U staljinisti\u010dkom univerzumu, nauka je bila ideolo\u0161ki usmerena kao i drugi delovi \u017eivota pojedinaca. Dru\u0161tvene nauke su najvi\u0161e patile, me\u0111u njima i istorija. Na svim nivoima, istorija je bila ponovo napisana i cenzurisana, \u0161to je bio najbla\u017ei oblik represije. Najsuroviji oblik je bio fizi\u010dki, zatvor, gde su zavr\u0161avali va\u017eni rumunski istori\u010dari iz pre 1945. godine. Istori\u010dar Jon Agrigoroae bio je student na Univerzitetu u Ja\u0161iju tokom vrhunca staljinisti\u010dke vladavine. Godine 1995, ispri\u010dao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije kakvu je atmosferu zatekao na univerzitetu kada je postao student.<\/p>\n
\u201eGodine 1954. zavr\u0161io sam srednju \u0161kolu Kostake Negruci u Ja\u0161iju, u kontekstu tih godina kada su uticaji Staljinovog kulta li\u010dnosti bili jaki. Me\u0111utim, \u017eelim da ka\u017eem da nam je internat pru\u017eio va\u017enu osnovu za uspe\u0161no pristupanje visokom obrazovanju. Godine 1954, ubrzo nakon Staljinove smrti, kult li\u010dnosti je i dalje bio veoma jak. Tako\u0111e je do\u0161lo do reorganizacije fakulteta. Godine kada sam upisao, Filozofski fakultet se spojio sa fakultetom za istoriju, Fakultet se zvao Filolo\u0161ko-istorijski, sa rumunskim odeljenjem, odeljenjem za istoriju, odeljenjem za rumunsku istoriju i ruskim odeljenjem. Odseci za strane jezike, francuski, engleski i nema\u010dki, bili su ukinuti.\u201c<\/em><\/p>\n Uprkos peripetijama, univerzitetski profesori su poku\u0161avali da prenesu iskreno znanje novim generacijama \u010dije su profesionalne karijere vec\u0301 bile obele\u017eene politizacijom.<\/p>\n \u201e\u017deleo bih da ka\u017eem da smo imali profesore koji su u potpunosti po\u0161tovali svoj kvalitet kao predava\u010da, kao istori\u010dara. Imali smo profesore, \u010dak i ako ne sve, koji su nas u\u010dili knjigama i u\u010dili nas kako da u\u010dimo. Veoma malo ljudi sada zna da se u tim godinama nije moglo prou\u010davati delo Nikolaja Jorge ili Vasila Parvana, a kamoli Georgija Bratianua. Istakao bih da smo bili heterogeni u pogledu znanja. Neki su dolazili sa boljim znanjem, drugi sa slabijim. Bilo je velikih razlika me\u0111u studentima sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, posebno zato \u0161to su neki imali i manje-vi\u0161e legalne diplome. A onda, i jo\u0161 nekoliko godina nakon toga, naglasak je stavljen na dosije, odnosno na dru\u0161tveno poreklo roditelja, i da li smo bili \u010dlanovi Sindikata radni\u010dke omladine. Veoma malo nas je tada moglo biti \u010dlan komunisti\u010dke partije, Rumunske radni\u010dke partije, kako se tada zvala, i tada sam shvatio da ovi, koliko god ih je bilo malo, imali su donekle obezbe\u0111ena mesta za upis na obrazovanje na fakultetima dru\u0161tvenih nauka\u201c.<\/em><\/p>\n Sovjetski prosvetni savetnici su bili ti koji su se pobrinuli da se nova istorija predaje u skladu sa ideologijom. Jon Agrigoroae:<\/p>\n \u201eU Ja\u0161iju je postojao sovjetski konzulat, postojao je sovjetski kulturni savetnik, koji je imao pravo ili obavezu da kontroli\u0161e nastavu dru\u0161tvenih nauka. Predavanja su morala biti napisana i, na njegov zahtev, mogao ih je videti, kontrolisati i dati svoje mi\u0161ljenje o sadr\u017eaju ovih predmeta. Slu\u010daj pokojnog profesora Konstantina \u010cihodariua je veoma dobro poznat. On je ukazao na potrebu da rumunska vojska interveni\u0161e 1877. godine, na zahtev ruskih komandanata ju\u017eno od Dunava, koji su previ\u0161e napredovali i nisu pokrivali njihovu pozadinu. A onda je veliki knez Nikola zatra\u017eio od princa Karola da odmah preduzme akciju. Postoji jedan \u010duveni telegram u tom pogledu. Profesor \u010cihodariu je pokazao da se neki komandanti ruske vojske nisu pokazali kompetentnim u vo\u0111enju operacija ju\u017eno od Dunava i da se nisu bavili samo vojnim operacijama. Pa, ovo je veoma uznemirilo sovjetski konzulat u Ja\u0161iju, u smislu da je to bilo omalova\u017eavanje ruske vojske. Profesor \u010cihodariu je naglasio da je imao informacije iz dela sovjetske istoriografije. Na \u0161ta mu je odgovoreno da ono \u0161to oni smeju da ka\u017eu, odnosno sovjetska istoriografija, mi ne smemo da ka\u017eemo. Nakon toga, degradiran je sa pozicije vanrednog profesora na poziciju lektora, bio je na ivici izbacivanja iz visokog obrazovanja.\u201c<\/em><\/p>\n Prepisivanje rumunske pro\u0161losti pro\u0161ireno je i na javne spomenike. Jon Agrigoroae:<\/p>\n \u201eBio sam svedok ru\u0161enja statue Titua Majoreskua ispred Univerziteta. Mislim da sam bio student, ne mogu rec\u0301i da li je to bilo 1953. ili 1954. godine. Tamo su bile statue Mihaila Kogalni\u010danua i Mihaja Emineskua, a zatim su napravljene neke izmene. Pored statue Kogalni\u010danua nalazila se statua Majoreskua. Jednostavno je vu\u010dena konopcem i nakon toga bih godinama prolazio pored nje i izbegavao trag koji je na asfaltu ostavila statua koja je pala. Kasnije sam saznao da je istopljena kada je tra\u017eena da bi se vratila na svoje mesto. Bile su to traume, nesumnjivo.\u201c<\/em><\/p>\n Istorija tokom staljinizma je primer izopa\u010denja profesije i istine. Niko ne bi trebalo da prolazi kroz ono \u0161to su pro\u0161li Rumuni i drugi narodi, koji su bili primorani da slede politi\u010dke standarde umesto profesionalnih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U staljinisti\u010dkom univerzumu, nauka je bila ideolo\u0161ki usmerena kao i drugi delovi \u017eivota pojedinaca. Dru\u0161tvene nauke su najvi\u0161e patile, me\u0111u njima i istorija. Na svim nivoima, istorija je bila ponovo napisana i cenzurisana, \u0161to je bio najbla\u017ei oblik represije. Najsuroviji oblik je bio fizi\u010dki, zatvor, gde su zavr\u0161avali va\u017eni rumunski istori\u010dari iz pre 1945. godine. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-954513","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n