Bud\u017eetski deficit Rumunije dostigao je 6,4% BDP-a nakon prvih 11 meseci ove godine, \u0161to je predstavlja smanjenje u odnosu na deficit zabele\u017een u istom periodu pro\u0161le godine, koji je iznosio 7,15% BDP-a. Prema podacima Ministarstva finansija, prihodi su iznosili skoro 592 milijarde leja (oko 118 milijardi evra), a rashodi preko 713 milijardi leja (preko 142 milijarde evra). Cilj bud\u017eetskog deficita za celu godinu je 8,4% BDP-a, odnosno 159,8 milijardi leja (oko 32 milijarde evra).<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije danas je ponovo odlo\u017eio, zbog nedostatka kvoruma, raspravu o zahtevu koji je podneo Vrhovni kasacioni i pravosudni sud u vezi sa novim predlogom vlade Ilije Bolo\u017eana o reformi penzija sudija i tu\u017eilaca. Odluka u ovom slu\u010daju ve\u0107 je dva puta odlo\u017eena, poslednji put u nedelju, zbog nedostatka kvoruma, nakon \u0161to su neki od sudija, tokom sednice napustile salu i nisu se vratili. Novi predlog izmena penzija magistrata, koji je usvojila vlada, predvi\u0111a postepeno pove\u0107anje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina, kao i da iznos penzije ne mo\u017ee prelaziti 70 odsto neto zarade ostvarene u poslednjem mesecu rada. Vrhovni sud, me\u0111utim, smatra da se na taj na\u010din naru\u0161ava nezavisnost pravosu\u0111a i da bi sudije bile diskriminisane u odnosu na druge korisnike slu\u017ebenih penzija.Trenutno magistrati mogu da se penzioni\u0161u ve\u0107 sa 48 godina, a iznos penzije mo\u017ee biti jednak plati. Prvi poku\u0161aj vlade da ukloni ovu dru\u0161tvenu nepravdu, koju, kako je naveo premijer Ilije Bolo\u017ean, ekonomija vi\u0161e ne mo\u017ee da podr\u017ei, Ustavni sud je odbacio u oktobru, tako\u0111e po zahtevu Vrhovnog kasacionog suda i suda pravde. Razlog za to bio je \u0161to vlada u roku predvi\u0111enom zakonom, nije zatra\u017eila savetodavno, vec\u0301 obavezno mi\u0161ljenje Vrhovnog saveta sudstva.<\/p>\n
Vi\u0161e od 8.000 vanrednih situacija zabele\u017eeno je na nacionalnom nivou u periodu od 24. do 28. decembra, pri \u010demu je pribli\u017eno 80% intervencija bilo usmereno na pru\u017eanje medicinske pomoc\u0301i. Prema podacima Generalnog inspektorata za vanredne situacije, u Rumuniji su vatrogasci su tokom tih pet dana preduzeli akcije u ga\u0161enju skoro 470 po\u017eara Tako\u0111e, realizovano je 40 intervencija radi izvla\u010denja \u017ertava u saobrac\u0301ajnim nezgodama, a preko 60 ljudi u kriti\u010dnim situacijama je spa\u0161eno. Inspektorat za vanredne situacije je tako\u0111e saop\u0161tio da je, u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine, do\u0161lo do blagog smanjenja broja ovih situacija.<\/p>\n
Francuski predsednik Emanuel Makron saop\u0161tio je danas da \u0107e se po\u010detkom januara u Parizu odr\u017eati sastanak saveznika Kijeva iz takozvane Koalicije voljnih, na kojem \u0107e se razgovarati o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u okviru mirovnog sporazuma sa Rusijom. Ova najava dolazi nakon \u0161to su Volodimir Zelenski i Donald Tramp u nedelju imali sastanak u rezidenciji ameri\u010dkog predsednika na Floridi. Na konferenciji za novinare koja je usledila, lider Bele ku\u0107e izjavio je da se \u201eveoma pribli\u017eavamo, mo\u017eda \u010dak i vrlo blizu miru\u201c, iako je predsednik Zelenski ponovio da Ukrajina ne prihvata ustupanje teritorija Rusiji. \u201eTo bi bilo moguc\u0301e samo ako bi se narod saglasio na referendumu ili ako bi parlament u Kijevu usvojio takvu odluku\u201c, rekao je on. Me\u0111utim, ukrajinski predsednik je tako\u0111e govorio o \u201evelikom napretku\u201c. \u201e90% ameri\u010dkog mirovnog plana od 20 ta\u010daka je odobreno, kao i bezbednosne garancije za Ukrajinu, dok je plan prosperiteta u zavr\u0161noj fazi\u201c, izjavio je Zelenski. \u201eEvropa je spremna da nastavi saradnju sa Ukrajinom i na\u0161im ameri\u010dkim partnerima kako bi konsolidovala ovaj napredak. Od su\u0161tinskog zna\u010daja za ovaj napor jeste da imamo nepokolebljive bezbednosne garancije od prvog dana\u201c, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na dru\u0161tvenoj mre\u017ei X nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim, predsednikom SAD Donaldom Trampom i evropskim liderima.<\/p>\n
Na dnevnom redu poslednje sednice Vlade u Bukure\u0161tu 2025. godine je nacrt hitne uredbe koja bi trebalo da pomogne osobama sa invaliditetom da se lak\u0161e integri\u0161u u zajednicu. Radi se o uvo\u0111enju nove vrste socijalne usluge. Pod nazivom \u201ePotpomognuti \u017eivot u zajednici za samostalan \u017eivot\u201c, usluga obuhvata za\u0161tic\u0301eno stanovanje, Centar za samostalan \u017eivot i druge usluge koje podr\u017eavaju integraciju osoba sa invaliditetom. Izvr\u0161na vlast bi tako\u0111e trebalo da donese odluku o jo\u0161 jednom nacrtu hitne uredbe, koja se ti\u010de prenosa Rumunskog zavoda za autorska prava u Ministarstvo kulture. Taj predlog je dva puta bio uvr\u0161ten na dnevni red sednica vlade ovog meseca, ali je svaki put povu\u010den radi dodatne analize. Glavni cilj je osigurati odgovornu raspodelu rashoda i efikasno tro\u0161enje raspolo\u017eivih resursa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bud\u017eetski deficit Rumunije dostigao je 6,4% BDP-a nakon prvih 11 meseci ove godine, \u0161to je predstavlja smanjenje u odnosu na deficit zabele\u017een u istom periodu pro\u0161le godine, koji je iznosio 7,15% BDP-a. Prema podacima Ministarstva finansija, prihodi su iznosili skoro 592 milijarde leja (oko 118 milijardi evra), a rashodi preko 713 milijardi leja (preko 142 […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-966617","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n