Povratak miliardera Donalda Trampa u Belu Ku\u0107u uzdrmao je ceo svet. Stari i novi predsedmik SAD, koji najvi\u0161e voli ulogu najmo\u010dnijeg \u010doveka na svetu, nikoga ne ostavja ravnodu\u0161nim. Sa svojim nepredvidljivim i grubim stilom u unutra\u0161njim i spoljnim poslovima, lider Bele ku\u0107e generisao je skoro svuda ili odu\u0161evljenje ili repulziju. U SAD jedan federalni sudija naredio je Trampovoj administraciji da povu\u010de rasporedjene snage Nacionalne garde bez saglasnosti lokalnih demokratskih vlasti u Los Andjelesu, drugom najve\u0107em gradu SAD, gde su odr\u017eani protesti protiv imigracione policije. Tramp je izazvao i potrese na svim tr\u017ei\u0161tima nakon odluke da pove\u0107a carine na uvoz proizvoda i usluga u SAD, uveren da \u0107e na ovaj na\u010din oporaviti ameri\u010dku ekonomiju i otvarati nova radna mesta za Amerikance. Komentatori koji sa distance analiziraju Trampa tvrde da Tramp \u017eeli da dobije Nobelovu nagradu za mir. Njegov tim i on sam tvrde da zaslu\u017euje ovu nagradu, jer je uspe\u0161no posredovao u pregovorima ljutih neprijatelja Jermenije i Azerbejd\u017eana, Indije i Paksitana, Kambodje i Tajlanda. U Evropi Tramp ne u\u017eiva velike simpatije u Briselu, pa ni u prestonicama drugih zemalja kandidata. U Novoj strategija bezbednosti Bele ku\u0107e navodi se da stari kontinent ima skoro nepremostive probleme, da se suo\u010dava sa privrednim padom, prekomernim propisima, podrivanjem identiteta i suvereniteta nacionalnih dr\u017eava i zajedno sa nelegalnom migracijom preti evropskoj civilizaciji, cenzuri\u0161e slobodno izra\u017eavanje mi\u0161ljenja, onemogu\u0107ava politi\u010dku opoziciju i evropksi lideri imaju nerealna o\u010dekivanja podr\u017eavaju\u0107i Kijev u \u00a0ratu sa Rusijom. Ako se sada\u0161nji trendovi nastave, Evropu ne\u0107emo prepoznati u narednih 20 godina ili \u010dak i manje-zaklju\u010duju ameri\u010dki stratezi.<\/p>\n
<\/p>\n
Podr\u017eava\u017eemo Ukrajinu do pobede-ka\u017eu mnogi evropski politi\u010dari koji su dosledno podr\u017eavali napadnutu Ukrajinu od strane Ruske Federacije pre skoro \u010detiri godine. Koncepti su sve nejasniji jer niko ne mo\u017ee objasniti \u0161ta zna\u010di pobeda Ukrajine, pa ni koje su ukrajinske granice. Ruski agresori napreduju polako ali konstantno. Oko jedne petine medjunarodno priznate ukrajinske teritorije je pod ruskom okupacijom. Ruski vojnici i dalje bombarduju i ubijaju decu, \u017eene i starce. Pri karju godine Andrij Jermak je podneo ostavku na du\u017enost \u0161efa Biroa Ukrajinskog predsedni\u0161tva posle velike korupcijske afere. Ova epizoda dokazuje pukotine u modelu vlasti formirane u ratnim godinama, centralizovanom modelu zavisnom od li\u010dne lojalnosti i su\u017eenog jezgra oko predsednika, gde je Jermak postao neophodna figura- ka\u017ee jedan od analiti\u010dara iz susedne Rumunije koji ima i ukrajinsko dr\u017eavljanstvo. Ostaje da se vidi ako je re\u010d o realnoj prestrukturaciji ili samo o simboli\u010dnom demar\u0161u sa ciljem da se ubla\u017ei javno nezadovoljstvo i odla\u017eu pitanja o na\u010dinu na koji funkcioni\u0161e vlast u Kijevu u vreme rata.<\/p>\n
<\/p>\n
Ralativni mir uspostavljen je u Pojasu Gaze nakon odustajanja izraelske vojske od ubijanja ljudi u palestinskoj enklavi. U teroristi\u010dkom napadu islamisti\u010dkog pokreta Hamas 7. oktobra 2023 godine, bez presedana u istoriji, na teritoriji Izraela poginulo je vi\u0161e od 1200 ljudi. Reakcija izraelske dr\u017eave izazvala je smrt vi\u0161e od 70 000 ljudi, ve\u0107inom civila, prema podacima administracije Pojasa Gaze, podaci koji su prema Organizaciji ujedinjenih nacija verodostojni. Dobroobave\u0161teni novinari u Gazi tvrde da se 30 000 be\u017eivotnih tela nalaze i sada pod ru\u0161evinama bombardovanih zgrada.<\/p>\n
<\/p>\n
Medjunarodni krivi\u010dni sud izdao je nalog za hap\u0161enje 76-godi\u0161njeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pod optu\u017ebom za ratne zlo\u010dine i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti u Pojasu gaze i predsednika Rusije 73. godi\u0161njeg Vladimira Putina za sli\u010dne bestijalnosti u Ukrajini. Sada obojca obavljaju iste du\u017enosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Skoro dve tre\u0107ina francuskih ispitanika izjasnilo se u sonda\u017ei za ostavku predsednika Emanuela Makrona. 56% se izjasnilo i za raspu\u0161tanje Parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora. Francuska je u samo tri godine imala 5 kabineta.<\/p>\n
U decembru u Bugarskoj pala je i koaliciona vlada na \u010delu sa Rosenom Jeliazkovom. Posle sedam parlamentarnih izbora u manje od \u010detiri godine, \u010detvorostrana\u010dka vlada Jeliazkova inaugurisana je na po\u010detku 2025. godine. Bugarska, najsiroma\u0161nija zemlja Evropske unije, posta\u0107e \u010dlanica evro zone 1. januara 2026. godine.<\/p>\n
<\/p>\n
Dobitnica Nobelove nagrade za mir, liderka venecuelanske opozicije Korina Ma\u010dado pre\u0161la je trnovit put do Osla, gde joj je dodeljena nagrada-javlja rumunski radio servis pozivaju\u0107i se na zapadne izvore. 58. godi\u0161nja Ma\u010dado putovala je tajno iz Karakasa preko Atlantika punih 10 sati. Iz Venecuele je morala da prodje 10 kontrolnih punktova vojske autoritarnog predsednika Nikolasa Madura. Krenula je iz Venecuela ribarskim \u010damcem, nastavila put brodom ameri\u010dke nevladine organizacije specijalizovane za izvla\u010denje osoba. Stacionirane ameri\u010dke snage za borbu protiv droge pored Veneceuele obave\u0161tene su ranije o operaciji izvla\u010denja Korine Ma\u010dado da ne bi kojim slu\u010dajem napale dobitnicu Nobela. Posle 13-14 sati tim je dobitnicu Nobelove nagrade ukrcao u Avion sa destinaciom Oslo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Povratak miliardera Donalda Trampa u Belu Ku\u0107u uzdrmao je ceo svet. Stari i novi predsedmik SAD, koji najvi\u0161e voli ulogu najmo\u010dnijeg \u010doveka na svetu, nikoga ne ostavja ravnodu\u0161nim. Sa svojim nepredvidljivim i grubim stilom u unutra\u0161njim i spoljnim poslovima, lider Bele ku\u0107e generisao je skoro svuda ili odu\u0161evljenje ili repulziju. U SAD jedan federalni sudija […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":892473,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[157774,182387,182388,182389],"coauthors":[113297,115863],"class_list":["post-963460","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje","tag-donal-tramp","tag-glavni-spoljnopoliticki-dogadjaji-godine","tag-korina-macado","tag-pojas-gaze"],"acf":[],"yoast_head":"\n