Danas c\u0301emo se upoznati sa nekim od najimpozantnijih srednjovekovnih zamaka u Rumuniji, koji nisu samo jednostavne kamene gra\u0111evine, vec\u0301 prava svedo\u010danstva pro\u0161lih epoha. Za po\u010detak, zaustavljamo se u dolini Prahova, na jugu Rumunije, i posec\u0301ujemo kraljevsko imanje Pele\u0161, arhitektonsku celinu neprocenjive vrednosti. Zamak Pele\u0161 je izgra\u0111en u stilu nema\u010dke renesanse i bio letnja rezidencija kralja Karola I (10. maj 1866 \u2013 10. maj 1881, kralj Rumunije: 10. maj 1881 \u2013 10. oktobar 1914). Poseta Pele\u0161u nije ograni\u010dena samo na rasko\u0161ne dvorane, vec\u0301 uklju\u010duje i prostore koji su dugo bili zatvoreni za javnost.<\/p>\n
Paul Popa, direktor Nacionalnog centra za informisanje i promociju turizma Sinaja, pru\u017ea nam detalje:<\/p>\n
\u201eSvako ko \u017eeli da pro\u0111e kroz celu istoriju zamka mo\u017ee posetiti zamak od prizemlja do potkrovlja. Potkrovlje je bilo zatvoreno 47 godina iz raznih razloga i nije bilo otvoreno za javnost. Turista c\u0301e videti veoma va\u017ene i jedinstvene stvari, mesto malo druga\u010dije od ostatka zamka, malo intimnije i gde su kralji\u010dine dame provodile svoje dane. Kralj Mihai je, u detinjstvu, tamo imao stan. Tu je bio salon, gde su provodili deo dana, tokom \u010dasova crtanja \u00a0koje su kralj, kraljica i bliski prijatelji dr\u017eali u zamku.\u201c<\/em><\/p>\n Na istom imanju, posetioci mogu da se dive i zamku Peli\u0161or, manjoj zgradi, ali posebne lepote, rezidenciji prestolonaslednika Ferdinanda i Marije. On predstavlja iznena\u0111ujuc\u0301i stilski prelaz, buduc\u0301i jasan izraz umetni\u010dke vizije kraljice Marije, koja je prostor transformisala u umetni\u010dko delo u stilu secesije.<\/p>\n \u201eZamak Peli\u0161or je ostao kakav je bio. Kraljica Marija je prihvatila stil secesije i ostavila svoj trag na zamku, koji, iako spolja veoma podsec\u0301a na zamak Pele\u0161, iznutra je sasvim druga pri\u010da. To je jedini zamak potpuno u stilu secesije u Rumuniji. Kralji\u010dino srce je tako\u0111e doneto ovde, kako je \u017eelela, da ostane blizu ljudi koje je toliko volela. Srce kraljice Marije sme\u0161teno je u sobi koja se kraljici najvi\u0161e dopadala, koju je u potpunosti ona kreirala, u Zlatnom salonu zamka Peli\u0161or. Prekriven je zastavama Rumunije i Velike Britanije, podsec\u0301ajuc\u0301i na britansko poreklo na\u0161e kraljice. Na neki na\u010din, poseta zamku Peli\u0161or c\u0301e jo\u0161 jednom promeniti sliku koju posetilac ima, putujuc\u0301i od nema\u010dke renesanse do secesije, kroz mno\u0161tvo stilova i epoha, koji odu\u0161evljavaju.\u201c <\/em><\/p>\n Na\u0161e putovanje se nastavlja ka centru Rumunije. Ovde zamak Bran ostaje jedna od najposec\u0301enijih turisti\u010dkih atrakcija. Iako se naj\u010de\u0161c\u0301e povezuje sa mitom o Drakuli, njegova prava istorija je bogata, povezana sa Teutonskim vitezovima, vojvodama i, kasnije, kraljicom Marijom od Rumunije (ro\u0111ena 29. oktobra 1875, Istvel Park, A\u0161ford, Kent, Engleska \u2013 umrla 18. jula 1938, zamak Peli\u0161or, Sinaja, Kraljevina Rumunija). Kompleks je vremenom imao velike investicije kako bi se pobolj\u0161alo iskustvo posetilaca.<\/p>\n Aleksandru Prisku, direktor marketinga, govori nam o stalnim naporima za razvoj podru\u010dja.<\/p>\n \u201eMislim da od 2009. do danas nije pro\u0161la godina u kojoj nismo vodili razgovore i realizovali projekte za razvoj imanja, imanja Bran. Ima ih mnogo. Neki su vi\u0161e a neki manje vidljivi javnosti. Ovde govorimo o restauraciji krova. Mo\u017eda je ju\u017ena fasada, me\u0111utim, bila projekat koji je imao prili\u010dno visok stepen vidljivosti. Ali bilo je i drugih sa vidljivim uticajem, naime Vremenski tunel. Uvo\u0111enje lifta koji se spu\u0161ta iz unutra\u0161njeg dvori\u0161ta zamka, iz prizemlja zamka, do Kraljevskog parka u turisti\u010dki krug. To je putovanje od 34 metra, kroz stenu. Zatim, restauracija \u010cajd\u017einice i njeno uklju\u010divanje u turisti\u010dki krug i restauracija Administratorske kuc\u0301e. Treba istac\u0301i i izlo\u017ebu \u201eIstorija straha u Transilvaniji\u201c, izlo\u017ebu koja je realizovana 2020. godine tokom meseci karantina i koja je transformisala \u010detvrti sprat zamka u veliku izlo\u017ebu, u kojoj se javnosti predstavljaju likovi iz rumunske mitologije. Zamak Bran, dugi niz godina, bila je jedina turisti\u010dka atrakcija, jedini muzej otvoren 7 dana u nedelji, bez izuzetka. Otvoren je i na Bo\u017eic\u0301 ili Novu godinu.\u201c<\/em><\/p>\n Na kraju, krec\u0301emo ka zapadnoj Transilvaniji, u Hunedoaru, da bismo se divili zamku Korvin, koji se smatra jednim od najlep\u0161ih srednjovekovnih zamaka na svetu. To je impozantna gra\u0111evina, sa bastionima, kulama i impresivnim dvori\u0161tem. To je tako\u0111e pravi ulazak u srednjovekovni \u017eivot. Turisti mogu da istra\u017ee odbrambene strukture i vredne dekorativne elemente, ali i podru\u010dja koja \u010duvaju sec\u0301anje na pri\u010de koje su se prenosile kroz vekove, o \u010demu saznajemo od Sorina Tinkua, direktora Muzeja Zamka Korvin.<\/p>\n \u201ePosetilac zamka sti\u017ee do fontane spomenika, sa veoma poznatom legendom. Ona govori o izgradnji ove fontane od strane tri turska zarobljenika koji su 15 godina kopali u dolomitnom kre\u010dnjaku kako bi do\u0161li do podzemnih voda. Me\u0111utim, po zavr\u0161etku radova, njihova poslednja \u017eelja, da budu oslobo\u0111eni, nije ispunjena, vec\u0301 su pogubljeni. Jedan od njih je napisao na zidovima zamka, kako legenda ka\u017ee: \u201eImate vodu, nemate srca.\u201c Od fontane, posetilac mo\u017ee posetiti gotski lapidarijum, gde se mo\u017ee diviti niz gotskih komponenti uklonjenih sa zidina zamka tokom restauracija iz 19. i 20. veka, a dalje se sti\u017ee do takozvane Artiljerijske terase ili Bastiona za municiju, jo\u0161 jedne gra\u0111evine iz 17. veka, ali i Medve\u0111e jame. Ovo je dvori\u0161te na ivici zamka, sa krvavom legendom koja nam govori da su se ovde dr\u017eali medvedi, a zarobljenici dovedeni u zamak bacani su unutra da bi im postali hrana.\u201c<\/em><\/p>\n Ova utvr\u0111enja nisu samo nezaboravne turisti\u010dke destinacije, vec\u0301 istinske lekcije iz istorije i svedo\u010danstva fascinantnih epoha, pozivajuc\u0301i na istra\u017eivanje i otkric\u0301a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas c\u0301emo se upoznati sa nekim od najimpozantnijih srednjovekovnih zamaka u Rumuniji, koji nisu samo jednostavne kamene gra\u0111evine, vec\u0301 prava svedo\u010danstva pro\u0161lih epoha. Za po\u010detak, zaustavljamo se u dolini Prahova, na jugu Rumunije, i posec\u0301ujemo kraljevsko imanje Pele\u0161, arhitektonsku celinu neprocenjive vrednosti. Zamak Pele\u0161 je izgra\u0111en u stilu nema\u010dke renesanse i bio letnja rezidencija kralja […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":958055,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-959726","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n