Za Rumune savremenike antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine, decembar nije samo mesec zimskih praznika, vec\u0301 i mesec u kojem se sec\u0301aju istorijskih doga\u0111aja koje su li\u010dno do\u017eiveli.<\/p>\n
Nakon vi\u0161e od 40 godina komunisti\u010dkog re\u017eima, izme\u0111u 16. i 25. decembra 1989. godine, Rumunija je postala poslednja zemlja isto\u010dnoevropskog totalitarnog bloka u kojoj se re\u017eim, kojim su gvozdenom rukom vladali Nikolae i Elena \u010cau\u0161esku, ursru\u0161io uz zvuke pucnjave i mirisa baruta. Rumuni su rekli \u201ene\u201c diktaturi, kolektivizaciji poljoprivrede, strogim merama \u0161tednje, nesta\u0161icama, kultu li\u010dnosti ili sveprisutnoj kontroli politi\u010dke policije tog vremena. Bila je to najkrvavija antikomunisti\u010dka revolucija u Isto\u010dnoj Evropi \u2013 preko hiljadu mrtvih i vi\u0161e od 4 hiljade ranjenih. Kulminirala je \u2013 da podsetimo \u2013 bekstvom diktatorskog para, njihovim hap\u0161enjem, osudom i pogubljenjem streljanjem na Bo\u017eic\u0301.<\/p>\n
Trideset \u0161est godina kasnije, istra\u017eivanje koje je sproveo INSCOP Research u partnerstvu sa Institutom za istra\u017eivanje zlo\u010dina komunizma i sec\u0301anje na rumunsko izgnanstvo (IICCMER) ukazuje na ogroman jaz izme\u0111u istorijske stvarnosti komunisti\u010dkog re\u017eima i trenutne javne percepcije. Preciznije, veliki deo Rumuna danas idealizuje taj period, uprkos istorijskim \u010dinjenicama. Skoro 50% u\u010desnika ankete veruje da je \u017eivot u Rumuniji bio bolji pre 1989. godine. 66% Rumuna veruje da je Nikolae \u010cau\u0161esku bio dobar vo\u0111a, iako je re\u017eim po\u010dinio te\u0161ke zlo\u010dine i proizveo velike dru\u0161tvene probleme. Fenomen je posebno izra\u017een me\u0111u ranjivim grupama, ekonomski i socijalno nezadovoljnim, u kontekstu nedostatka efikasnih javnih politika i obrazovnog vakuuma u \u200b\u200bvezi sa istorijom \u2013 navodi se u studiji.<\/p>\n
Me\u0111utim, da bi se dru\u0161tvo ponovo povezalo sa sec\u0301anjem na nedavnu istoriju i fundamentalnim vrednostima slobode i demokratije, prvo se mora odbraniti sec\u0301anje na antikomunisti\u010dku revoluciju iz 1989. godine. Zaboraviti ono \u0161to se tada dogodilo zna\u010dilo bi moralni zlo\u010din \u2013 rekao je biv\u0161i predsednik Rumunije u periodu od 1996. od 2000. godine, Emil Konstantinesku, na simpozijumu \u201ePad Berlinskog zida, odjeci i uticaji u Isto\u010dnoj Evropi\u201c, nedavno organizovanom u Temi\u0161varu. Emil Konstantinesku:
\n\u201eMi, koji smo mo\u017eda poslednji pre\u017eiveli, pozvani smo da odgovorimo na fundamentalno pitanje: kako je bilo moguc\u0301e da univerzalni ideali istine i pravde, temelj za koji su se ogromne mase borile po cenu svojih \u017eivota, budu zamenjeni dana\u0161njim dru\u0161tvom, koje se mo\u017ee definisati kao dru\u0161tvo la\u017ei i interesa? Odgovor se mo\u017ee dobiti samo ponovnim razmatranjem nedavne istorije Evrope ro\u0111ene u trenutku velikog istorijskog preloma 1989\u20131990. godine. \u010cvrsto tvrdim da poricanje, falsifikovanje, umanjivanje i, na kraju krajeva, zaboravljanje istorijskog zna\u010daja Revolucije iz decembra 1989. predstavlja ogroman moralni zlo\u010din.\u201c<\/p>\n
Biv\u0161i \u0161ef dr\u017eave skrenuo je pa\u017enju na ranjivosti sada\u0161nje demokratije koje podsti\u010du nostalgiju za totalitarnom erom:<\/p>\n
\u201eNakon ulaska u Evropsku uniju, do\u0161lo je i do nekih neo\u010dekivanih i neprijatnih nazadovanja, koja su iskrivila slobodu ste\u010denu u decembru: pojava trenda ka autoritarnim ili populisti\u010dkim politi\u010dkim re\u017eimima, zamena realne ekonomije spekulativnom, poja\u010dana je manipulacija putem masovnih medija i dru\u0161tvenih mre\u017ea, uspostavljanje dru\u0161tva la\u017ei… Trideset \u0161est godina nakon pada Berlinskog zida, simbola podele izme\u0111u Istoka i Zapada, primorani smo da konstatujemo da je demokratija krhka i ranjiva pred ruskom agresijom u Ukrajini, koja uspostavlja upotrebu prava sile protiv sile zakona, \u0161to je garant slobode.\u201c<\/p>\n
I aktuelni predsednik zemlje, Niku\u0161or Dan, smatra da: \u201eGlavni razlog zbog kojeg sve ve\u0107i broj Rumuna idealizuje komunizam jeste duboko razo\u010daranje u politi\u010dku klasu poslednje tri decenije. Korupcija, nedostatak transparentnosti, neispunjena obe\u0107anja i ose\u0107aj nepravde oslabili su poverenje ljudi u sada\u0161njost i budu\u0107nost,\u201d ka\u017ee on. La\u017enu sliku komunisti\u010dkog perioda odr\u017eavaju i kampanje dezinformacija, koje poku\u0161avaju da potkopaju demokratske vrednosti i ponude lepo upakovanu pro\u0161lost, dok skrivaju istinu o represiji, strahu, gladi i nedostatku slobode. Stoga, po viziji predsednika Niku\u0161ora Dana, \u201eda bismo demokratiju odr\u017eali \u017eivom i relevantnom, moramo se odlu\u010dno boriti protiv dezinformacija, vratiti poverenje ljudi kroz pravedne javne politike i izgraditi dru\u0161tvo u kojem pravdu, ravnopravnost i pravi razvoj osec\u0301aju svi gra\u0111ani.\u201c<\/p>\n
Na veoma konkretan na\u010din, britanski profesor Denis Deletant, specijalista za rumunsku istoriju, tvrdi da, kako bi dana\u0161nji mladi ljudi, koji li\u010dno nisu iskusili strahote komunizma, upoznali pro\u0161lost kakva je zaista bila, potreban je muzeja komunizma:
\n\u201eMora postojati muzej, jer mnogo ljudi zna, posebno oni iz moje generacije, \u0161ta je komunizam zna\u010dio za Rumuniju i kako i dalje uti\u010de na mentalitet mnogih ljudi. \u010cesto odlazim u sela u Rumuniji i razgovaram sa ljudima koji imaju svoje nezadovoljstvo, posebno sa penzionerima, i prime\u0107ujem da oni zapravo poznaju samo deli\u0107 istorije komunizma. Oni svakako razmi\u0161ljaju o situaciji sa hranom i koliko je ranije bilo te\u0161ko sa tog aspekta. Ali im se dopada \u010dinjenica da je postojala sigurnost \u2013 \u010dak i ako je situacija bila lo\u0161a, budu\u0107nost je bila zagarantovana, i primetio sam, razgovaraju\u0107i sa njima, da mnoge ljude mu\u010di ova nesigurnost u budu\u0107nost.\u201d
\nPo\u0161to je obrazovanje, dakle, od su\u0161tinskog zna\u010daja, 2026 bi\u0107e implementiran nacionalni plan za podizanje svesti o zlo\u010dinima komunizma u Rumuniji. Dokument, koji je u izradi na nivou kancelarije premijera, obuhvata i adekvatnu pripremu nastavnika istorije kako bi pravilno prenosili informacije o periodu koji je prethodio decembarskoj revoluciji 1989. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za Rumune savremenike antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine, decembar nije samo mesec zimskih praznika, vec\u0301 i mesec u kojem se sec\u0301aju istorijskih doga\u0111aja koje su li\u010dno do\u017eiveli. Nakon vi\u0161e od 40 godina komunisti\u010dkog re\u017eima, izme\u0111u 16. i 25. decembra 1989. godine, Rumunija je postala poslednja zemlja isto\u010dnoevropskog totalitarnog bloka u kojoj se re\u017eim, kojim su gvozdenom […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":562113,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115219],"class_list":["post-969067","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n