Potreba Evropske unije za ja\u010danjem odbrambenog kapaciteta postaje sve akutnija. Geopoliti\u010dke evolucije, uklju\u010duju\u0107i ovde i rat u Ukrajini, rastu\u0107a globalna konkurencija ili zaokret u bezbednosnim politikama SAD nala\u017eu Briselu opredeljenje za sna\u017eniji, koherentniji i medjuoperativniji model odbrane. Unija polazi od strate\u0161ke potrebe da smanji zavinost od aktera kada je re\u010d o bezbednosti svoje teritorije. NATO ostaje i dalje glavni stub evropske odbrane, ali zemlje \u010dlanice su svesne da bez koordinisanih i velikih usmerenih investicija Evropa rizikuje da ostane vulnerabilna na konvencionalne, hibridne, sajber i energetske pretnje. I tako je nastao koncept strete\u0103ke autonomije, ne kao udaljavanje od Severnoatlanske alijanse, ve\u0107 kao dodatni kapacitet. Najnovija konkretna inicijativa je takodzvani vojni \u0160engen, na predlog Evropske komisije, fokusiran na saznanju da mobilnost, presudna kada je potrebno vreme za reakciju, i logistika mogu da odlu\u010de ishod jedne vojne operacije. Treba da imamo adekvatan lek, ka\u017ee novinar i vojni analiti\u010dar Radu Tudor: ,,Pretnje rastu i rat i dalje traje. Rusija je za bezbednost evropskog kontinenta najve\u0107a pretnja i mi moramo da reagujemo br\u017ee. Trenutno razli\u010ditim brzinama realizujemo projekte vojne mobilnosti, ali i postavljanje odbrambenih sistema na isto\u010dnom krilu NATO-a. Za dolazak 50 tenkova Lekler u Rumuniji potrebno je mnogo vremena. U slu\u010daju ruske provokacije NATO-a, potrebno je da skratimo ovo vreme, jer nije dovoljno samo prepozicioniranje snaga i tehnike. Potrebno je da iz 31 \u010dlanice NATO-a stignu snage, tehnika, oru\u017eije, municija i logistika, ovde mislim na Rumuniju, Poljsku ili balti\u010dke zemlje. Ja smatram da Evropska komisija treba da usvoji-i to brzo-obavezuju\u0107a pravila za sve \u010dlanice, pravila koje treba primeniti u roku od 12 meseci. Rok je potreban za izmene pojedinih sporazuma, zakonskih elemenata i prilagodjavanje infrastrukture transportnim kapacitetima te\u0161kog naoru\u017eanja.\u2019\u2019<\/p>\n
Vojni \u0160engen ima \u010detiri cilja-brzo kretanje snaga i opreme unutar Evropske unije, smanjenje transnacionalne birokratije, prilagodjavanje civilne infrastrukture vojnim potrebama i br\u017ee reakcije u kriznim situacijama. U skladu sa predlogom Komisije, zemlje \u010dlanice u mirnodopsko vreme treba da dozvole prolazak vojnih snaga na njihovim teritorijama u roku od tri dana i u samo 6 sati u hitnim situacijama, sa pojednostavljenim carinskim formalnostima i samo na bazi jedne notifikacije medju dr\u017eavama. Pritisak krize u Ukrajini i agresivnost Rusije obavezuje Evropu na ovaj napor, koji pre svega treba oja\u010da kapacitet odvra\u0107anja, ka\u017ee spoljnopoliti\u010dki analiti\u010dar Viktor Bo\u0161tinaru, biv\u0161i \u010dlan Bezbednosne i odbrambene komisije Evropskog parlamenta; ,,Evropa nije opredeljena za nikakvu ofanzivnu akciju, suprotno izjavama Putina ili Peskova. Evropa mora da ima ubedljiv kapacitet odvra\u0107anja od napada. I na ovom planu vidljivi su odredjeni pomaci. Sa jedne strane prvi put Evropa ula\u017ee novac u odbrambeni kapacitet, \u0161to se do sada nije de\u0161avalo. Da bi evropski projekat uspeo, postoji samo jedan uslov, a to je solidan odbrambeni kapacitet. U drugom redu potrebno je da se Evropa anga\u017euje u proizvodnji konkurentske vojne opreme koja bi parirala ruskoj pretnji, i istovremeno bar delimi\u010dno smanjila zavisnost od ameri\u010dkih dobavlja\u010da. U tre\u0107em redu br\u017ee nego \u0161to smo se pro\u0161le godine nadali po\u010dinje realizacija ambicioznog programa izgradnje civilne in\u017eenjerije sa dvostrukom namenom, odnosno izgradnja \u017eelezni\u010dke i drumske infrastrukture sposobne da zadovolji civilni i odbrambeni sektor. Odnosno autoputevi, \u017eeleznica i mostovi koji bi omogu\u010dili transport vojne opreme i ljudstva do potencijalnih zona sukoba i to u najkra\u0107em roku. U evropskoj odbrambenoj industriji svedoci smo zna\u010dajnih konstrukcija, sporazuma o saradanji ili spajanjima kompanija u klju\u010dnim oblastima\u2019\u2019.<\/p>\n
Ve\u0107a vojna mobilnost zna\u010di i pobolj\u0161anje infrastrukture u zemljama \u010dlanicama kao i hitni mehanizam koji bi Savet Evropske unije mogao da aktivira kada je u kriznim situacijama potreban preme\u0161taj velikih konvoja specifi\u010dne vojne tehnike.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Potreba Evropske unije za ja\u010danjem odbrambenog kapaciteta postaje sve akutnija. Geopoliti\u010dke evolucije, uklju\u010duju\u0107i ovde i rat u Ukrajini, rastu\u0107a globalna konkurencija ili zaokret u bezbednosnim politikama SAD nala\u017eu Briselu opredeljenje za sna\u017eniji, koherentniji i medjuoperativniji model odbrane. Unija polazi od strate\u0161ke potrebe da smanji zavinost od aktera kada je re\u010d o bezbednosti svoje teritorije. NATO […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":954073,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-963557","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n