301e godine mogla imati instalirani kapacitet od pribli\u017eno 2.200 megavata, nakon pu\u0161tanja u rad elektrana Mintija i Jernut, i kapacitete za skladi\u0161tenje od skoro 2.000 megavata.<\/p>\n
U okrugu Tul\u010da, na istoku Rumunije, progla\u0161eno je stanje uzbune nakon \u0161to su ruski dronovi pogodili brod natovaren te\u010dnim naftnim gasom, usidren u ukrajinskoj luci Ismail, koji se zapalio. Rumunske vlasti su evakuisale nekoliko ljudi iz dva obli\u017enja sela. Inspektorat za vanredne situacije (ISU) Delta obezbedio je prevozna sredstva, ali je akcija izvedena sa pote\u0161koc\u0301ama, jer ljudi ne \u017eele da napuste svoja domac\u0301instva. Pored toga, u tom podru\u010dju je obustavljen drumski saobrac\u0301aj i brodski saobrac\u0301aj na Dunavu. Stanovni\u0161tvo u isto\u010dnom delu zemlje, u regionima uz granicu sa Ukrajinom, redovno dobija poruke uzbune zbog opasnosti koju predstavljaju napadi ruskih dronova na lu\u010dku infrastrukturu u Ukrajini.<\/p>\n
Predsednici Francuske i Ukrajine, Emanuel Makron i Volodimir Zelenski, potpisali su pismo o namerama o ugovoru o kupovini visoko efikasnog francuskog oru\u017eja od strane Ukrajine. Zelenski je otputovao u vojnu bazu u blizini Pariza, gde je, zajedno sa Makronom, prisustvovao sastanku sa proizvo\u0111a\u010dima francuske odbrambene industrije, koji su predstavili svoju ponudu. Ukrajinski predsednik je rekao da pismo o namerama predvi\u0111a, izme\u0111u ostalog, kupovinu 100 vi\u0161enamenskih borbenih aviona Rafal, me\u0111u najnaprednijim trenutno na svetskom tr\u017ei\u0161tu naoru\u017eanja. Sporazum se smatra uspehom predsednika Emanuela Makrona, koji skoro 10 godina vodi kampanju da se Evropljani opredele za kupovinu vojne opreme proizvedene u Evropskoj uniji. Francuski predsednik smatra da dr\u017eave u zajedni\u010dkom bloku moraju da se odreknu pozicije obi\u010dnih klijenata Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava kako bi oja\u010dale svoju odbrambenu industriju i izgradile sopstveni suverenitet.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija je danas objavila jesenju ekonomsku prognozu za Evropsku uniju, koja detaljno opisuje situaciju svake dr\u017eave \u010dlanice. U slu\u010daju Rumunije, Brisel smatra da su mere koje je preduzela vlada u Bukure\u0161tu bile neophodne za finansijsku stabilnost, ali c\u0301e imati dru\u0161tvene tro\u0161kove. \u0160tednju c\u0301e osetiti i kompanije i stanovni\u0161tvo u prve 2 godine, a o\u010dekuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-952503","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n