Vi\u0161e od jedne decenije, Rumuni su odr\u017eavali ekonomiju kroz potro\u0161nju. Bilo je mnogo zamerki vladi zbog samozadovoljstva u takvoj situaciji, umesto da podsti\u010de, na primer, izvoz ili investicije. Podaci Nacionalnog instituta za statistiku za oktobar ove godine, me\u0111utim, ukazuju na veliku promenu: maloprodaja je smanjena, kako u odnosu na prethodni mesec, tako i u odnosu na pro\u0161lu godinu. To je prva statisti\u010dka potvrda \u010dinjenice da je \u201ezvezda\u201c ekonomskog rasta \u2013 potro\u0161nja \u2013 izgubila snagu, izme\u0111u ostalog i na pozadini stupanja na snagu, leta ove godine, drasti\u010dnih mera \u0161tednje usmerenih na smanjenje ogromnog deficita zemlje. Prema podacima Nacionalnog institute za statistiku (INS), obim maloprodajnog prometa (bez motornih vozila i motocikala) smanjen je u oktobru za 1,1% u odnosu na septembar i za 4% u odnosu na oktobar 2024. Smanjenje je generalizovano: hrana, neprehrambena roba, goriva… A, prema re\u010dima stru\u010dnjaka, to zna\u010di da su Rumuni smanjili osnovne kupovine, bilo odlaganjem, bilo promenom potro\u0161a\u010dke korpe ili fokusiranjem na ni\u017ee cene i jeftinije proizvode. Onlajn publikacija Hotnews napominje da su rumunski potro\u0161a\u010di godinama bili \u201enepoznati heroji\u201c ekonomije. Sada je tim \u201eherojima\u201c potreban odmor i, u odsustvu sna\u017enog impulsa iz industrije ili iz usluga sa visokom dodatom vredno\u0161c\u0301u, ekonomija c\u0301e ostati ranjiva. Nacionalna banka Rumunije potvr\u0111uje ono \u0161to su statisti\u010dari rekli. U Izve\u0161taju o stabilnosti objavljenom u utorak, BNR navodi da trenutno potro\u0161nja Rumuna prema\u0161uje njihove prihode, a vi\u0161ak se finansira ili iz prethodno akumulirane \u0161tednje ili putem kredita, kao rezultat usvojenih fiskalnih mera, ali i u kontekstu visoke inflacije i skromnog razvoja ekonomske aktivnosti. Ali nisu samo ljudi ti koji tro\u0161e vi\u0161e nego \u0161to zara\u0111uju, vec\u0301 i dr\u017eava. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), trgovinski deficit Rumunije je nastavio da raste ove godine i dostigao je skoro 28 milijardi evra, \u0161to je za oko 276 miliona evra vi\u0161e nego pro\u0161le godine. Izvoz je povec\u0301an za 4,3%, ali je i uvoz povec\u0301an za 3,4% u pore\u0111enju sa pro\u0161lom godinom. Analiti\u010dari isti\u010du da je, s jedne strane, veliki deo uvoza namenjen proizvodnji ili ishrani rumunskog izvoza, ali, s druge strane, postoje i sektori u kojima Rumunija bele\u017ei hroni\u010dne deficite, kao \u0161to su hemijski proizvodi ili prehrambena industrija, gde bi trebalo preduzeti mere kako bi domac\u0301a proizvodnja pokrila vec\u0301i deo potro\u0161nje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e od jedne decenije, Rumuni su odr\u017eavali ekonomiju kroz potro\u0161nju. Bilo je mnogo zamerki vladi zbog samozadovoljstva u takvoj situaciji, umesto da podsti\u010de, na primer, izvoz ili investicije. Podaci Nacionalnog instituta za statistiku za oktobar ove godine, me\u0111utim, ukazuju na veliku promenu: maloprodaja je smanjena, kako u odnosu na prethodni mesec, tako i u odnosu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":711059,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-961671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n