U crkvenoj istoriji rumunskog prostora, od 16. veka do po\u010detka 19. veka postojala je praksa posvec\u0301ivanja manastira. \u201ePosvec\u0301enje\u201c je ono \u0161to bismo danas nazvali donacijom. Rumunski kne\u017eevi i veliki bojari poklanjali su manastire na teritoriji rumunskih zemalja sa dobrima koja su posedovali hri\u0161c\u0301anskim pravoslavnim manastirskim naseljima na Istoku. Tako je 220 manastirskih mesta posvec\u0301eno Svetoj Gori, Hramu Svetog Groba u Jerusalimu, Aleksandrijskoj patrijar\u0161iji, manastiru Svete Katarine Sinajske i drugim manastirskim naseljima. Od posvec\u0301enih manastira, 130 je bilo u Vla\u0161koj, a 90 u Moldaviji.<\/p>\n
Tudor Dinu je profesor na Univerzitetu u Bukure\u0161tu i autor knjige o posvec\u0301enim manastirima.<\/p>\n
\u201eZnao sam da su Rumuni posve\u0107ivali ove manastire, pre svega, da bi pomogli svojoj brac\u0301i u veri pod muslimanskom vla\u0161c\u0301u. Statisti\u010dki gledano, sada shvatam da je glavni razlog od dvanaest koje navodim bankrot na\u0161ih manastira. Bankrotirali su, a zatim su iz inostranstva pozvani kompetentni upravnici. To je iznena\u0111enje, barem za mene jeste. Postoji mnogo razloga, uklju\u010dujuc\u0301i posete li\u010dnosti sa hri\u0161c\u0301anskog Istoka koje fasciniraju rumunske bojare.\u201c<\/em><\/p>\n Dokumenti koji treba da se istra\u017ee za tako dug vremenski period, 300 godina, donose neka iznena\u0111enja.<\/p>\n \u201ePratio sam ceo obrazac posve\u0107ivanja i raspu\u0161tanja, jer postoje i raspu\u0161tanja. Video sam posve\u0107ivanja koja se obavljaju od sveg srca, video sam zloupotrebljavajuc\u0301a posve\u0107ivanja. Tako\u0111e sam video, a nisam o\u010dekivao, da najve\u0107i period posve\u0107ivanja nije fanariotski period. To je negde izme\u0111u 1620-1635. u Vla\u0161koj i 1665-1680. u Moldaviji. Imamo dovoljno slu\u010dajeva u kojima se fanarioti protive posve\u0107ivanjima. Fanarioti su poku\u0161avali da odr\u017ee krhku ravnote\u017eu sa lokalnim krugovima moc\u0301i. Oko 1800. godine vi\u0161e nisu \u017eeleli nova i nova posve\u0107ivanjima koja bi privukla njihove neprijatelje.\u201c<\/em><\/p>\n Tudor Dinu je posmatrao one u manastirima koje su bile posve\u0107ene i imovinu kojom su upravljali.<\/p>\n \u201eProu\u010davajuc\u0301i \u017eivot u manastirima, do\u0161ao sam do zaklju\u010dka da su, za razliku od zemaljskih manastira, posvec\u0301eni manastiri imali vrlo malo monaha. Statistika koju imamo pokazuje da je vec\u0301ina manastira imala jednog ili dva monaha, naravno Grka. Bilo je i me\u0161ovitih sabora, ali su oni manje va\u017eni. Manastir od pet, \u0161est, deset monaha bio je ogroman. Nasuprot veoma malom broju monaha, postoji ogroman broj vrsta imovine koje su ovi manastiri imali. Nisu postojala samo imanja i vinogradi za koje smo znali, vec\u0301 i \u010ditavi gradovi. Bilo je gradova koji su u potpunosti pripadali jednom manastiru. Dana\u0161nja prestonica Republike Moldavije, Ki\u0161injev, pripadala je u potpunosti manastiru Galata i Jerusalimskoj patrijar\u0161iji. Boto\u0161anj, koji je jedan fanariot poklonio, u potpunosti, Antiohijskoj patrijar\u0161iji preko manastira Svetog Nikole Popauca iz Boto\u0161anja. Jo\u0161 uvek su postojale kr\u010dme, kuc\u0301e, danas bismo ih nazvali bu\u0161otinama nafte, odnosno bu\u0161otinama mazuta. Bilo je kamenoloma, kafana, turskih kupatila, gostionica. Kao takve, mogli bismo okarakterisati ove manastire kao prave grupe kompanija. Iguman koji je sam ili ima dva pomoc\u0301nika suo\u010dava se sa iscrpljujuc\u0301om upravlja\u010dkom aktivno\u0161c\u0301u. Igumani ovih manastira se u velikoj meri bave upravljanjem. Tamo gde ih je vrlo malo, vi\u0161e nemaju vremena za kulturnu aktivnost. O\u010digledno je da kulturna aktivnost postoji u Kotro\u010deniju i Vakare\u0161tiju, gde su postojale ve\u0107i sabori. Ali posebno postoji duhovna i ekonomska aktivnost.\u201c<\/em><\/p>\n Iza prihoda generisanih imovinom osvec\u0301enih manastira stajao je rad nekih ljudi. Tudor Dinu.<\/p>\n \u201ePored monaha i igumana koji je bio generalni direktor, rekli bismo danas, velike kompanije, vidimo one koji su obavljali pravi posao u manastirima. Postojale su dve kategorije. Postojali su takozvani pot\u010dinjeni ili skutelani koji, naj\u010de\u0161c\u0301e, nisu bili lokalno stanovni\u0161tvo jer bi prouzrokovali gubitak za dr\u017eavne finansije. Bili su stranci. U Vla\u0161koj su to uglavnom bili Balkanci, balkanski hri\u0161c\u0301ani, ali je bilo i ma\u0111arskih skutelana. U Moldaviji su dolazili ne samo sa Balkana, vec\u0301 i sa podru\u010dja dana\u0161nje Ukrajine, prema Rusiji i Galiciji, pa su se ljudi \u010desto specijalizovali u zavisnosti od specifi\u010dnosti manastira. Ako se manastir nalazio u vinogradarskom kraju, mnogi su bili vinari. Ako je manastir imao mnogo ko\u0161nica, bili su p\u010delari. Ali drugi su imali potpuno druga\u010dije specijalizacije, u Tri Jerarha srec\u0301emo i prevodioca, tuma\u010da, na jeziku tog doba.\u201c<\/em><\/p>\n Manastiri su tako\u0111e imali robove \u010diji se status razlikovao od jedne ere do druge i od jednog vlasnika do drugog. Tudor Dinu.<\/p>\n \u201eBilo je i robova Roma. Ponekad su veliki manastiri poput Kotro\u010dena ili Radu-vode imali nekoliko stotina du\u0161a. Romski sala\u0161 smatralo se \u010dovekom zajedno sa svojom velikom porodicom koji je nosio najvec\u0301i teret posla i koji je imao na\u010din \u017eivota koji ih je \u010desto dovodio do bekstva. Na\u017ealost, mnogo puta su opati radije dobijali bezbroj nare\u0111enja za tra\u017eenje Roma umesto da im ponude bolje uslove koji bi ih naterali da ostanu na mestu. \u010cesto Romi nisu bili specijalizovani, ali su specijalizacije bile zanimljive. Pored tradicionalnih kova\u010da, kotlara, ciglara, ka\u0161ikara, bilo je mnogo ciganskih kuvara, violinista i ko\u010dija\u0161a.\u201c<\/em><\/p>\n Godine 1863, za vreme vladavine kneza Aleksandra Joana Kuze, uz podr\u0161ku cele politi\u010dke klase, rumunska dr\u017eava je sekularizovala celokupno bogatstvo posve\u0107enih manastira.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U crkvenoj istoriji rumunskog prostora, od 16. veka do po\u010detka 19. veka postojala je praksa posvec\u0301ivanja manastira. \u201ePosvec\u0301enje\u201c je ono \u0161to bismo danas nazvali donacijom. Rumunski kne\u017eevi i veliki bojari poklanjali su manastire na teritoriji rumunskih zemalja sa dobrima koja su posedovali hri\u0161c\u0301anskim pravoslavnim manastirskim naseljima na Istoku. Tako je 220 manastirskih mesta posvec\u0301eno Svetoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-959724","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n