Rumunska migracija jedan je od najva\u017eniji fenomena poslednjih decenija i podaci potvrdjuju razmere ove pojave. Prema podacima Svetske migracije Organizacije ujedinjenih nacija (World Migration 2024) skoro 5,7 miliona Rumuna \u017eivi danas van granica zemlje, \u0161to predstavlja skoro jednu tre\u010dinu ukupnog broja stanovnika zemlje. Ova ljudska mobilnost modelisala je ne samo ekonomiju, ve\u0107 i dru\u0161tvenu, demografsku i kulturnu strukturu Rumunije. Ako je u periodu 1970-1980 postojala politi\u010dka migracija, posle pada komunistri\u010dkog re\u017eima do\u0161ao je na red talas ekonomske migracije. U 90-tim godinama zemlju su napu\u0161tali uglavnom kvalifikovani radnici, privu\u010deni ve\u010dim platama u gradjevinarstvu, poljoprivredi i uslu\u017enim delatnostima, a u poslednje dve decenije i lekari, profesori, in\u017eenjeri, IT, studenti i istra\u017eiva\u010di. Rumunija je postala izvoznica radne snage i kvalifikovanih radnika. Razlozi odlaska u inostranstvo su razli\u010diti, od ve\u0107ih plata u inostranstvu, korupcije u zemlji, pa sve do birokratije i \u017eelje za boljim \u017eivotom u stabilnijem i predvidljivijem dru\u0161tvu. Depopulacija Rumunije, opadanje nataliteta, odliv mozgova (“brain drain“) predstavljaju sada razlog za zabrinutost, upozorava Kristijan David, osniva\u010d i predsednik Instituta za politike migracije: ,,Odliv mozgova postoji i u drugi zemljama. On je regionalnog karaktera i te\u0161ko se mo\u017ee iskoreniti. Ostavljaju\u0107i po strani nacionalni aspect, odliv mozgova odra\u017eava ekonomske razlike izmedju dr\u017eava. \u010cak vi\u0161e, sada su zone istra\u017eivanja, razvoja, inovacije, odnosno tehnolo\u0161ke revolucije, otvorile vrata mnogim ljudima sa visokoskol\u0161kim obrazovanjem. O\u010digledno je da zemlje koje su investirale u istra\u017eivanje, razvoj, inovaciju privla\u0107e ne samo Rumune. Silikonska dolina (Silicon Valley) privla\u010di ljude iz celog sveta. Ovde dolaze vrhunski stru\u010dnjaci i na\u017ealost dolazi\u0107e i dalje.\u2019\u2019<\/p>\n
Ovaj masovan odliv mozgova izazvao je zna\u010danje ekonomske i demografske posledice. U mnogim zonama, posebno u Moldaviji (Istok), Olteniji ( Jug) i na jugu Transilvanije (Centar) smanjen je drasti\u010dno broj radnosposobnih ljudi. U pojedinim oblastima kompanije ne mogu da pronadju radnike i dr\u017eava mora da zaposli radnike iz Azije. Ukratko, Rumunija stari, a deficit radne snage, uklju\u010duju\u0107i kvalifikovanu, postaje ozbiljan ekonomski problem. Da bi se smanjio odliv mozgova, Rumuniji su potrebne investicije u istra\u017eivanje, podsticanje kreativnog kapaciteta, bolje plate i investicije u nove tehnologije, ka\u017ee Kristijan David i nagla\u0161ava da je povratak Rumuna iz dijaspore li\u010dni izbor, ali da zavisi i od drugih faktora kao \u0161to su tr\u017ei\u0161te rada, zdravstvo, obrazovanje, pravosudje ili infrastruktura. Institut za migraciju predla\u017ee nekoliko akcionih pravaca, medju ovima i program za preduzetnike iz dijaspore, koji bi mogli da otvore biznis u Rumuniji. Ono \u0161to mi poku\u0161avamo da uradimo je da mobili\u0161emo i zajedno sa posve\u0107enim partnerima imamo platformu ROUNIT ka\u017ee Kristijan David: ,,Potrebno je da rumunska dr\u017eava podr\u017ei Rumune lak\u0161im pristupom finansijama za otvaranje malih preduze\u010da. Ja mislim da ljudi koji su uspe\u0161no poslovali u Italiji mogu da postanu i uspe\u0161ni preduzetnici u Rumuniji. Oni ne treba da se vrate u Rumuniju da bi se ovde zapo\u0161ljavali, ve\u0107 da budu poslodavci. Mi \u017eelimo da stvorimo kategoriju preduzetnika iz dijaspore koji bi vrednovali i delili njohovo iskustvo.<\/p>\n
Posle vi\u0161e godina provedenih u inostranstvu postoje i ljudi koji su se vratili i bave se biznisom. Oni su do\u0161li sa novim idejama i razli\u0107itim mentalitetom. Drugi pravac za pove\u0107anje broja povratnika mogao bi da bude, po oceni Instituta za migraciju, uklju\u010divanje lokalnih vlasti u programe povratka Rumuna u seosku sredinu. Lokalne vlasti mogle bi da ponude povratnicima terene za gradnju stanova. Jer je od velike va\u017enosti zaustavljanje sve ve\u0107eg debalansa izmedju novih i starih generacija. Za ovaj izazov jo\u0161 \u00a0nije pronadjeno re\u0161enje. Velike zajednice Rumuna postoje u Italiji, Nama\u010dkoj, Velikoj Britaniji, \u0160paniji, Francuskoj, SAD ili Kanadi. Oko ovih su formirane gradjanske organizacije, rumunske \u0161kole, crkve, publikacije, kulturne organizacije. Sa stanovi\u0161ta na\u0161e zemlje depopulacija ostaje bolan problem koji se ne mo\u017ee nadoknaditi velikim iznosima novca koji Rumuni iz inostranstva \u0161alju u domovinu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska migracija jedan je od najva\u017eniji fenomena poslednjih decenija i podaci potvrdjuju razmere ove pojave. Prema podacima Svetske migracije Organizacije ujedinjenih nacija (World Migration 2024) skoro 5,7 miliona Rumuna \u017eivi danas van granica zemlje, \u0161to predstavlja skoro jednu tre\u010dinu ukupnog broja stanovnika zemlje. Ova ljudska mobilnost modelisala je ne samo ekonomiju, ve\u0107 i dru\u0161tvenu, demografsku […]<\/p>\n","protected":false},"author":17,"featured_media":953306,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[180631,180630,180629],"coauthors":[115863],"class_list":["post-953653","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-kristijan-david","tag-odliv-mozgova","tag-radiografija-migracije"],"acf":[],"yoast_head":"\n