Kako javlja agencija Tanjug predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010dic\u0301 razgovarao je 10. decembra telefonom sa svojim rumunskim kolegom Niku\u0161orom Danom o va\u017enim bilateralnim pitanjima. Vu\u010dic\u0301 je na Instagramu napisao da dve zemlje povezuje vekovno prijateljstvo, zbli\u017eavanje i saradnja u svim oblastima i izrazio uverenje da jo\u0161 uvek postoji mnogo prostora za ja\u010danje politi\u010dkog dijaloga i vidljiv napredak u dinami\u010dno razvijajuc\u0301im ekonomskim odnosima. Posebnu pa\u017enju posvec\u0301ujemo velikim energetskim projektima koji doprinose bezbednosti i stabilnosti obe dr\u017eave. Jedan od najzna\u010dajnijih projekata je autoput Beograd-Temi\u0161var, kojim c\u0301emo povezati dva grada putovanjima od samo jednog sata, a ruta c\u0301e dodatno oja\u010dati na\u0161e veze i olak\u0161ati \u017eivot gra\u0111anima sa obe strane granice, napisao je Vu\u010dic\u0301. On je izjavio da pristupanje Evropskoj uniji ostaje strate\u0161ki cilj Srbije. Postavili smo kraj 2026. godine kao rok za zavr\u0161etak svih neophodnih reformi i zahvalni smo Rumuniji na podr\u0161ci ovom procesu i na spremnosti da podeli svoje iskustvo, napomenuo je predsednik Srbije. Istovremeno, Vu\u010dic\u0301 je zahvalio Rumuniji na doslednoj i principijelnoj podr\u0161ci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kao i na stavu o nepriznavanju Kosova.<\/p>\n
Kulturni centar Saveza Srba u Temi\u0161varu bio je domac\u0301in sve\u010danog predstavljanja drugog, revidiranog i pro\u0161irenog izdanja knjige \u201eSrpski identitet\u201c. Doga\u0111aj je odr\u017ean 11. decembra, saop\u0161tio je Savez Srba u Rumuniji.<\/p>\n
Muzej savremene umetnosti u Podgorici otvorio je 11. decembra 2025. godine izlo\u017ebu \u201eMuzej koji tek treba da bude\u201c – me\u0111unarodnu izlo\u017ebu koja razmi\u0161lja o muzejima kao fluidnim, promenljivim prostorima koji odra\u017eavaju i odgovaraju na nemirne tokove savremenog dru\u0161tva. Rumunski savremeni umetnik Dan Per\u017eovski ima izlo\u017eene radove na izlo\u017ebi, zajedno sa drugim me\u0111unarodnim umetnicima. Otvaranju izlo\u017ebe \u201eMuzej koji tek treba da bude\u201c prethodio je razgovor sa umetnicima Antonom Vidoklom i Danom Per\u017eovskijem – razgovor o njihovom dugogodi\u0161njem istra\u017eivanju, saradnji sa institucijama i ulozi umetnosti u oblikovanju kolektivnog imaginarnog. Dan Per\u017eovski je vizuelni umetnik, ilustrator, karikaturista, pisac i performans umetnik iz Rumunije. Njegova dela su izlagana u presti\u017enim muzejima \u0161irom sveta, kao \u0161to su Tejt Modern (London), MoMA (Njujork), Muzej Ludvig u Kelnu.<\/p>\n
Pridru\u017eujemo se projektu solidarnosti umetnika rumunskog dru\u0161tva sa \u017ertvama nasilja nad \u017eenama, koji sprovodi Filharmonija \u0110or\u0111e Enesku uz u\u010de\u0161c\u0301e maestra Lorensa Fostera, saop\u0161tila je Ambasada Rumunije u Srbiji. Pitanje agresije nad \u017eenama ti\u010de se svih nas, predstavljajuc\u0301i simptom ravnodu\u0161nosti i pasivnosti u dru\u0161tvu. Rumunski umetnici nam pokazuju da svako od nas snosi odgovornost da zaustavi netoleranciju u zajednici u kojoj \u017eivimo, ali i priliku da promenimo stereotipe i spre\u010dimo nasilje nad \u017eenama. U duhu kampanje Filharmonije \u0110or\u0111e Enesku, pozivamo vas da ne skrec\u0301ete pogled i da, sopstvenim sredstvima, dajete primer empatije i inkluzije, dodaje Ambasada Rumunije u Beogradu.<\/p>\n
Nedavno je u Temi\u0161varu odr\u017eana promocija prvog toma trilogije \u201eEnciklopedija Banatika\u201c, \u010diji je autor Adrijan Badesku iz Temi\u0161vara. Prvi deo toma obuhvata istoriju milenijuma od vojvode Glada, koji je vladao dana\u0161njom teritorijom Banata u prvoj polovini 10. veka, do 1867. godine, kada je pokrajina postala deo kraljevine Ugarske, u okviru dualisti\u010dke Habzbur\u0161ke monarhije. Deset vekova istorije, inovacija, duhovnosti i kulturnog identiteta regiona fokusirano je na 110 li\u010dnosti iz Banata, prikazanih u ovom prvom tomu trilogije, \u010dija c\u0301e sledec\u0301a dva toma, u pripremi, sti\u0107i do na\u0161ih dana. Otilija Hede\u0161an, profesorka rumunske civilizacije na Zapadnom univerzitetu u Temi\u0161varu i koordinatorka Istra\u017eiva\u010dkog centra za kulturno nasle\u0111e i antropologiju, izjavila je da iako imamo enciklopedije Rumunije, li\u010dnosti iz razli\u010ditih oblasti ili \u010dak re\u010dnike knji\u017eevnosti iz Banata, takva enciklopedija pokrajine je do sada nedostajala. Mislim da je vec\u0301ina li\u010dnosti Banata premalo poznata. U slu\u010daju nekih li\u010dnosti, postoji zvani\u010dno priznanje, ali to nije udvostru\u010deno saznanjem o zna\u010daju aktivnosti doti\u010dne osobe. To je knjiga u kojoj su okupljeni pisci razli\u010ditih jezika, umetnici, nau\u010dnici, in\u017eenjeri, vojnici, ljudi koji su bili uklju\u010deni u politi\u010dke aktivnosti iz jednog ili drugog perioda, objasnila je Hede\u0161an. Sve ove li\u010dnosti su imale ulogu i ostavile trag na Banat; od kompozitora, kao \u0161to su Josif Ivanovi\u010d, sa kompozicijom \u201eDunavski valovi\u201c ili Jon Vidu, u duhovnoj oblasti imamo tri sveca \u010dija su imena vezana za Banat – Svetog Josifa Novog iz Parto\u0161a, Svetog Teodora (Srbina) i katolika Gerard iz \u010cenada, koji su doprineli hristijanizaciji Banata i obrazovanju dece, jer su oni gradili i \u0161kole. Tu su i episkopi, poput Lonovic\u0301a, koji su otvorili prve fakultete na teritoriji dana\u0161nje Rumunije. Dr Dumitru Bagdasar je izveo prve neurohirur\u0161ke intervencije, u improvizovanim uslovima u bolnici iz \u017dombolja (1929-1931), govorimo o Andreju Mo\u0107oniju i Vic\u0301encijuu Babe\u0161u, osniva\u010dima Rumunske akademije, Nikolausu Lenauu, koga ne samo Rumuni, vec\u0301 i Austrija, smatraju najvec\u0301im austrijskim romanti\u010dnim pesnikom, rekao je Adrijan Badesku. Ilustracije za knjigu je obezbedio vizuelni umetnik Sorin Bijan, koji je stvorio 110 portreta ugljem, na osnovu opisa iz knjiga pri\u010da, \u0161tampa i po\u0161tanskih markica. Najte\u017ei je bio prvi lik, Glad, jer nije bilo originalnih slika ili nov\u010dic\u0301a sa njegovim likom, ka\u017ee umetnik.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako javlja agencija Tanjug predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010dic\u0301 razgovarao je 10. decembra telefonom sa svojim rumunskim kolegom Niku\u0161orom Danom o va\u017enim bilateralnim pitanjima. Vu\u010dic\u0301 je na Instagramu napisao da dve zemlje povezuje vekovno prijateljstvo, zbli\u017eavanje i saradnja u svim oblastima i izrazio uverenje da jo\u0161 uvek postoji mnogo prostora za ja\u010danje politi\u010dkog dijaloga i vidljiv […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30,105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-962976","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n