Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, razgovarao je u ponedeljak sa grupom biv\u0161ih i sada\u0161njih sudija i tu\u017eilaca o pitanjima u pravosu\u0111u. Me\u0111u problemima na koje su magistraci ukazali nalaze se potreba za hitnom izmenom zakona o pravosu\u0111u usvojenih 2022. godine, postojanje \u201eoligarhijskog sistema\u201c na vrhu, naro\u010dito u Visokom kasacionom sudu i Vrhovnom savetu sudstva, kao i bliskost pojedinih sudija sa politi\u010dkim akterima. Drugi prijavljeni problemi odnose na zloupotrebe Sudske inspekcije protiv nepodobnih sudija i tu\u017eilaca, na\u010din na koji se sprovode raspore\u0111ivanja i delegiranja, kao i pritisake koje rukovodstvo Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNK) vr\u0161i na neke tu\u017eioce. Predsednik Dan je rekao da c\u0301e se diskusije nastaviti i da mnoge od prijavljenih stvari zahtevaju provere koje c\u0301e trajati du\u017ee. Izjavio je da c\u0301e u januaru pokrenuti konsultacije me\u0111u sudijama i tu\u017eiocima, u obliku referenduma, kako bi se utvrdilo da li Vrhovni savet sudstva deluje u javnom interesu ili u interesu jedne grupe unutar pravosudnog sistema. Ukoliko magistraci ocene da Vrhovni savet sudstva radi za dobrobit zajednice, diskusije c\u0301e se nastaviti u zakonodavnoj vlasti, ali ako, naprotiv, odgovor bude da deluje u interesu struke, tada \u0107e Visoki savet sudstva (CSM) hitno oti\u0107i, naglasio je predsednik. Kao reakciju na inicijativu predsednika, CSM je istakao da, u svom ustavnom svojstvu garanta nezavisnosti pravosu\u0111a, svoja ovla\u0161\u0107enja obavlja autonomno i da ne\u0107e tolerisati bilo kakav oblik me\u0161anja, direktnog ili indirektnog, u rad sudske vlasti.<\/p>\n
Bilateralni odnosi izme\u0111u Rumunije i Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske republike, prete\u017eno rumunskog govornog podru\u010dja) predstavljaju najja\u010de diplomatsko partnerstvo izme\u0111u dve zemlje na svetu, rekla je ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Oana Coju, koja je u ponedeljak bila u radnoj poseti Ki\u0161injevu. Oana Coju, koja se sastala sa svojim moldavskim kolegom Mihajem Pop\u0161ojem, naglasila je da je trgovina pre\u0161la prag od 3 milijarde evra i da Bukure\u0161t ostaje \u010dvrst pristalica evropskih integracija Moldavije. Istakla je napredak strate\u0161kih infrastrukturnih projekata i osvrnula se na intenzivnu saradnju u oblastima obrazovanja i kulture. U regionalnom kontekstu, Oana Coju pomenula je nastavak saradnje u trilateralnom formatu Rumunija-Republika Moldavija-Ukrajina, nagla\u0161avajuc\u0301i da c\u0301e Rumunija u prvom kvartalu 2026. godine biti domac\u0301in sastanka ministara spoljnih poslova u formatu \u201eOdeski trougao\u201c, \u010dija c\u0301e glavna tema biti obnova Ukrajine i podr\u0161ka regionalnim investicijama. Mihaj Pop\u0161oj je, zauzvrat, izjavio da je Rumunija \u201eubedljivo najbli\u017ea dr\u017eava\u201c Republici Moldaviji i njen glavni podr\u017eavalac u procesu evropskih integracija, ja\u010danja bezbednosti i ekonomskog razvoja.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu se danas nastavlja niz javnih manifestacija povodom obele\u017eavanja 36 godina od Decembarske revolucije 1989. godine. Odr\u017eane su vojne i verske ceremonije kod Spomenika herojima Revolucije na Trgu Revolucije, u Rumunskom radiju i kod spomenika Trojica padobranaca kod Rumunske javne televizije. Komemorativne manifestacije u znak sec\u0301anja na one koji su izgubili \u017eivot tokom Revolucije odr\u017eani su i u nedelju \u0161irom zemlje. Na Groblju heroja u glavnom gradu odr\u017eana je verska slu\u017eba i odata je pomen svima koji su poginuli za slobodu pre 36 godina. Ro\u0111aci heroja, revolucionari i predstavnici dr\u017eavnih institucija u\u010destvovali su u sli\u010dnim doga\u0111ajima odr\u017eanim u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e plac\u0301ati 55 miliona evra godi\u0161ne, po\u010dev od 2028. godine, za kamatu na zajam koji je Evropska unija odobrila Ukrajini koju su napale ruske trupe. Ukupno 90 milijardi evra koje su odobrile dr\u017eave \u010dlanice trebalo bi da pomogne Ukrajini da se odupre ruskoj agresiji u naredne dve godine. Glavni iznos c\u0301e, na kraju, morati da plati Rusija, kao ratnu od\u0161tetu, a kako bi se osiguralo da c\u0301e Moskva izmiriti ove tro\u0161kove, Unija je blokirala rusku imovinu u vrednosti od 200 milijardi evra, koja je vec\u0301 bila zamrznuta na njenoj teritoriji. Dopisnik Radija Rumunija iz Brisela navodi da \u0107e Evropska unija, po\u010dev od 2027. godine, pla\u0107ati samo kamate na ovaj zajam, koje \u0107e tada iznositi oko milijardu evra godi\u0161nje. Nakon toga, po\u010dev od 2028. godine, kamate c\u0301e pokrivati ceo iznos od 90 milijardi evra kredita – oko 3 milijarde godi\u0161nje. Tro\u0161kovi kamata bic\u0301e podeljeni me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanica i pla\u0107an u zavisnosti od bruto domac\u0301eg proizvoda svake dr\u017eave. Ma\u0111arska, Slova\u010dka i \u010ce\u0161ka Republika su odlu\u010dile da ne u\u010destvuju u ovom kolektivnom poduhvatu. Bruto udeo BDP-a Rumunije u ukupnom evropskom BDP-u iznosi 1,7%, ali prilago\u0111eni udeo za pla\u0107anje kamata raste na 1,9% od ukupnog iznosa.<\/p>\n
Tri \u010detvrtine Rumuna smatra da se zemlja kre\u0107e u pogre\u0161nom pravcu, dok samo 21% veruje da je taj smer ispravan, pokazuje istra\u017eivanje javnog mnjenja koje je u decembru sproveo institut CURS. Oko trec\u0301ine gra\u0111ana Rumunije navodi da se njihova finansijska situacija donekle pogor\u0161ala, a 23% tvrdi da se zna\u010dajno pogor\u0161ala. Vi\u0161e od polovine ispitanika, ta\u010dnije 51%, o\u010dekuje zna\u010dajna povec\u0301anja cena u narednoj godini. Kada je re\u010d o imid\u017eu institucija, vojska je na prvom mestu sa 81% pozitivnih ocena, zatim slede crkva sa 76% i vatrogasna slu\u017eba sa 65%. Na suprotnom polu nalaze se pravosu\u0111e, koje pozitivno ocenjuje samo 24% ispitanika, Parlament sa 25%, kao i Vlada i Ustavni sud sa po 26%. Istra\u017eivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.067 punoletnih osoba, starosti 18 godina i vi\u0161e, putem intervjua licem u lice u domovima ispitanika, izme\u0111u 10. i 19. decembra 2025. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, razgovarao je u ponedeljak sa grupom biv\u0161ih i sada\u0161njih sudija i tu\u017eilaca o pitanjima u pravosu\u0111u. Me\u0111u problemima na koje su magistraci ukazali nalaze se potreba za hitnom izmenom zakona o pravosu\u0111u usvojenih 2022. godine, postojanje \u201eoligarhijskog sistema\u201c na vrhu, naro\u010dito u Visokom kasacionom sudu i Vrhovnom savetu sudstva, kao i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-965020","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n