Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan danas je otputovao u Brisel, gde c\u0301e prisustvovati na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. U \u010detvrtak i petak pridru\u017eic\u0301e se liderima dr\u017eava \u010dlanica okupljenim na zasedanju Evropskog saveta, koji c\u0301e raspravljati o situaciji u Ukrajini, sa fokusom na \u010dvrste i kredibilne bezbednosne garancije za Kijev i diplomatske napore za postizanje pravednog i trajnog mira. Predsednik Dan, koji je u\u010destvovao na samitu u Helsinkiju dr\u017eava \u010dlanica sa isto\u010dnog krila NATO-a, izjavio je da c\u0301e Rusija ostati pretnja \u010dak i ako se postigne sporazum o prekidu vatre sa Ukrajinom. Rumunski predsednik je rekao da Finska, \u0160vedska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska \u017eele da tra\u017ee ja\u010di bud\u017eet EU, posebno namenjen zemljama koje se grani\u010de sa Rusijom. Zalo\u017eio se za kori\u0161c\u0301enje svih moguc\u0301nosti koje Rumunija vec\u0301 ima od EU i NATO-a kako bi oja\u010dala svoju bezbednost i imala koristi od sredstava koja c\u0301e saveznici izdvojiti u tu svrhu.<\/p>\n
Senat u Bukure\u0161tu usvojio je, kao telo za dono\u0161enje odluka, zakonodavni i institucionalni okvir koji je razvila Vlada za upravljanje sredstvima namenjenim modernizaciji kapaciteta nacionalne odbrambene industrije. Re\u010d je o sprovo\u0111enju zajedni\u010dkog programa pod nazivom \u201eAkcija za evropsku bezbednost\u201c, a ovaj novac c\u0301e, pored Ministarstva nacionalne odbrane, koristiti i drugim institucijama kao \u0161to su Ministarstva saobrac\u0301aja, Unutra\u0161njih poslova, rumunska obave\u0161tajna sli\u017eba (SRI) ili Generalni inspektorat za vanredne situacije. Prema re\u010dima vlasti, usvajanjem ovog dokumenta, Rumunija vi\u0161e nec\u0301e biti samo uvoznik bezbednosti, vec\u0301 c\u0301e uspostaviti i svoje interne mehanizme kako bi rumunske kompanije mogle da u\u010destvuju u velikim evropskim projektima u toj oblasti.<\/p>\n
Biv\u0161i rumunski ministar saobrac\u0301aja Razvan Kuk i jedan biznismen privedeni su u utorak na 24 sata u okviru istrage u predmetu korupcije. Istraga je usmerena na sumnje za davanje mita i sau\u010desni\u0161tvo. Prema re\u010dima tu\u017eilaca Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije, vrednost mita iznosila je 6% od okvirnog ugovora o javnoj nabavci u vrednosti od 23 miliona leja ( skoro 4,5 miliona evra) rumunskog automobilskog registra. Krivi\u010dno delo navodno je po\u010dinjeno u periodu od septembra do novembra ove godine. Osumnji\u010deni bic\u0301e danas izvedeni pred Sud u Bukure\u0161tu sa predlogom za preventivni pritvor u trajanju od 30 dana.<\/p>\n
U Temi\u0161varu, u zapadnoj Rumuniji, danas je dan \u017ealosti u znak sec\u0301anja na heroje-mu\u010denike antikomunisti\u010dke Revolucije 1989. godine. Ovih dana, udru\u017eenja revolucionara zajedno sa lokalnim i okru\u017enim administracijama, organizuju komemorativne manifestacije kako bi odali po\u010dast onima koji su izgubili \u017eivote, i setili se doga\u0111aja koji su zapo\u010deli u gradu na reci Bega, a zatim se pro\u0161irili po celoj zemlji i doveli do pada komunisti\u010dke diktature Nikolaea \u010cau\u0161eskua. U zgradi Opere zakazane su izlo\u017ebe, promocije knjiga, koncerti i projekcije filmova. U utorak uve\u010de, na Trgu pobede zapaljene su svec\u0301e besmrtnosti, a u ponoc\u0301 je odr\u017eana slu\u017eba u Crkvi mu\u010denika. Tako\u0111e u utorak, odr\u017ean je tradicionalni Mar\u0161 heroja, koji je organizovalo Udru\u017eenje navija\u010da lokalnog fudbalskog tima. Gradona\u010delnik Temi\u0161vara, Dominik Fric, izjavio je da doga\u0111aji od pre 36 godina sve vi\u0161e postaju istorija, dok odgovornost novih generacija mora da raste prema vrednostima demokratije i prema onima koji su sproveli revoluciju. Gradona\u010delnik je naglasio da Temi\u0161var mora biti svetionik slobode, borbe za humanost i evropske vrednosti.<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije u Evropskoj uniji pala je na 2,4% u novembru, sa 2,5% prethodnog meseca, a Rumunija i dalje ostaje zemlja sa najvi\u0161om inflacijom, sa godi\u0161njim rastom cena od 8,6%, pokazuju podaci koje je u sredu objavio Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat).
\nPro\u0161log meseca, zemlje \u010dlanice EU sa najni\u017eim godi\u0161njim stopama inflacije bile su: Kipar (0,1%), Francuska (0,8%) i Italija (1,1%). Na suprotnom kraju, odnosno dr\u017eave \u010dlanice EU sa najvi\u0161im stopama inflacije bile su Rumunija (8,6%), Estonija (4,7%) i Hrvatska (4,3%).\u201c<\/p>\n
Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (populisti\u010dka) saop\u0161tila je da je Senatu podnela predlog za pokretanje odgovornosti usmeren na aktivnosti ministra unutra\u0161njih poslova, Katalina Predojua. Potpisnici kritikuju produ\u017eeno zadr\u017eavanje vr\u0161ilaca du\u017enosti na \u010delu policijskih inspektorata, kao i ono \u0161to smatraju me\u0161anjem u konkurse za rukovodec\u0301e pozicije. Ovaj predlog c\u0301e biti raspravljen i stavljen na glasanje u ponedeljak. Alijansa za Ujedinjenje Rumuna je tako\u0111e podnela Poslani\u010dkom domu predlog za pokretanje odgovornosti protiv drugog ministra, ministra pravde, Radua Marineskua, u kojem potpisnici osu\u0111uju ono \u0161to nazivaju \u201evelikim upravlja\u010dkim neuspehom u obezbe\u0111ivanju efikasnog, predvidljivog i pravednog \u010dina pravosu\u0111a\u201c. Ovaj predlog c\u0301e tako\u0111e biti predstavljen i stavljen na glasanje u ponedeljak.<\/p>\n
U Rumuniji, zajednica Deklik i nevladina organizacija Fanki Sitizens prikupile su oko 200.000 potpisa podr\u0161ke za peticiju koju su pokrenuli i u kojoj zahtevaju izmenu zakona o pravosu\u0111u. Aktivisti su Senatu predstavili nekoliko predloga i nazna\u010dili moguc\u0301u po\u010detnu ta\u010dku u reformi sistema, naime ukidanje posebnog odeljenja za istra\u017ene sudije. Predstavnici organizacija civilnog dru\u0161tva imali su radni sastanak sa predsednikom Senata, Mir\u010dom Abrudeanom, u kontekstu kontroverzi u javnosti koje su usledile nakon disfunkcija u pravosudnom sistemu, prikazanih u dokumentarcu \u201eRecorder\u201c. Abrudean je u saop\u0161tenju naveo da su signali zabrinjavajuc\u0301i i da se moraju tretirati sa maksimalnom ozbiljno\u0161c\u0301u.<\/p>\n
Evropska komisija je objavila da \u017eeli da odustane od cilja zabrane motora sa unutra\u0161njim sagorevanjem od 2035. godine u korist elektri\u010dnih. Takozvani \u201epaket automobila\u201c, koji je Komisija predstavila u utorak, omoguc\u0301ava proizvo\u0111a\u010dima fleksibilnost u proizvodnji, sa deklarisanim ciljem da se uravnote\u017ee potrebe klasi\u010dne automobilske industrije i da se podstaknu inovacije i konkurentnost u oblasti elektri\u010dnih vozila. Hibridni automobili, kao i efikasni motori sa unutra\u0161njim sagorevanjem, mo\u0107i \u0107e da se prodaju i posle 2035. godine, pod uslovom da proizvo\u0111a\u010di ispune odre\u0111ene kriterijume.<\/p>\n
Ujedinjeni odbori za odbranu Parlamenta Rumunije dali su pozitivno mi\u0161ljenje na izve\u0161taj o radu Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu za 2024. godinu. Jedno od poglavlja odnosilo se na otkazivanje predsedni\u010dkih izbora odr\u017eanih u novembru pro\u0161le godine. Predsednik Odbora za odbranu Poslani\u010dkog doma, Mihaj Veber, izjavio je na kraju sastanka da je do\u0161lo do me\u0161anja dr\u017eavnih i nedr\u017eavnih aktera u izborni proces, favorizujuc\u0301i jednog kandidata. Tokom debata, \u010dlanovi odbora procenili su ulogu Vrhovnog saveta za odbranu zemlje (CSAT-) u strate\u0161koj koordinaciji Nacionalnog odbrambenog sistema, kao i mere usvojene za ja\u010danje rumunskog odbrambenog polo\u017eaja na isto\u010dnom krilu NATO-a i nastavak procesa vojne modernizacije. Tako\u0111e je razmatran zahtev Ministarstva odbrane za odobrenje pokretanja pregovora o okvirnom sporazumu o pru\u017eanju usluga izme\u0111u Ministarstva odbrane Rumunije (MApN) i kompanije Lockheed Martin, koji se odnosi na funkcionisanje Evropskog centra za obuku pilota F-16. Sporazum na 60 meseci obuhvata obuku leta\u010dkog osoblja, odr\u017eavanje aviona i integrisanu logisti\u010dku podr\u0161ku. Po\u010dev od 1. januara 2026. godine, Rumunija c\u0301e preuzeti punu odgovornost za rad Evropskog centra za obuku.<\/p>\n
Lideri stranaka koje \u010dine vladajuc\u0301u koaliciju u Bukure\u0161tu (PSD, PNL, USR i UDMR) sastaju se danas na napetom sastanku, nakon \u0161to su Socijaldemokrate glasale za predlog za pokretanje odgovornosti protiv ministra u kabinetu \u010diji su i sami deo. Predsednik PSD Sorin Grindeanu objasnio je da je to glasanje protiv onoga \u0161to je nazvao katastrofalnim upravljanjem ministarke za \u017eivotnu sredinu USR, Dijane Buzojanu. S druge strane, PNL, UDMR i USR tvrde da je do\u0161lo do kr\u0161enja koalicionog protokola. Portparol USR-a Kristijan Zajdler optu\u017eio je \u010dlanove PSD-a da podr\u017eavaju predlog za odgovornost kao na\u010din protivljenja reformama i prikrivanja nesposobnosti nekih zvani\u010dnika koje su imenovali Socijaldemokrate. Pozvao je stranke na vlasti da se fokusiraju na upravljanje. O\u010dekuje se da c\u0301e na dana\u0161njem sastanku biti razmatrana i reforma javne uprave, dugo odlo\u017eena zbog neslaganja izme\u0111u stranaka \u010dlanica. Lider PSD-a rekao je da c\u0301e stranka koju on predvodi doc\u0301i na sastanak sa novim ekonomskim predlozima, kao \u0161to je povec\u0301anje minimalne zarade 2026. godine, i da c\u0301e odgovor na njih uticati na odluku Socijaldemokrata da li c\u0301e ostati deo koalicije ili ne.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan podneo je \u017ealbu Ustavnom sudu protiv zakona koji propisuje da najmanje 40% sportista koji nastupaju u jednom timu u zvani\u010dnim nacionalnim takmi\u010denjima moraju biti Rumuni. On smatra da normativni akt kr\u0161i princip nediskriminacije i slobodnog kretanja radnika, zagarantovan i Ustavom i evropskim ugovorima, time \u0161to se direktno odnosi na dr\u017eavljanstvo sportista. Pored toga, predsednik tvrdi da zakon uti\u010de na pravo na rad evropskih sportista ograni\u010davanjem njihovog pristupa nacionalnim takmi\u010denjima, i ne ispunjava zahteve kvaliteta i jasno\u0107e, uklju\u010duju\u0107i uvo\u0111enje prekr\u0161ajnih sankcija koje prevazilaze op\u0161ti okvir predvi\u0111en va\u017ee\u0107im zakonodavstvom.<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave uvele su potpunu pomorsku blokadu Venecuele, saop\u0161tio je ameri\u010dki predsednik Donald Tramp. U poruci objavljenoj na internetu naveo je da su blokadom obuhva\u0107eni svi tankeri koji plove ka Venecueli ili isplovljavaju iz te ju\u017enoameri\u010dke zemlje. Tramp je tako\u0111e rekao da c\u0301e blokada biti okon\u010dana kada Karakas vrati naftu, teritorije i robu koju je navodno ukrao od Sjedinjenih Dr\u017eava. Nedavno su ameri\u010dke oru\u017eane snage zaplenile jedan tanker u blizini obala Venecuele, a administracija u Va\u0161ingtonu saop\u0161tila je da \u0107e zadr\u017eati prevezeni sirovi naftni derivat. Nafta je glavni izvor prihoda Venecuele, koja je, pod embargom od 2019. godine, primorana da svoju proizvodnju prodaje na crnom tr\u017ei\u0161tu po ni\u017eim cenama. Bela ku\u0107a tvrdi da re\u017eim Nikolasa Madura koristi prihod od nafte za finansiranje narkoterorizma, trgovine ljudima, ubistva i otmica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan danas je otputovao u Brisel, gde c\u0301e prisustvovati na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. U \u010detvrtak i petak pridru\u017eic\u0301e se liderima dr\u017eava \u010dlanica okupljenim na zasedanju Evropskog saveta, koji c\u0301e raspravljati o situaciji u Ukrajini, sa fokusom na \u010dvrste i kredibilne bezbednosne garancije za Kijev i diplomatske napore za postizanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-963418","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n