U \u010detvrtak su se Rumuni sa obe strane Pruta, reke koja je prirodna granica izme\u0111u Rumunije i Republike Moldavije, oprostili od Ilije Ila\u0161kua, istaknutog vo\u0111e nacionalnooslobodila\u010dkog pokreta 90-ih, biv\u0161eg politi\u010dkog zatvorenika separatisti\u010dkog re\u017eima u Tiraspolju izme\u0111u 1992. i 2001. godine. Preminuo je u ponedeljak, u 73. godini. Predsednica Maja Sandu proglasila je dan nacionalne \u017ealosti u znak sec\u0301anja na onoga o kome je pisala da se suo\u010dio sa agresorskom dr\u017eavom, pru\u017eio otpor i ostao slobodan. Prema re\u010dima predsednice Republike Moldavije, Ilije Ila\u0161ku c\u0301e ostati u sec\u0301anju generacija kao simbol otpora i borbe za integritet. \u201eTokom devet godina nezakonitog pritvora, mu\u010dili su ga, pretili su mu i pro\u0161ao je kroz la\u017ena pogubljenja praznim mecima kako bi ga slomili. Ali nije izdao svoju zemlju. Ilije Ila\u0161ku je, uvek uzdignute glave, izabrao da ode u smrt za nezavisnost Republike Moldavije i ostac\u0301e simbol svih Moldavaca. Va\u017eno je preneti njegovu lekciju patriotizma mla\u0111im generacijama…\u201c, naglasila je Maja Sandu. Ilije Ila\u0161ku je bio me\u0111u osniva\u010dima Nacionalnooslobodila\u010dkog pokreta i vodio je, do 1992. godine, tiraspoljski ogranak Narodnog fronta Moldavije. Direktno je u\u010destvovao u bitkama na Dnjestru, kao komandant trupa Ministarstva nacionalne bezbednosti Republike Moldavije. 2. juna 1992. godine, Ilije Ila\u0161ku, Andrej Ivancok, Aleksandru Le\u0161ko i Tudor Petrov-Popa uhap\u0161eni su od strane ruskih specijalnih snaga. Godinu dana kasnije, Ila\u0161ku je osu\u0111en na smrt od strane nelegitimnog suda na levoj obali Dnjestra. Bio je pritvoren u zatvorima u Pridnjestrovlju od 1992. do 2001. godine, u izuzetno te\u0161kim uslovima, pritvor koji je uklju\u010divao izolaciju, psiholo\u0161ki pritisak, proizvoljna ograni\u010denja i sistematsko kr\u0161enje njegovih prava. \u010cetiri puta je izveden iz c\u0301elije da slu\u0161a \u010ditanje smrtne kazne i \u010detiri puta je pucano u zid iza njega. Dana 5. maja 2001. godine, pod pritiskom Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope i Evropske unije, Ila\u0161ku je preba\u010den u Ki\u0161injev i predat tajnim slu\u017ebama Republike Moldavije i Rumunije. Ostali \u010dlanovi grupe su postepeno pu\u0161teni na slobodu. Evropski sud za ljudska prava (CEDO) je 2004. godine doneo presudu u slu\u010daju \u201eIla\u0161ku i drugi protiv Moldavije i Rusije\u201c, u kojoj je navedena odgovornost Ruske Federacije i Republike Moldavije za mu\u010denje, nezakonito li\u0161avanje slobode i kr\u0161enje prava na prepisku. Ilije Ila\u0161ku je bio poslanik u Parlamentu Republike Moldavije u dva saziva, kao i senator u Rumuniji u dva mandata, od 2000. do 2008. godine. Od 2001. do 2008. godine bio je \u010dlan Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope iz rumunske delegacije. 10. maja 2001. godine, predsednik Rumunije, Jon Ilijesku, odlikovao ga je Nacionalnim ordenom \u201eZvezda Rumunije\u201c u rangu viteza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u010detvrtak su se Rumuni sa obe strane Pruta, reke koja je prirodna granica izme\u0111u Rumunije i Republike Moldavije, oprostili od Ilije Ila\u0161kua, istaknutog vo\u0111e nacionalnooslobodila\u010dkog pokreta 90-ih, biv\u0161eg politi\u010dkog zatvorenika separatisti\u010dkog re\u017eima u Tiraspolju izme\u0111u 1992. i 2001. godine. Preminuo je u ponedeljak, u 73. godini. Predsednica Maja Sandu proglasila je dan nacionalne \u017ealosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":953666,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-953778","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n