Koaliciona vlada Rumunije priprema 3. peket fiskalnih mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Paket izmedju ostalog peredvidja smanjenje broja radnika i tro\u0161kova u lokalnoj i centralnihj administraciji i postoji mogu\u0107nost da se slede\u0107e nedelje nacrt usvoji preuzimanjem odgovornosti Vlade. Teku\u0107e nedelje Vlada je na izja\u0161njenje Visokom savetu sudstva uputila novi Nacrt zakona o sudijskim penzijama. Ustavni sud je pro\u0161log puta proglasio nacrt zakona neustavnim jer Vlada nije \u010dekala zakonski rok od 30 dana za izja\u0161njavanje Visokog saveta sudstva. Ovoga puta nacrt predvidja du\u017ei, petnaestogodi\u0161nji tranzitni rok, za stupanje zakona na snagu, odlazak sudija u penziju sa 65 godina \u017eivota i iznos penzuje u visini od 70% neto li\u010dnog dohotka sudija. Ovim Nacrtom vlada \u017eeli da slede\u0107e nedelje preuzme odgovornost pred Parlamentom kako bi mogla da ispuni obaveze preuzete Nacionalnim programom oporavka i otpornosti o usvajanju zakona do 28. novembra teku\u0107e godine.<\/p>\n
Jesenje prognoze Evropske komisije nagove\u0161tavaju period usporavanja privrednog rasta Rumunije u kontekstu usvojenih mera \u0161tednje, sa ciljem da se smanji bud\u017eestki deficit, najve\u0107i u Evropskoj uniji. Prema izve\u0161taju Komisije, mere \u0161tednje pogodi\u0107e kompanije i stanovni\u0161tvo u 2026. godini kada se privredni rast procenjuje na 1,1 % bruto nacionalnog proizvoda. Pobolj\u0161anje ekonomske situacije o\u010dekuje se u 2027. Godini, kada se zdravi privredni rast procenjuje na vi\u0161e od 2%. Prema prognozi bud\u017eetski deficit Rumunije smanji\u0107e se sa 9,3% u 2024. godini na 8,4% ove godine i na 6,2% u 2026. Stopa inflacije osta\u0107e iznad ciljne stope Centralne banke Rumunij do kraja 2027, navodi se u izve\u0161taju Komisije. Sli\u010dan trend ima i stopa nezaposlenosti, koja je prema\u0161ila 6% ove godine zbog smanjenja privredne aktivnosti.<\/p>\n
Hitnom uredbom vlada Rumunije je \u010detvrtak donela pravila za vojne nabavke u okviru Programa SAFE o poj\u010danom evropskom odbrembenom kapacitetu. Rumuniji je ovim evropskim instrumentom namenjeno 16 miliardi evra. Ve\u0107i iznosi odobreni su samo Poljskoj. Spisak kompanija i dobavlja\u010da bi\u0107e usvojen na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje, precizirao je Jonuc Mo\u0161teanu, ministar odbrane. On je kazao da je cilj ovog finansijskog instrumenta podr\u017eavanje zemalja \u010dlanica Evropske unije da investiraju u odbrambenu industriju zajedni\u010dkim javnim nabavkama, kako bi se konsolidovao odbrambeni kapacitet. Sredstva iz Programa SAFE dodeljuju je sa rokom otplate od 40 godina, desetogodi\u0161njim grejs periodom i kamatnom stopom od 3%.<\/p>\n
Ve\u010dinom glasova Senat Rumunije je odbacio ove nedelje zahtev opozicione Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) za utvrdjivanje odgovornosti ministra saobra\u0107aja zbog katastrofalne situaciju u kojoj se nalazi \u017eelezni\u010dka infrastruktura. U zahtevu predstavnici Alijanse su predlo\u017eili i da se napravi nacionalna strategije razvoja \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja. Ministar saobra\u0107aja \u010ciprijan \u0160erban je odbacio sve optu\u017ebe opozicione stranke i naglasio da je \u017eelezni\u010dki saobra\u0107aj oblast u koju se u poslednjim godinama najvi\u0161e investiralo. Sli\u010dna inicijativa dostavljena je i Poslani\u010dkom domu protiv ministra energetike Bogdana Ivana, za koga Alijansa za ujedinjenje Rumuna tvrdi da nije doneo potrebne mere za suzbijanje krize energetskog sektora. I ova inicijativa je odbijanja ve\u010dinom glasova poslanika.<\/p>\n
Ministarka spoljnih poslova Rumunije Oana Coju boravila je u utorak i sredu u zvani\u010dnu posetu Rimu. U okviru susreta sa svojim italijanskim kolegom Antonijem Tajanijem, \u0161efica rumunske diplomarije je poztivno ocenila doprinos Italije Severnoatlanskoj alijansi i misijama vazdu\u0161ne policije na sve va\u017enijem isto\u010dnom krilu NATO-a. U Rimu Oana Coju je u\u010destvovala u nekoliko italijansko-rumunskih strate\u0161kih dijaloga o spoljnopoliti\u010dkim i bezbednosnim pitanjima. Na ovom visokom skupu eksperata, razgovori su se usresredili na sada\u0161nje bezbednosne izazove u Evropskoj uniji i Severnoatlanskoj alijansi, u kontekstu krize u Ukrajini. \u0160efica rumunske diplomatije vodila je razgovore i sa predstavnicima rumunskih preduzetnika u Italiji i ovom prilikom ocenila da dobra bilateralna saradnja na nivou vlada poma\u017ee rumunskoj zajednici u Italiji koja broji vi\u0161e od milion osoba.<\/p>\n
Na bukure\u0161tanskom groblju Belu u \u010detvrtak je sahranjen biv\u0161i politi\u010dki zatvorenik separatisti\u010dkog re\u017eima Pridnejstrovlja Ilije Ila\u0161ku, poznati lider Pokreta nacionalnog oslobodjenja Republike Moldavije u 90-godinama. Ilije Ila\u0161ku je bio lider Narodnog fronta, filijala Tiraspolj, a od 1992. godine zajedno sa snagama Republike Moldavije borio se protiv proruskih separatista iz Pridnjestrovlja. Tamo je uhap\u0161en a nelegitimni sud osudio na smrt. Na medjunarodne pritiske oslobodjen je posle 9 godina provedenih u zatvoru. U vreme izdr\u017eavanja zatvorske kazne Ilije Ila\u0161ku je izabran za poslanika Parlamenta Republike Moldavije 1994. godine i kasnije 2000. godine i za \u010dlana Parlamenta Rumunije. Predsednica Moldavije Maja Sandu proglasila je dan nacionalne \u017ealosti za Ilijom Ila\u0161kuom.<\/p>\n
U plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvo fudbalska reprezentacija Rumunije igra\u0107e protiv reprezentacije Turske, odlu\u010dio je \u017ereb u Cirihu. U slu\u010daju pobede nad Turskom u Istambulu, Rumunija bi odmerila snage sa boljom reprezentacijom iz dvoboja Slova\u010dka- Kosovo. Rumunija je propustila \u0161ansu da se direktno plasira na Svetsko prvenstvo u SAD, Meksiku i Kanadi jer je u Grupi H osvojila tek tre\u0107e mesto, iza prvoplasirene Austrije i drugoplasirane Bosne i Hercegovine. Poslednji put rumunski fudbaleri u\u010destvovali su na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada su u osmini finala eliminisani posle poraza od Hrvatske.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koaliciona vlada Rumunije priprema 3. peket fiskalnih mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita. Paket izmedju ostalog peredvidja smanjenje broja radnika i tro\u0161kova u lokalnoj i centralnihj administraciji i postoji mogu\u0107nost da se slede\u0107e nedelje nacrt usvoji preuzimanjem odgovornosti Vlade. Teku\u0107e nedelje Vlada je na izja\u0161njenje Visokom savetu sudstva uputila novi Nacrt zakona o sudijskim penzijama. Ustavni […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":892473,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[180735,163390,180734],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-954215","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje","tag-ciprijan-serban","tag-jonuc-mosteanu","tag-treci-paket-fiskalnih-mera-u-pripremi"],"acf":[],"yoast_head":"\n