Rumunski parlament je, na zajedni\u010dkoj sednici, usvojio nacionalnu strategiju odbrane zemlje za period 2025-2030. Dokument, koji je dobio 314 glasova \u201eza\u201c, 43 \u201eprotiv\u201c i 3 uzdr\u017eana, parlamentarcima je predstavio predsednik zemlje Niku\u0161or Dan. On je, izme\u0111u ostalog, u poglavlju o pretnjama istakao hibridni rat koji Rusija vodi protiv Rumunije i protiv nekoliko evropskih zemalja, korupciju, jaz izme\u0111u ukupne evolucije rumunskog dru\u0161tva i na\u010dina na koji javna uprava reaguje. Nakon predsednikovog izlaganja, odr\u017eane su debate. Tokom svojih govora, parlamentarci PSD-a, stranke na vlasti u koaliciji sa PNL-om, USR-om i UDMR-om, pokazali su da dokument identifikuje rizike, ranjivosti i izazove, ali i isti\u010de moguc\u0301nosti koje mogu transformisati Rumuniju u bezbedniju dr\u017eavu. Zauzvrat, liberali su rekli da se strategija mora sprovesti kroz javne politike, a oni iz USR-a su pomenuli da je najvec\u0301a pretnja Rumuniji re\u017eim u Moskvi. UDMR tako\u0111e podr\u017eava nacionalnu odbrambenu strategiju zemlje i centralni koncept dokumenta o solidarnoj nezavisnosti. Glasovi za strategiju do\u0161li su i od opozicije, AUR je objavila da je dokument, me\u0111utim, trebalo da sadr\u017ei mere za borbu protiv siroma\u0161tva i strategiju bezbednosti hrane i energije. 43 glasa \u201eprotiv\u201c pripadala su poslanicima POT-a i PACE – Rumunija na prvom mestu, koji su kritikovali strategiju i rekli da ona me\u0161a nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje.<\/p>\n
Vladajuc\u0301a koalicija u Bukure\u0161tu slo\u017eila se sa predlogom rektifikacije bud\u017eeta koji je u utorak predstavio ministar finansija Aleksandru Nazare, saop\u0161tio je predsednik Poslani\u010dkog doma, lider PSD-a Sorin Grindeanu. On je precizirao da c\u0301e zdravstvo i saobrac\u0301aj imati najva\u017enija izdvajanja sredstava za pokrivanje dr\u017eavne pomoc\u0301i dodeljene nacionalnoj avio-kompaniji TAROM, nekih odlo\u017eenih plac\u0301anja zdravstvenog osiguranja i nekih subvencija za \u017eeleznicu. \u0160to se ti\u010de novog zakona kojim se reguli\u0161u penzije magistrata, Grindeanu je procenio da bi on mogao biti usvojen sledec\u0301e nedelje, ako se na sednici vec\u0301a u \u010detvrtak izda mi\u0161ljenje Vi\u0161eg saveta magistrata. Podsec\u0301amo da je mi\u0161ljenje Vi\u0161eg saveta konsultativno, ali obavezno da bi nacrt zakona bio progla\u0161en ustavnim. Njegovo odsustvo je upravo bio razlog za\u0161to je Ustavni sud proglasio zakon neustavnim u celini.<\/p>\n
Evropska komisija je u utorak zamrznula postupak prekomernog deficita za Rumuniju nakon \u0161to je utvrdila da vladine mere imaju pozitivne efekte. Me\u0111utim, Rumunija mora da nastavi da primenjuje fiskalne mere koje je usvojila ili najavila kako bi smanjila deficit ispod 3% do 2031. godine. Da je postupak nastavljen, Rumunija bi rizikovala da izgubi evropska sredstva.<\/p>\n
Rumuni \u017eele digitalnu dr\u017eavu koja elimini\u0161e birokratiju i ubrzava modernizaciju javne uprave, pokazuje studija koju je sproveo Institut Ed\u017e. Prema istra\u017eivanju, Rumuni digitalizaciju dr\u017eave povezuju sa prakti\u010dnim i jednostavnim re\u0161enjima kao \u0161to su elektronski potpisi za gra\u0111ane i kompanije i moderni prezentacioni internet sajtovi za ministarstva. Na vrhu o\u010dekivanja su moguc\u0301nost podno\u0161enja zahteva bez odlaska na \u0161alter i veze izme\u0111u baza podataka, \u0161to bi eliminisalo potrebu za potvrdama. 65% ispitanika smatra da su javne institucije slabo digitalizovane, a 75% da su Rumuniji potrebne velike promene. Istovremeno, 84% Rumuna smatra da je tempo sprovo\u0111enja ovog procesa spor ili veoma spor. Studija je sprovedena na reprezentativnom uzorku od preko 2.200 odraslih ispitanika iz Rumunije.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e uskoro imati novi vojni sistem sposoban da obara dronove koji ulaze u nacionalni vazdu\u0161ni prostor. Izjavu je dao komandant snaga Vojske Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Evropi i Africi, general Kristofer Donahju. Posec\u0301ujuc\u0301i vazduhoplovnu bazu Mihail Kogalni\u010danu (jugoistok), zajedno sa ministrom odbrane Jonucom Mo\u0161teanuom, ameri\u010dki general je izjavio da c\u0301e Rumunija uvek ostati centralna figura u ovom delu Alijanse. Poseta Konstanci se dogodila nakon \u0161to je novi ruski dron preleteo nacionalnu teritoriju.<\/p>\n
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pozvao je na oprez u pogledu o\u010dekivanja od ameri\u010dkog predloga za okon\u010danje rata u Ukrajini, rekav\u0161i da plan i dalje zahteva zna\u010dajne pregovore, javlja dpa. Rute je rekao da plan, koji su zajedni\u010dki razmotrile Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Ukrajina, nudi obec\u0301avajuc\u0301e elemente, ali i nere\u0161ena pitanja koja c\u0301e zahtevati dalje diplomatske runde. Ukrajina je u utorak pristala na glavne ta\u010dke mirovnog plana koji su predlo\u017eile SAD, prema re\u010dima obe vlade. Va\u0161ington je pro\u0161le nedelje predstavio plan od 28 ta\u010daka koji je Ukrajina i njeni evropski saveznici kritikovali zbog previ\u0161e odra\u017eavanja ruskih interesa, podsec\u0301a Rojters. Ameri\u010dki, ukrajinski i evropski zvani\u010dnici sastali su se u \u017denevi kako bi razmotrili dokument, a Rute je opisao pregovara\u010dke sesije kao produktivne, ali samo prvi korak ka strukturiranim razgovorima izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Ukrajine.<\/p>\n
Nema\u010dka je ostala najvec\u0301i neto doprinosilac bud\u017eetu Evropske unije u 2024. godini uprkos dugotrajnoj ekonomskoj krizi, iako su njene uplate zna\u010dajno opale u pore\u0111enju sa prethodnim godinama, prema studiji Nema\u010dkog ekonomskog instituta, koju je citirao Rojters. Pro\u0161le godine, najvec\u0301a evropska ekonomija je uplatila 13,1 milijardu evra vi\u0161e u bud\u017eet Evropske unije nego \u0161to je primila. Francuska je bila druga sa neto uplatama u bud\u017eet Evropske unije od 4,8 milijardi evra, a sledi je Italija sa 1,6 milijardi evra. S druge strane, Gr\u010dka je bila najvec\u0301i neto korisnik, sa 3,5 milijardi evra, zatim Poljska sa 2,9 milijardi evra i Rumunija sa 2,7 milijardi evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski parlament je, na zajedni\u010dkoj sednici, usvojio nacionalnu strategiju odbrane zemlje za period 2025-2030. Dokument, koji je dobio 314 glasova \u201eza\u201c, 43 \u201eprotiv\u201c i 3 uzdr\u017eana, parlamentarcima je predstavio predsednik zemlje Niku\u0161or Dan. On je, izme\u0111u ostalog, u poglavlju o pretnjama istakao hibridni rat koji Rusija vodi protiv Rumunije i protiv nekoliko evropskih zemalja, korupciju, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-956024","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n