Jedan od najuticajnijih trenutaka rumunske revolucije u decembru 1989. godine dogodio se 25. decembra, na Bo\u017eic\u0301. Tada se odr\u017ealo su\u0111enje, smrtna kazna i pogubljenje komunisti\u010dkog lidera Nikolaja \u010cau\u0161eskua i njegove supruge, krivih za smrt preko 1.100 ljudi 16., 17., 21. i 22. decembra, pa sve do 25. decembra. Kontroverzno su\u0111enje trebalo je da bude trenutak po\u010detka nove ere, ponovnog ro\u0111enja dru\u0161tva traumatizovanog 45 godina zlostavljanjem i li\u0161avanjem svih vrsta. Ali, su\u0111enje \u010cau\u0161eskuovima, kako je kasnije nazvano, dobilo je zna\u010daj koga se Rumuni danas sec\u0301aju sa ga\u0111enjem. Brzina kojom su dvoje \u010cau\u0161eskuovih su\u0111eni i pogubljeni, i ono \u0161to je usledilo u postkomunisti\u010dkoj politici, u\u010dinili su su\u0111enje suprotnim od onoga \u0161to je trebalo da bude: obele\u017eje nostalgije umesto osec\u0301aja olak\u0161anja, i besno sec\u0301anje na po\u010detak nove rumunske demokratije umesto prosvetljujuc\u0301e evokacije.<\/p>\n
Istori\u010dar i politikolog Joan Stanomir sa Univerziteta u Bukure\u0161tu smatra da razvoj i posledice su\u0111enja \u010cau\u0161eskuovima 25. decembra 1989. nisu bili ni\u0161ta vi\u0161e od pro\u0161irenja pravne prakse komunizma i odnosa kolektivnog mentaliteta prema periodu koji se upravo zavr\u0161avao.<\/p>\n
\u201eBilo je to obra\u010dunavanje koje je podse\u0107alo na lenjinisti\u010dko-staljinisti\u010dka su\u0111enja, s jedne strane, i na na\u010din na koji se pali diktatori pogubljuju u podsaharskoj Africi. Nije imalo ni\u0161ta zajedni\u010dko ni sa idejom legalnosti ni sa idejom suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u. Ono \u0161to je ovo la\u017eno su\u0111enje, ova maskarada, uspela da uradi jeste da potisne ideju suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u i pretpostavljanja pro\u0161losti u drugi plan. Nikolaje \u010cau\u0161esku je igrao ulogu \u017ertvenog jarca, da upotrebimo klasi\u010dnu terminologiju politike, i kao \u017ertveno jarac je omoguc\u0301io ostatku nacije da se oslobodi krivice bacajuc\u0301i svu krivicu na Nikolaja \u010cau\u0161eskua. To su\u0111enje je predstavilo nekoliko delikatnih pitanja. Pre svega, pravna klasifikacija Nikolaja \u010cau\u0161eskua bila je izmi\u0161ljena klasifikacija. I drugo, irelevantno je suditi o njemu iz perspektive zahteva vladavine prava jer je to su\u0111enje tako\u0111e obuhvatalo su\u0161tinu, \u017ealbu i restituciju u jednoj instanci. Bio je to revolucionarni sud, to je formula u kojoj to mo\u017eemo da sumiramo. Revolucionarni sud koji me podsec\u0301a na trojke koje je Ruska komanda svih rusa organizovala tokom crvenog terora.\u201c<\/em><\/p>\n Mnoga mi\u0161ljenja posle 25. decembra 1989. godine navode da je Nikolaje \u010cau\u0161esku trebalo da dobije pravo su\u0111enje. Pitali smo Joana Stanomira da li je, pod revolucionarnim uslovima tog vremena, moglo biti organizovano pravedno su\u0111enje koje bi bilo druga\u010dije od onog koje se odr\u017ealo?<\/p>\n \u201eDa li je rumunska nacija mogla druga\u010dije izgledati 1989. godine? Da li je rumunska dr\u017eava mogla druga\u010dije izgledati 1989. godine, osim kao skup razbojnika koji se me\u0111usobno likvidiraju? Da je izgledalo druga\u010dije, rumunski komunizam bi bio druga\u010diji. Su\u0111enje \u010cau\u0161eskuu je poslednje delo \u010cau\u0161eskuovog re\u017eima. Uspeo je da transformi\u0161e dr\u017eavu u skup ubica i sau\u010desnika, a te ubice i sau\u010desnici su likvidirali svog vo\u0111u. Nikolaje \u010cau\u0161esku nije odgovoran za genocid u terminologiji me\u0111unarodnog prava, vec\u0301 za organizaciju i koordinaciju nelegitimnog i kriminalnog re\u017eima, da upotrebimo terminologiju koju je zvani\u010dno preuzela rumunska dr\u017eava. \u0160ta bi, kao takvom, pristojna zemlja uradila sa Nikolajom \u010cau\u0161eskuom? Ponudila bi mu ono \u0161to je on drugima odbio kao komunista: pravedno su\u0111enje gde bi, verovatno, bio osu\u0111en na do\u017eivotni zatvor ili smrtnu kaznu. Ne dovodim u pitanje razlog kazne, vec\u0301 na\u010din na koji je do nje do\u0161lo. Drugim re\u010dima, Nikolaje \u010cau\u0161esku bi ionako bio osu\u0111en od strane druga\u010dijeg suda na veoma dugu zatvorsku kaznu\u201c.<\/em><\/p>\n Su\u0111enje \u010cau\u0161eskuovima je bio trenutak kada su Rumuni trebalo da pogledaju u o\u010di sili koja ih je poni\u017eavala i ismevala 45 godina. To je trebalo da bude trenutak istine i obra\u010duna sa periodom noc\u0301ne more. Ali nije. Joan Stanomir.<\/p>\n \u201eTo je \u010din kojim ne uspevamo da se odvojimo od komunizma. Upravo to pogubljenje dokazuje duboki kontinuitet izme\u0111u komunisti\u010dkog re\u017eima i Ilijeskuovog re\u017eima. Jon Ilijesku je izraz poku\u0161aja Rumuna da se odvoje, a da se pritom ne odvoje. Tipi\u010dan poku\u0161aj postkomunisti\u010dkih dru\u0161tava da sa\u010duvaju nevinost koju vi\u0161e nemaju. Svi oni koji su pro\u0161li kroz komunizam vi\u0161e nisu nevini. Bilo da su bili \u017ertve, bilo da su bili d\u017eelati, ili da su bili u sivoj masi onih koji su bili \u201epod vremenom\u201c. Totalitarni re\u017eimi kradu nevinost ljudi. I verujem da je to glavni na\u010din da se razume veoma slo\u017een odnos naroda Isto\u010dne Evrope i naroda Sovjetskog Saveza prema komunizmu. Komunizam je Nesusova ko\u0161ulja koja se lepi za vas i u trenutku kada \u017eelite da je skinete, ona vas pe\u010de.\u201c<\/em><\/p>\n Jedan od najuticajnijih trenutaka rumunske revolucije u decembru 1989. godine dogodio se 25. decembra, na Bo\u017eic\u0301. Tada se odr\u017ealo su\u0111enje, smrtna kazna i pogubljenje komunisti\u010dkog lidera Nikolaja \u010cau\u0161eskua i njegove supruge, krivih za smrt preko 1.100 ljudi 16., 17., 21. i 22. decembra, pa sve do 25. decembra. Kontroverzno su\u0111enje trebalo je da bude trenutak […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-968946","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n\n