Rumunski premijer Ilije Bolo\u017ean boravi u zvani\u010dnoj poseti Austriji u sredu i \u010detvrtak, na poziv kancelara Kristijana \u0160tokera. Na putu za Be\u010d, sastao se sa svojim ma\u0111arskim kolegom Viktorom Orbanom u Budimpe\u0161ti. Nakon sastanka, rumunski zvani\u010dnik je rekao da je to bio pragmati\u010dan razgovor o ja\u010danju elektroenergetskih interkonekcija. Poseta Austriji je prvenstveno usmerena na ja\u010danje bilateralnih odnosa i bli\u017eu koordinaciju na regionalnom i evropskom nivou, s obzirom na trenutne izazove u tom podru\u010dju. Saradnja u ekonomskom sektoru bic\u0301e usmerena i na druge oblasti sa potencijalom za povec\u0301anje investicija na oba tr\u017ei\u0161ta. Prema navodima Vlade Bukure\u0161ta, razgovori c\u0301e se baviti i podr\u0161kom Austrije u procesu pristupanja Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane (MApN) objavilo je u sredu da je potpisan ugovor o nabavci lake korvete klase HISAR od turske vlade. Ukupna cena kupovine, prema ugovoru, iznosi 223 miliona evra bez PDV-a i pokriva, pored tro\u0161kova broda, obuku osoblja i paket logisti\u010dke podr\u0161ke. Korveta klase HISAR deo je programa opremanja rumunskih pomorskih snaga, koji ima za cilj da obezbedi sposobnost za izvr\u0161avanje misija za\u0161tite kriti\u010dnih elemenata pomorske infrastrukture, patroliranje, kao i borbene misije. Brod je du\u017eine 99,5 metara, deplasmana 2.300 tona, ima posadu od 104 mornara i kombinovani dizel-elektri\u010dni pogonski sistem. Ima autonomiju od pribli\u017eno 4.500 nauti\u010dkih milja, sposoban je da radi do 21 dan bez povratka u luku.<\/p>\n
Evropski savet i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, javlja BBC. Podsec\u0301a se da je Rusija finansirala svoju kampanju u Ukrajini izvozom fosilnih goriva, a evropske zemlje su ostale va\u017eno tr\u017ei\u0161te, uprkos zna\u010dajnom smanjenju zavisnosti od ruske energije. Evropski savet je saop\u0161tio da sporazum ima za cilj da okon\u010da zavisnost od ruske energije, koju je Evropska unija po\u010dela da smanjuje 2022. godine, ruskom invazijom na Ukrajinu. Pre invazije, Rusija je snabdevala 45% uvoza gasa u Evropskoj uniji, a taj procenat je sada pao na oko 12%. Me\u0111u evropskim zemljama koje i dalje dobijaju ruski gas su Francuska, Belgija i Ma\u0111arska, napominje BBC.<\/p>\n
Nekoliko zemalja NATO-a je u sredu objavilo vi\u0161e od milijardu dolara dodatne vojne pomoc\u0301i za Ukrajinu i pozvalo Moskvu da prestane sa svojim pretnjama i zapo\u010dne ozbiljne pregovore sa Kijevom, javlja Frans pres. Ministri spoljnih poslova NATO-a po\u010deli su sastanak u Briselu dan nakon nove runde razgovora izme\u0111u Rusije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Moskvi, ali bez ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Marka Rubija. U Moskvi nije mogao biti postignut kompromis o centralnom pitanju ukrajinskih teritorija koje je okupirala Rusija, nakon razgovora izme\u0111u izaslanika ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa, Stiva Vitkofa, i ruskog predsednika Vladimira Putina, podsec\u0301a Frans pres. Mirovni pregovori su u toku, \u0161to je dobra stvar, ali istovremeno moramo osigurati da, dok se odvijaju i bez saznanja kada c\u0301e se zavr\u0161iti, Ukrajina bude u najja\u010doj moguc\u0301oj poziciji da nastavi borbu, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.<\/p>\n
Bukure\u0161tanska vlada je u utorak u parlamentu preuzela odgovornost za projekat koji se ti\u010de posebnih penzija za magistrate. Premijer Ilije Bolo\u017ean izjavio je da projekat ispravlja socijalnu nepravdu, stvara pretpostavke za odr\u017eivi penzioni sistem i odgovara na obavezu koju je Rumunija preuzela kroz Nacionalni plan za oporavak\u00a0 i otpornost. Dokument predvi\u0111a da penzija magistrata ne mo\u017ee prec\u0301i 70% poslednje neto plate, a starosna granica za penzionisanje c\u0301e se postepeno povec\u0301avati na 65 godina, sa prelaznim periodom od 15 godina, ra\u010dunajuc\u0301i od 1. januara 2026. godine.<\/p>\n
Preko 100.000 ljudi u 13 gradova i op\u0161tina na jugu Rumunije nema vodu za pic\u0301e u svojim slavinama. Aktivnost nekih medicinskih i \u0161kolskih jedinica u tom podru\u010dju je ozbiljno pogo\u0111ena, a elektrana koja obezbe\u0111uje 10% nacionalne proizvodnje elektri\u010dne energije obustavila je svoj rad. Uzrok su hidrotehni\u010dki radovi na brani u regionu i obilne ki\u0161e poslednjih dana koje su onemoguc\u0301ile pre\u010di\u0161c\u0301avanje vode. Vlasti procenjuju da bi se situacija mogla vratiti u normalu po\u010detkom sledec\u0301e nedelje. Do tada, stanovni\u0161tvo dobija vodu za domac\u0301instva u rezervoarima i fla\u0161iranu vodu za pic\u0301e, \u0111aci u\u010de onlajn, a bolnice vi\u0161e ne primaju pacijente. Medicinske jedinice u Bukure\u0161tu su spremne da preuzmu pacijente iz pogo\u0111enih podru\u010dja. U me\u0111uvremenu, sprovode se provere i utvr\u0111ivanja kako bi se utvrdilo ko je kriv za nastalu situaciju.<\/p>\n
Registracije novih automobila pro\u0161log meseca zabele\u017eile su zna\u010dajan porast od 36% u pore\u0111enju sa istim periodom 2024. godine, saop\u0161tilo je Udru\u017eenje proizvo\u0111a\u010da automobila Rumunije. Prvo mesto u hijerarhiji zauzima lokalni proizvo\u0111a\u010d Da\u010dija, a zatim slede Tojota i \u0160koda sa velikom razlikom. Ukupno gledano, u prvih 11 meseci ove godine, registracije novih automobila su, me\u0111utim, blago opale, za pribli\u017eno 1%, u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine, prelazec\u0301i 135.000 jedinica. Nasuprot tome, zna\u010dajan porast od preko 10% zabele\u017een je kod polovnih automobila, sa 30.000 jedinica vi\u0161e registrovanih u prvih 11 meseci, u pore\u0111enju sa istim periodom 2024. godine.<\/p>\n
Ministarstvo prosvete i istra\u017eivanja u Bukure\u0161tu danas je organizovao ceremoniju dodele nagrada laureatima me\u0111unarodnih i regionalnih olimpijada iz \u0161kolskih predmeta odr\u017eanih u godini koja isti\u010de, nastavnicima koji su ih obu\u010davali i obrazovnim institucijama u kojima u\u010de ili su u\u010dili. Skoro 160 zaslu\u017enih u\u010denika vratilo se sa ovih takmi\u010denja sa preko 200 medalja, nagrada i priznanja. Oni u\u010de u dr\u017eavnim i privatnim \u0161kolama u 29 okruga i u Bukure\u0161tu. Jedno od ove dece je tokom godine osvojilo \u0161est priznanja na olimpijadama, a petoro ima po \u010detiri priznanja. Ukupan fond nagrada je skoro 4,5 miliona leja (ekvivalentno 900 hiljada evra).<\/p>\n
Rumunski premijer Ilije Bolo\u017ean boravi u zvani\u010dnoj poseti Austriji u sredu i \u010detvrtak, na poziv kancelara Kristijana \u0160tokera. Na putu za Be\u010d, sastao se sa svojim ma\u0111arskim kolegom Viktorom Orbanom u Budimpe\u0161ti. Nakon sastanka, rumunski zvani\u010dnik je rekao da je to bio pragmati\u010dan razgovor o ja\u010danju elektroenergetskih interkonekcija. Poseta Austriji je prvenstveno usmerena na ja\u010danje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-958572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n