Javna je tajna da rumunskoj privredi ne cvetaju ru\u017ee, pa ni stanovni\u0161tvu koje se suo\u010dava sa visokom inflacijom, najve\u0107om u Evropskoj uniji. Ni preduzetnicima koji se \u017eale na inflatorne pritiske i tvrde da ekonomska i politi\u010dka nestabilnost ne uliva solidne nade u budu\u0107e poslovanje, tako da moraju da budu veoma oprezni kada je re\u0107 o investicijama. Nije lako ni vlastima koje imaju zadatak da pronadju prave odgovore u ovoj slo\u017eenoj situaciji. Razlog za ovakvu situaciju je jednostavan: smanjenje potro\u0161nje koje je u poslednjim godinama bila glavni motor ekonomskog rasta u vreme visoke inflacije i ovogodi\u0161njih pove\u0107anja poreza i akciza. Sem toga, dr\u017eava se ve\u0107 nekoliko godina suo\u010dava i sa visokim bud\u017eetskim deficitom. Prema zvani\u010dnim podacima stopa inflacije u Rumuniji u novembru je bila tri puta ve\u0107a od prose\u010dne inflacije u Evropskoj uniji i Narodna banka Rumunije posle liberalizacije cene energije i pove\u0107anja pdv-a prognozira rast inflacije do kraja godine. Kristijan Paun, profesor Akademije ekonomskih nauka ka\u017ee: ,,Bez sumnje, u prvim mesecima godi\u0161nja inflacija osta\u0107e visoka jer imamo ovaj avgustovski efekat. Do jula ili avgusta se ne\u0107emo izvu\u010di, ima\u0107emo visoku inflaciju zbog posledica drugog polugodi\u0161ta pro\u0161le godine. Ako \u0107emo na po\u010detku godine imati nove poreze, bi\u0107e efekata i na cene. Rumunija \u0107e ostati dr\u017eava sa visokom inflacijom. Ova inflacija pridoda\u0107e se pro\u0161logodi\u0161njoj, drugim re\u010dima ovo zna\u010di porez na porez koji \u0107e pogadjati naro\u010dito stanovnike sa ni\u017eim primanjima. \u017divotni standard stanovnika bi\u0107e ozbiljno uzdrman. \u2019\u2019<\/p>\n
Jesenje prognoze Evropske komisije dokazuju da, posle usvojenih mera \u0161tednje sa ciljem da se smanji bud\u017eetski deficit, najve\u0107i u Evropskoj uniji, privreda Rumunije ulazi u period usporavanja rasta u naredne dve godine. Brisel je dodao da \u0107e ove mere, koje se smatraju presudnim za stabilizaciju javnih finansija, omogu\u010diti zdrav i opipljiv ekonomski rast u 2027. godini. U medjuvremenu mere \u0161tedje pogodi\u0107e kompanije i stanovni\u0161tvo u 2026. godini kada \u0107e privredni rast najverovatnije biti skroman, od svega 1%. Finansijski analiti\u010dari u Bukure\u0161tu o\u010dekuju privredni rast od 1% ili \u010dak ne\u0161to manji. Prema istra\u017eivanju javnog mnjenja neprofitne organizacije CFA Rumunije pojedini analiti\u010dari nagove\u0161tavaju \u010dak i recesiju. Prema analizi, smanji\u0107e se stopa inflacije sa 9,8% u oktobru teku\u0107e godine na 6% pri kraju 2026., a bud\u017eetski deficit mogao \u00a0bi da prema\u0161i 8,5% u 2025. godini i da se smanji idu\u0107e godine na 7% bruto dru\u0161tvenog proizvoda. U svojoj analizi guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je nedavno izrazio uverenje da posle negativnog rasta u tre\u0107em tromese\u0107ju ekonomija Rumunije ne\u0107e registrovati dva uzastopna tromese\u0107ja sa ovakvim trendom. Profesor Kristijan Paun ka\u017ee: ,,U skladu sa tehni\u010dkom definicijom, kada se bele\u017ee dva uzastopna tromese\u0107ja sa realnim smanjenjem privrednog rasta, imamo recesiju. Mi ve\u0107 imamo jedno tromese\u0107je. Mo\u017eda se u \u010detvrtom, u periodu zimskih praznika, ra\u010duna na ve\u0107u potro\u0161nju. Ali, sa druge strane treba re\u0107i da u ovom \u010detvrtom tromese\u0107ju poljoprivreda stagnira, jer u ovom periodu ovde nemamo mnogo dodate vrednosti. Pa ni gradjevinarstvu u zimskom periodu. U ovim oblastima ima\u0107emo manji bruto dru\u0161tveni proizvod u III i IV tromese\u0107ju. Iako mo\u017eda ne\u0107emo bele\u017eiti tehni\u010dku recesiju, ekonomski rast ne\u0107e biti ve\u0107i od 1%. Odnosno od samo jedne \u00a0tre\u0107ine predvidjenog rasta na po\u010detku godine kada smo izradili dr\u017eavni bud\u017eet. Suo\u010di\u0107emo se sa stagflacijom u ekonomiji, odnosno stagnacijom sa inflacijom, \u00a0u mnogim ekonomskim sektorima porud\u017ebina je sve manje, a prodaja opada. U ovakvim situacijama plate u privatnom sektoru ne mogu da dr\u017ee korak sa stopom inflacije. \u2019\u2019<\/p>\n
Profesor Kristijan Paun ka\u017ee da \u0107e se smanjiti kupovna mo\u0107 privatne ekonomije i zaposlenih u privatnom sektoru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Javna je tajna da rumunskoj privredi ne cvetaju ru\u017ee, pa ni stanovni\u0161tvu koje se suo\u010dava sa visokom inflacijom, najve\u0107om u Evropskoj uniji. Ni preduzetnicima koji se \u017eale na inflatorne pritiske i tvrde da ekonomska i politi\u010dka nestabilnost ne uliva solidne nade u budu\u0107e poslovanje, tako da moraju da budu veoma oprezni kada je re\u0107 o […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":927614,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[147712,167457,181806],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-960334","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-inflacija","tag-recesija","tag-stagflacija"],"acf":[],"yoast_head":"\n