\u010cetvorostrana\u010dka vladajuc\u0301a koalicija u Bukure\u0161tu postigla je u sredu dogovor o povec\u0301anju minimalne zarade u privredi po\u010dev od 1. jula 2026. godine. Minimalna zarada bi dostigla 4.325 leja, \u0161to je ekvivalentno oko 865 evra. Tako\u0111e je utvr\u0111eno smanjenje rashoda na nivou centralne administracije za 10%, bez uticaja na nivo osnovnih plata. Za lokalnu administraciju, prethodna odluka vladajuc\u0301e koalicije da smanji broj postojec\u0301ih radnih mesta za 30% u svim administrativno-teritorijalnim jedinicama, sa maksimalnim ko\u010denjem od 20%, \u0161to zna\u010di efektivno smanjenje, na nivou cele zemlje, od 10%. Paralelno sa tim, do 31. decembra bic\u0301e utvr\u0111eni novi lokalni porezi i takse \u2013 u nekim slu\u010dajevima, dvostruki \u2013 koje c\u0301e stanovni\u0161tvo morati da plac\u0301a dr\u017eavi po\u010dev od sledec\u0301e godine, a odluke o tome bic\u0301e saop\u0161tene odeljenjima za javne finansije. Liberalni premijer Ilije Bolo\u017ean ka\u017ee da je ova mera trebalo da se preduzme pre tri godine i da je bila obaveza i u okviru Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR), ali oni koji su bili u vladi nisu \u017eeleli da se time bave. A, po\u0161to su mere \u0161tednje uvedene od leta, kako bi se smanjio ogroman deficit Rumunije, uglavnom opteretile stanovni\u0161tvo, PSD, PNL, USR i UDMR su sada objavili da tako\u0111e razmatraju smanjenje od 10% pau\u0161alne sume \u2013 ina\u010de veoma zna\u010dajne \u2013 koju senatori i poslanici primaju, kao i nivoa subvencija koje primaju politi\u010dke stranke. S druge strane, minimalni porez na promet bic\u0301e smanjen na 0,5% po\u010dev od 1. januara 2026. i bic\u0301e ukinut 2027. godine. Vladajuc\u0301a koalicija u Bukure\u0161tu je tako\u0111e utvrdila da mere za stimulisanje ekonomije treba detaljno razraditi pre usvajanja bud\u017eeta za sledec\u0301u godinu, kako bi bile uklju\u010dene u njega. Minimalni porez na promet treba ukinuti, a minimalnu zaradu povec\u0301ati u skladu sa inflacijom \u2013 mi\u0161ljenje je finansijski analiti\u010dar Adrijan Kodirla\u0161u, predsednik Udru\u017eenja CFA Romania, organizacije investicionih stru\u010dnjaka. Porez je \u0161tetan i za zaposlene i za kompanije, zbog \u010dega su kompanije u automobilskom sektoru ili trgovci vec\u0301 najavile svoj odlazak iz Rumunije \u2013 ka\u017ee on. \u0160to se ti\u010de obi\u010dnih ljudi, najte\u017ee su pogo\u0111eni, naravno, oni sa niskim prihodima, za koje plac\u0301anje hrane ili komunalnih usluga postaje veliki problem. Me\u0111utim, na makro nivou, nagli pad potro\u0161nje poslednjih meseci mogao bi da gurne Rumuniju u tehni\u010dku recesiju, \u0161to predstavlja signal usporavanja ekonomije koji uti\u010de na investicije i tr\u017ei\u0161te rada. Sindikalci, me\u0111utim, nisu zadovoljni merama ili obja\u0161njenjima vlade. Po njihovom mi\u0161ljenju o\u010digledno je da, trenutno svaka stranka u koaliciji predla\u017ee mere za re\u0161avanje problema svoje bira\u010dke baze, a ne mere za oporavak ekonomije i tr\u017ei\u0161ta rada.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cetvorostrana\u010dka vladajuc\u0301a koalicija u Bukure\u0161tu postigla je u sredu dogovor o povec\u0301anju minimalne zarade u privredi po\u010dev od 1. jula 2026. godine. Minimalna zarada bi dostigla 4.325 leja, \u0161to je ekvivalentno oko 865 evra. Tako\u0111e je utvr\u0111eno smanjenje rashoda na nivou centralne administracije za 10%, bez uticaja na nivo osnovnih plata. Za lokalnu administraciju, prethodna […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":783878,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-963793","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n