Prvog decembra 1918. godine, u Alba Juliji, hiljade Rumuna odobrile su akt ujedinjenja sa Kraljevinom Rumunijom. Tim glasanjem, Transilvanija, Banat, Bukovina, Besarabija i Kraljevina Rumunija postavile su temelje Kraljevine Velike Rumunije. Arhiva Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije \u010duva izuzetan audio dokument. To je glas kardinala Julija Hosua, tada\u0161njeg grkokatoli\u010dkog biskupa, koji je \u010ditao rezolucije Skup\u0161tine okupljenoj publici u Alba Juliji. Utamni\u010den u komunisti\u010dke zatvore, Juliju Hosu je ro\u0111en 1885., a preminuo 1970. godine. Dokument sumira politi\u010dke, ekonomske, dru\u0161tvene i gra\u0111anske te\u017enje Rumuna u to vreme. Snimak je napravljen tajno 1969. godine, godinu dana pre smrti velikog \u010doveka rumunske nacije. Religijska dimenzija je, za kardinala Hosua, bila najva\u017eniji doprinos velikom \u010dinu.<\/p>\n
\u201eBrac\u0301o! \u010cas punoc\u0301e vremena je ovo. Kada Svemoguc\u0301i Bog govori kroz svoj verni narod Svoju pravdu, \u017eednu vekovima. Danas, kroz na\u0161u odluku, ostvaruje se Velika Rumunija, jedna i nedeljiva, radosno govorec\u0301i svim Rumunima na ovim zemljama: zauvek se ujedinjujemo sa maticom, Rumunijom! Ja, sluga Bo\u017eji, episkop Juliju Hosu iz Klu\u017e-Gerle, izgovorio sam ove re\u010di ti\u0161im glasom, ali sa ljubavlju u Tvojoj ljubavi i u Tvojoj milosti, Gospode, koju izliva\u0161 na na\u0161 narod i na na\u0161u zemlju i \u0161titi\u0161 je od svake opasnosti. Da bi se uzdigla u pravednosti i istini.\u201c<\/em><\/p>\n Re\u010di Julijua Hosua, sve\u0161tenika i politi\u010dara velikog uticaja, imale su dimenziju stvarnosti, odnosa sa \u017eeljama svih onih koji su verovali u stvaranje Velike Rumunije.<\/p>\n \u201eNarodna skup\u0161tina svih Rumuna iz Transilvanije, Banata i Vla\u0161ke, okupljena preko svojih ovla\u0161c\u0301enih predstavnika u Alba Juliji 1. decembra 1918. godine, dekretira ujedinjenje tih Rumuna i svih teritorija koje oni naseljavaju sa Rumunijom. Narodna skup\u0161tina posebno progla\u0161ava neotu\u0111ivo pravo rumunske nacije na ceo Banat izme\u0111u reka Mure\u0161, Tisa i Dunav. Narodna skup\u0161tina zadr\u017eava privremenu autonomiju gore pomenutim teritorijama do sazivanja Ustavotvorne skup\u0161tine, na osnovu op\u0161teg prava glasa. U vezi sa tim, kao osnovne principe u formiranju nove rumunske dr\u017eave, Narodna skup\u0161tina progla\u0161ava sledec\u0301e: punu nacionalnu slobodu za sve narode koji \u017eive zajedno, svaki narod c\u0301e biti obrazovan, upravljan i su\u0111en na svom jeziku, od strane pojedinaca iz svog naru\u010dja. Svaki narod c\u0301e dobiti pravo zastupljenosti u zakonodavnim telima i u upravljanju zemljom srazmerno broju pojedinaca koji ga \u010dine. Jednaka prava i puna autonomna sloboda za sve ispovesti u dr\u017eavi. Savr\u0161eno ostvarenje \u010distog demokratskog re\u017eima u svim oblastima javnog \u017eivota, op\u0161te, direktno, jednako, tajno pravo glasa, u op\u0161tinama, srazmerno za oba pola starosti od 21 godine, za zastupljenost u op\u0161tinama, okruzima ili parlamentu. Potpuna sloboda \u0161tampe, udru\u017eivanja i okupljanja, slobodna propaganda svih ljudskih misli, radikalna agrarna reforma bic\u0301e sprovedena uz registraciju svih poseda, posebno onih velikih. Seljaku c\u0301e biti omoguc\u0301eno da stvori imovinu barem onoliko koliko on i njegova porodica mogu da rade. Vodec\u0301i princip ove agrarne politike dat je s jedne strane dru\u0161tvenim izjedna\u010davanjem, a s druge strane unapre\u0111enjem proizvodnje. Industrijskim radnicima su zagarantovana ista prava i prednosti koje su zakonski propisane u najnaprednijim industrijskim dr\u017eavama na Zapadu.\u201c<\/em><\/p>\n Kardinal Juliu Hosu je video taj astralni trenutak sa jasnoc\u0301om, u pore\u0111enju sa vremenom koje je svet u to vreme do\u017eivljavao.<\/p>\n \u201eNarodna skup\u0161tina izra\u017eava svoju \u017eelju da Mirovni kongres dovede do zajedni\u0161tva slobodnih naroda na takav na\u010din da se pravda i sloboda osiguraju za sve narode, velike i male, i da se u buduc\u0301nosti rat elimini\u0161e kao sredstvo regulisanja me\u0111unarodnih odnosa. Rumuni okupljeni u ovoj Narodnoj skup\u0161tini pozdravljaju svoju brac\u0301u u Bukovini, oslobo\u0111enu jarma Austrougarske monarhije i ujedinjenu sa maticom Rumunijom. Narodna skup\u0161tina sa ljubavlju i entuzijazmom pozdravlja oslobo\u0111enje naroda do sada pot\u010dinjenih Austrougarskoj monarhiji, naime \u010dehoslova\u010dke, austronema\u010dke, jugoslovenske, poljske i rusinske nacije, i odlu\u010duje da se ovaj njen pozdrav skrene pa\u017enji svim tim narodima. Narodna skup\u0161tina se ponizno klanja pred sec\u0301anjem na one hrabre Rumune koji su u ovom ratu prolili svoju krv za ostvarenje na\u0161eg ideala, umiruc\u0301i za slobodu i jedinstvo rumunske nacije. Narodna skup\u0161tina izra\u017eava svoju zahvalnost i divljenje savezni\u010dkim silama koje su se, kroz briljantne bitke hrabro borile protiv neprijatelja koji se decenijama pripremao za rat, spasile civilizaciju iz kand\u017ei varvarstva.\u201c<\/em><\/p>\n Re\u010di Julija Hosua doprle su do Rumuna danas kao svedo\u010danstvo o legitimitetu onoga \u0161to je tada ura\u0111eno, za sada\u0161njost i buduc\u0301nost dostojnu \u017ertava koje su podnele generacije Ujedinjenja. One potvr\u0111uju \u010dinjenicu da je ljudska srec\u0301a kada \u017eivi u slobodi zajedno sa svojim vr\u0161njacima i sa manjinama, on je taj koji li\u010dno bira svoju sudbinu, a ne poni\u017eeni i ugnjetavani.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prvog decembra 1918. godine, u Alba Juliji, hiljade Rumuna odobrile su akt ujedinjenja sa Kraljevinom Rumunijom. Tim glasanjem, Transilvanija, Banat, Bukovina, Besarabija i Kraljevina Rumunija postavile su temelje Kraljevine Velike Rumunije. Arhiva Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije \u010duva izuzetan audio dokument. To je glas kardinala Julija Hosua, tada\u0161njeg grkokatoli\u010dkog biskupa, koji je \u010ditao rezolucije […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-955929","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n